Zbog čega je javna uprava širom Balkana tako neefikasna?

Javna uprava širom Balkana je nedovoljno efikasna, nedovoljno modernizovana, previše politizovana i obiluje partijskim kadrovima koji nemaju stručnost niti moralni integritet, kaže dr. Slobodan Tomić, docent na Univerzitetu York.

Cijena ispolitizovane javne uprave ne ogleda se samo u narušavanju standarda građana, ukazuje Tomić (Pixsell)

„U zemljama Zapadnog Balkana i dalje postoji potreba da se javna uprava značajnije transformiše, njihovo funkcionisanje učini efikasnijim, a politički uticaj na kadrovska postavljenja umanji, posebno u oblastima koje zahtevaju stručnu osposobljenost kadrova“, kaže dr. Slobodan Tomić, docent na Univerzitetu York u Velikoj Britaniji. Tomićeva naučna i profesionalna interesovanja obuhvataju sisteme upravljanja u javnom sektoru s fokusom na pitanja integriteta u javnom životu (borba protiv korupcije, kontrola zloupotrebe vlasti i standardi poštenja i odgovornosti).

Dodaje da javna uprava, kao stub svake države, treba da obezbijedi efikasne javne usluge, koje neće biti preskupe i koje će služiti potrebama građana.

Slobodan Tomić je docent na Univerzitetu York u Velikoj Britaniji čija naučna i profesionalna interesovanja obuhvataju sisteme upravljanja u javnom sektoru s fokusom na pitanja integriteta u javnom životu (Ustupljeno Al Jazeeri)

„Tamo gde je javna uprava kvalitetna, građani imaju dobro školstvo, zdravstvo i infrastrukturu, a javno upravljanje odgovara na potrebe građana kao što su suzbijanje kriminala i zagađenja, proizvodnja i konzumiranje zdravije hrane, razvoj tržišne privrede, pružanje pomoći ugroženim grupacijama… S druge strane, loše javno upravljanje otežava život građana. Iziskuje novac i gomila troškove a nedovoljno doprinosi rešavanju problema i podizanju životnog standarda“, kaže sagovornik.

Nastavlja kako je javna uprava širok pojam koji pokriva spektar različitih institucija, a situacija nije uniformna u svim sektorima unutar pojedinačnih država.

„Situacija nije identična svuda i postoje određene razlike među zemljama, ali zajednička nit je da je javna uprava širom Zapadnog Balkana, generalno, još nedovoljno efikasna, nedovoljno modernizovana, previše politizovana i obiluje onim partijskim kadrovima koji nemaju stručnost niti moralni integritet. U nekim državama, određeni sektori ili segmenti administracije predstavljaju odstupanja od navedenih trendova; na primer, u Srbiji postoji tim koji se bavi razvojem sistema za upotrebu veštačke inteligencije u javnim poslovima i uslugama, počev od zdravstvenog sektora, pa do regulacije ‘bespilotnih vozila'“.

Nedovoljno kvalitetnih i sposobnih kadrova

Prema njegovim riječima, efikasna javna uprava zahtijeva meritokratiju što znači da je potrebno zapošljavati i nagrađivati najsposobnije, kao i podsticati kulturu izvrsnosti i efikasnosti među zaposlenima u javnom sektoru.

„Zapadni Balkan ima problem niskih primanja u javnoj upravi, pa se kvalitetan kadar radije opredeljuje za privatni sektor koji osim boljih primanja nudi i bolje uslove rada. Imajući u vidu ograničene državne budžete, bilo bi korisno razmotriti i hibridna rešenja kako bi se makar delimično privukli kadrovi iz privatnog ili neprofitnog sektora. Posebno bi bilo korisno uključiti kadrove iz dijaspore jer je to značajan a svakako nedovoljno iskorišćen resurs. Takođe, neophodno je usvojiti modele organizovanja koji uz minimum resursa pružaju maksimalan efekat. Ovo iziskuje uvođenje merila učinka rada, ali na dobro promišljen način; rešenja iz privatnog sektora mogu biti orijentir, ali ne treba da se ‘slepo’ kopiraju, bez adekvatnog prilagođavanja datoj instituciji“, kaže Tomić.

Stava je da su slaba motivacija, neadekvatna zarada i nepovoljni uslovi rada glavne prepreke razvijanju kvalitetne javne uprave.

„Generalno, u javnim upravama država Zapadnog Balkana ima nedovoljno kvalitetnih i sposobnih kadrova. Dobri stručnjaci često traže poslove u privatnom ili nevladinom sektoru, gde su zarade veće, a uslovi rada povoljniji. Politički kontekst je jedan od glavnih izazova: rukovodioci u javnom sektoru ne raspolažu s dovoljno resursa, alata, ni političke volje da bi realizovali misiju organizacija koje vode“, kaže sagovornik.

Mišljenja je da je zapošljavanje partijskog kadra neizbježno štetno, a također može biti i rizična i potencijalno opasna pojava.

„Ovakva praksa je štetna jer dovodi do angažovanja manje kvalifikovanih ili nekvalifikovanih pojedinaca, neretko sa sumnjivo stečenim diplomama. Ti pojedinci će obavljati svoj posao lošije nego što je potrebno. Oni će biti spremniji da postupaju po instrukcijama iz svoje partije, na štetu same misije organizacije gde su zaposleni. Posledica toga je taj da će kvalitet javnih usluga biti niži a njihova cena viša, a samo društvo će postati nepravednije.“

Procesuiranje korupcijskih radnji

Nadalje kaže da se cijena ispolitizovane javne uprave ne ogleda samo u narušavanju standarda građana.

