‘Magla rata’: Koliki su ruski gubici u Ukrajini do sada

Ruska agresija na Ukrajinu je, po uveravanjima Kremlja i samog Putina, trebala da traje “nekoliko nedelja, do najviše nekoliko meseci”, a zvanični razlog pokretanja tzv. specijalne vojne operacije bio je “zaštita ruskog stanovništva u Ukrajini, te na Krimu i u Donjeckoj republici”. Dve i po godine kasnije, jasno je da pravi razlog težnja za zauzimanjem teritorija na kome je živelo rusko govorno stanovništvo, te prirodnim resursima bogata područja, naročito na severu zemlje.

Ispostavilo se i da Rusija, do tada uvek stavljana u vrh svetskih oružanih sila – kako po broju ljudstva, tako i borbenih sredstava na kopnu, moru i u vazduhu – jednostavno nije u stanju da efikasno ratuje u modernim “hibridnim” uslovima na prvim linijama. Isto tako, ispostavilo se i da je veliki deo ruske “oružane gomile” (eng. weapons stockpile) zapravo zastarelo naoružanje iz vremena SSSR-a, od kojeg je veliki deo (ironično) svojevremeno proizvedeno upravo u Ukrajini.

Od samog početka ruske agresije gotovo da je nemoguće na tačan, statistički, način verifikovati broj poginulih boraca na obe strane, te broj uništenih tenkova, oklopnih vozila, aviona, dronova, helikoptera i različitih plovila. Obe strane od početka koriste i taktiku fog of war (magla rata) prisutnu u velikim svetskim sukobima skoro jedan vek, gde obe strane umanjuju svoje gubitke, te maksimiziraju informacije o uspešnim aktivnostima. Ovakva taktika je danas, u vreme globalne razmene informacija putem interneta, društvenih mreža i video servisa bitnija nego ikad. Na aplikacijama, kao što je Telegram, često se mogu videti snimci boraca sa obe strane, koji praktično “uživo” prenose različite akcije. Telegram je od početka korišćen i kao pravo “informaciono oružje” (eng. information warfare) naročito od strane Kijeva, te se na aplikaciji celo vreme trajanja sukoba mogu naći snimci sa ukrajinskih dronova, helikoptera, kao i snimci toka različitih akcija i napada na ruske snage. Čak i Glavna komanda snaga Ukrajine intenzivno koristi mreže poput Facebooka i Twittera (X) da izveštava domaću i svetsku javnost. Zbog ovoga se sukob u Ukrajini smatra i prvim “strimovanim” ratom u istoriji, odnosno ratom koji se uživo prenosi na internetu.

Putin ostaje i bez karata, i bez novih poteza

Ipak, različiti izvori sa terena u Ukrajini, te podaci NATO-a i zapadnih obaveštajnih agencija, kao i velikih globalnih statističkih kuća, pokazuju pravu sliku ruskih gubitaka. Kijev ima i zvaničnu web aplikaciju i svoju statistiku, koja pokazuje da je do sada poginulo najmanje 170.000 ruskih boraca, što potvrđuju i neki ruski izvori. Prava brojka je, najverovatnije, veća i od 200.000 boraca, budući da je Kremlj poznat po tradicionalnom kašnjenju u objavljivanju svojih podataka, čak i unutar same Rusije. Neki ukrajinski izveštaji idu i do brojke od više od pola miliona poginulih ruskih boraca, što bez zvaničnih informacija iz Kremlja i sa terena nije moguće nezavisno verifikovati.

Rusija je, sa druge strane, u deficitu i za najmanje 8.700 tenkova, 17.300 oklopnih vozila, preko 19.000 artiljerijskih sistema, gotovo hiljadu PVO sistema, te 28 plovila i jedne (robotizovane) podmornice. Što se tiče letelica, Ukrajinske snage bezbednosti su oborile najmanje 354 aviona i 320 helikoptera, te više od 15.000 dronova i bespilotnih letelica (UAV).

Da Kremlj ima ozbiljnih problema u opremanju svojih jedinica potvrdio je i sam Putin, doduše posredno. Naime, Moskva je još prošle godine bila praktično primorana na nabavku municije i granata iz Severne Koreje, te dronova “Shahed” iz Irana. Iako inicijalno relativno uspešni, ukrajinske snage su ubrzo otkrile slabe tačke iranskih dronova, poput njihovog sporog menjanja kursa i visine, te da se oni efikasno mogu oboriti i vatrom iz ručnog naoružanja ili standardnih lansera raketa. Nezavisni istražitelji su otkrili i da su “Shahed” dronovi u velikom delu sastavljeni od zapadnih komponenti, naročito elektronike za kontrolu leta i satelitsko pozicioniranje.

Slično je i sa ruskim dronovima. U nedostatku novih komponenti sa zapada, a usled međunarodnih sankcija, ruski proizvođači i konstruktori su se okrenuli korišćenju elektronike potpuno drugačije namene. Još na samom početku ruske agresije, pre dve godine, u jednom od prvih oborenih dronova tipa “Orlan-10”, ukrajinski obaveštajci su umesto komponenti specijalne namene (poput infracrvenih (IR) kamera, te toplotnih (FLiR) kamera), pronašli komercijalni DSLR aparat Canon starije generacije, koji je korišćen za snimanje fotografija iz vazduha. Aparat je za kućište letelice bio pričvršćen silikonskim lepkom za domaćinstvo, te običnom lepljivom trakom.

Hoće li Kina pomoći Moskvi

Vest da je početkom oktobra u oblasti Chaasiv Yar u istočnoj Ukrajini oboren ruski (dosad) tajni dron “S-70 Okhotnik”  pete generacije, i to od strane ruskog borbenog aviona, pokazuje da Moskva ne može pouzdano upravljati ni najnovijim sistemima. Stručnjaci za avijaciju veruju da je letelica najverovatnije “otkazala poslušnost”, te da su je Rusi oborili kako ni bi bila zarobljena i analizirana od strane Kijeva.

Sam “S-70 Okhotnik” (Lovac) je u razvoju više od jedne decenije i veruje se da je proizvedeno tek četiri primeraka. Dron koji je oboren u Ukrajini je vrlo verovatno testni primerak (rus. испытательный мул) kojeg je koncern Sukhoi koristio za razvoj sistema.

Putin se zbog širenja sukoba na Bliskom istoku i u Pojasu Gaze verovatno više ne može oslanjati na isporuke oružja iz Teherana, te će okrenuti jedinoj preostaloj opciji – azijskim zemljama. Sa sjevernokorejskim liderom Kim Jong-unom je već potpisan dugoročni sporazum, a Kremlj sada gleda u pravcu svog jedinog velikog saveznika – Pekinga.

Kina je od početka sukoba izbegavala da u potpunosti stane na stranu Rusije, ali takođe nije Moskvi uvela praktično nikakve sankcije. Šta više, Kina je trenutno najveći kupac ruskih energenata, te jedini snabdevač elektronikom i delovima za industriju. Zapadne obaveštajne službe imaju podatke da ruski avijacijski koncerni već neko vreme u tajnosti testiraju prototipove novih dronova u kineskim fabrikama, te da bi uskoro trebala da počne i njihova serijska proizvodnja.