Nisu na meti hakera samo mediji i kompanije, nego i CIA

Hakeri nisu ‘opasni zaluđenici’, već najčešće vrhunski informatičari i, matematičari; iako u suštini nelegalno, to zanimanje je ‘na cijeni’, naročito među obavještajcima.

Hakeri, Haker, Računalo, Internet
Najveći i najpoznatiji napad 'LulzSec' hakera je onaj na web stranicu američke agencije CIA (EPA)

Kada se u svetskoj javnosti i medijima pomene termin „hakovanje“ i „sajber napad“, većina pomisli na slabo osvetljenu prostoriju i osobu sa kapuljačom koja nervozno radi na kompjuteru. Takav „imidž“ hakera potiče iz niskobudžetnog filma Hackers iz ’90-ih godina. Zapravo, hakeri danas „rade“ i iz kompanija, svojih automobila, pa čak i parkova i javnih mesta.

Takođe, hakeri nisu „opasni zaluđenici“, već su to najčešće vrhunski informatičari, matematičari, kao i stručnjaci za „društveni inženjering“. Iako u suštini nelegalno, to zanimanje hakera je danas „na ceni“, naročito u globalnoj obaveštajnoj zajednici.

Iako se Anonymous (Anonimni) često smatra „najvećom hakerskom grupom na svetu“, to nije u potpunosti tačno. Na prvom mestu, Anonymous nisu jedinstvena „grupa“, u smislu međunarodne organizacije, sa organizacijskom strukturom, vođama i „lancem komandovanja“. Najtačniji opis bi bio „decentralizovana i slabo povezana zajednica sajber stručnjaka“. Kao pripadnici pokreta Anonymous često se pojavljuju i „beli hakeri“, koji izvode napade na računarsku infrastrukturu nedemokratskih režima, poput Irana ili Severne Koreje. Izraz „beli haker“ označava sajber stručnjake koji svoje znanje ne koriste u svrhu krađe kriptovaluta, informacija ili širenje računarskih virusa.

Anonymous, ipak, jesu okupljeni oko iste ideje „slobode i pravde za ugnjetavane širom sveta“, a čak imaju i svoju „zastavu“ ili amblem, koji je „dorađena“ zastava Ujedinjenih nacija, sa siluetom koja ima upitnik umesto glave. Takođe, oni često koriste i belu masku nazvanu Guy Fawkes, iz filma i stripa V for Vendetta. Ovaj amblem i maska simbolizuju i da se gotovo svaki haker u svetu može „poistovetiti“ i predstavljati kao deo Anonymousa. To se u praksi često i dešavalo. Jedan od najopasnijih ruskih hakera, Jabber Zeus (pravo ime Maksim Yakubets), godinama se predstavljao u onlajn svetu kao deo Anonymousa. Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, drugi hakeri unutar zajednice su otkrili da je Yakubets, zapravo, blisko povezan sa ruskom obaveštajnom zajednicom i FSB-om, te da je najaktivniji u širenju naprednih malware računarskih virusa.

Haker od malih nogu

Mustafa Al-Bassam je rođen januara 1995, u Bagdadu. Njegova porodica se preselila u London 1999, u potrazi za boljim životom. Od malih nogu, Mustafa je ispoljavao izuzetan talenat za čitanje i pisanje, kao i za računanje. Dok je Mustafa ima samo šest godina, njegov otac je jednog dana doneo kući polovni računar, kako bi mogli da igraju igrice, slušaju muziku i gledaju filmove. Ipak, talentovanom Mustafi su igrice veoma brzo dosadile, ali je zato bio fasciniran „motorom“ koji ih pokreće – programskim jezicima i programiranjem. Bassam je počeo da samostalno uči programiranje, a već sa devet godina je posedovao zavidan nivo razumevanja kompleksnih programskih jezika. Jednog dana, dok je radio na svoj domaći zadatak, bio mu je potreban kalkulator, koji nije imao. Na internetu je pronašao onlajn verziju kalkulatora, ali je ubrzo primetio da sam stranica nije dobro napisana, te da je moguće kroz interfejs kalkulatora unositi komande koje bi menjale rad cele onlajn prezentacije. Tako je Mustafa sa samo devet godina postao „haker-početnik“. Prvi „pravi“ sajber napad će izvesti tako što je će sa (veoma loše sastavljenog) web-sajta svoje škole „skinuti“ sve podatke o nastavnicima, kao i ocenama njegovih školskih drugova.