„Ponekad posledica politizovanog javnog sektora može biti i direktno ugrožavanje, pa čak i gubljenje ljudskih života. Primeri uključuju: loše izgrađene puteve ili putnu infrastrukturu i signalizaciju; omogućavanje prodaje kontaminirane hrane ili neispravnih lekova; zagađenje zemlje, vode i vazduha, na primer, kada se od strane vlasti promovišu investicije koje narušavaju životnu okolinu, a postavljeni partijski kadrovi u institucijama kao što su inspekcije, agencije za zaštitu okoline ili pravosuđe sprečavaju kontrolu, prevenciju i sankcionisanje takvog zagađenja“, kaže Tomić.

Ne krije da je korupcija je jedan od ozbiljnih izazova, a da literatura i komparativna iskustva prepoznaju nekoliko različitih pristupa u borbi protiv korupcije, od kojih nijedan nije zagarantovano uspješan.

„Opredelio bih se za sledeću kombinaciju mera: uvođenje rigoroznijih kazni za korupciju u javnim poslovima, uz jačanje tužilaštva; krivična odgovornost za korupcijska dela izvršena s javnih pozicija treba da bude daleko veća; potrebno je uvesti i dodatne sankcije, kao što je na primer zabrana vršenja javne dužnosti, doživotna ili na dugi vremenski period, za one koji su osuđeni zbog korupcije na javnim funkcijama“, kaže sagovornik.

Zbog toga ističe da tužilaštvo treba da predstavlja stub borbe protiv korupcije.

„Neophodno je razviti sistem gde će prednost imati tužioci koji su spremni da se beskompromisno zalažu za istraživanje i procesuiranje korupcijskih radnji na javnim funkcijama. Takođe je važno uspostaviti bolji sistem za praćenje efikasnosti tužilaca i uvođenje odgovarajućih sankcija za one tužioce koji beleže slabe rezultate. Posebna pažnja treba da bude usmerena na odgovornost, uključujući i krivičnu, u slučajevima kada tužioci ometaju napore u borbi protiv korupcije. Nadalje, važno je stvoriti što bolji okvir za efikasnu međunarodnu saradnju, koja je u današnjem globalizovanom svetu ključna, na primer, u borbi protiv pranja novca i oduzimanju nelegalno stečene imovine koja se, nakon koruptivnog sticanja, često prebaci u inostranstvo i kasnije eventualno vrati u državu u formi navodno strane investicije.“

Razvijanje funkcionalnije digitalne uprave

Također, kaže da je značaj digitalizacije veliki te da ista može dovesti do bržih, jednostavnijih i pristupačnijih usluga, koje su transparentnije i bolje ciljane prema potrebama građana.

„'Veliki podaci’ (Big Data) pružaju mogućnosti za vrhunsku analitiku. Uključivanje veštačke inteligencije može dalje unaprediti analitiku i doprineti boljem kreiranju i implementaciji mera javne uprave i javnih politika. Ipak, ne treba zanemariti rizike koje digitalizacija sa sobom nosi. Pitanje sajber bezbednosti je ključno, jer digitalni sistemi mogu biti ranjivi na hakerske napade. Takođe, nije lako sprečiti korupciju u javnim nabavkama koje se tiču izrade i održavanja softvera u sistemu e-uprave. Izazov takođe predstavlja i razvijanje i održavanje digitalnih sistema koji nadilaze okvire i rokove definisane prvobitnim ugovorom na tenderu. Integracija više digitalnih sistema, na primer, vezanih za različite institucije ili sektore, može biti teško izvodljiva ili komplikovana“, kaže Tomić.

Prema njegovim riječima, situacija s napretkom digitalizacije u javnoj upravi nije ujednačena širom zemalja Zapadnog Balkana.

„U nekim zemljama napredak je veoma skroman, s lošom infrastrukturom i nedovoljnim razumevanjem i sposobnošću korišćenja elektronskih sistema među javnim službenicima. Na primer, Bosna i Hercegovina se suočava s takvim problemima. Jedna od glavnih prepreka razvijanju funkcionalnije digitalne uprave je fragmentiranost političkog sistema. Srbija je ostvarila određeni napredak – na primer u uvođenju portala e-uprave, razvijanju tehničke infrastrukture kao i digitalnom skladištenju podataka, ali su istovremeno razvoj određenih sistema elektronske uprave tokom protekle decenije obeležile i kontroverze – preskupi ugovori dodeljivani firmama bliskim vlasti, često uz sukob interesa i nedostatak kontrole nad troškovima razrade aplikacija ili održavanja sistema“, kaže sagovornik.

Napominje i da se inovacije u javnom sektoru ne moraju isključivo ticati digitalizacije ili elektronske uprave.

„One takođe mogu da se vezuju i za promenu modela upravljanja unutar institucija ili unutrašnje organizacije javnih institucija, alata kojima rukovodioci motivišu zaposlene, ili načina ostvarivanja saradnje s ostalim institucijama i akterima, kao što su privredni subjekti, nevladine organizacije i građani generalno.“

Dodaje da u zemljama Zapadnog Balkana postoji značajan prostor, kao i potreba za sprovođenje inovacija u ovim oblastima.

„Moguće inovacije se mogu sprovesti uvođenjem novih i raznovrsnijih regulatornih mera i tehnika, uključujući i suptilnije bihevioralne pristupe, koji mogu biti korisni unutar javnih institucija, kao i u interakciji s građanima i privrednicima te drugim zainteresovanim stranama. Takođe, postoji prostor da se razviju napredniji sistemi za kontrolu i podsticanje boljeg učinka među zaposlenima u javnom sektoru, kao i za razvijanje boljeg razumevanja među javnim službenicima kako podaci mogu biti iskorišćeni za menjanje i efikasnije sprovođenje javnih politika“, zaključuje Tomić.

Izvor: Al Jazeera