Već tada je bilo je jasno da je Al-Bassam „kompjuterski genije“. Čitajući različite izvore na internetu krajem 2009, on će dobiti i ideju da stvori svoju „sajber grupu“, po ugledu na Anonymous, koji je u to vreme često bio tema u svim svetskim medijima. Iako je putem različitih hakerskih foruma bio „pridruženi“ saradnik Anonymous mreže, Al-Bassamu se nisu dopadala „ograničenja“, poput onih da se ne smeju napadati mediji, te da svi sajber napadi moraju biti „politički opravdani“. Sa još nekoliko „istomišljenika“, nekadašnjih hakera iz Anonymousa, Bassam će 2011. godine pokrenuti sopstvenu grupu, pod imenom „LulzSec“, što je skraćenica od „Laughing at Your Security“ (Smejemo se vašoj slaboj bezbednosti). Poput Anonymous, i „LulzSec“ je imao svoj amblem, crtež čovečuljka sa cilindrom i čašom vina u ruci.

Prvi svetski poznat napad „LulzSec“ će izvesti na servere američke konzervativne TV stanice Fox News. Tom prilikom su ukradeni i objavljeni podaci 363 novinara i zaposlenih na Foxu, te 73.000 aplikanata za tada izuzetno popularni šou program X-Factor. Odmah zatim, u julu 2011, napali su i web-sajt britanskog tabloida The Sun, te ga preusmerili na lažnu stranicu koja je tvrdila da je Rupert Murdoch (milijarder i predsednik tadašnjeg medijskog konglomerata News Corp) iznenada preminuo. Tako je Al-Bassam sa samo 16 godina (i uz pomoć drugih članova „LulzSec“) postao jedan od najtraženijih hakera u svetu.

Početkom 2012, usred „Arapskog proleća“ širom Bliskog istoka i Severne Afrike, u Tunisu su mesecima trajali građanski protesti. Članovi „LulzSec“ su uspeli da napadnu servere vlade Tunisa, te dođu do visokozaštićene (kriptovane) prepiske i email poruka. Mnogi od ovih email poruka su se odnosile i na ličnu komunikaciju tadašnjeg premijera Hamadia Jebalia sa članovima vlade, kao i brojnim drugim svetskim političarima i diplomatama.

„Vlado Tunisa, imamo sve vaše podatke i tajne. Ako ne želite da budu objavljene, odustanite od cenzure interneta“, stajalo je tada na web-stranici „LulzSec“. Protesti u Tunisu će biti pojačani nakon otkrića informacija iz ovog hakerskog napada, a sam Hamadi će u februaru 2013. podneti ostavku, nakon samo godinu dana na mestu premijera.

‘Tango down, CIA!’

Ipak, najveći i „najpoznatiji“ napad „LulzSec“ hakera je onaj na web stranicu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u junu 2011. Hakeri, na čelu sa Al-Bassamom, su korišćenjem „preopterećenja servera“ (Distributed Denial od Service, DDoS), kada se velika količina internet saobraćaja usmeri na samo jednu web-stranicu, uspeli da privremeno obore glavnu stranicu CIA.

„Tango down, CIA!“, stajalo je na tadašnjem Twitter nalogu grupe (tango down je izraz američkih pilota koji znači „neprijatelj je eliminisan“). Iako je CIA za 24 sata povratila kontrolu nad svojom stranicom, sama činjenica da se „neko usudio“ da napadne jednu od najvećih obaveštajnih agencija u svetu, bila je dovoljna da se „upali alarm“ u američkoj obaveštajnoj zajednici.

U aprilu 2013, britanska policija je otkrila da se već duže vreme bavila slučajem Mustafe Al-Bassama i drugih pripadnika „LulzSec“ grupe, ali da je javnost ostala uskraćena za informacije, kako zbog visoke sofisticiranosti njihovih napada i „osetljivih meta“, toga i zbog toga što je Al-Bassam bio još uvek maloletnik. On je priznao krivicu i bio je uslovno osuđen na 20 meseci, te 320 sati društveno-korisnog rada. Takođe, bilo mu je zabranjeno i da koristi internet dve godine.

Bassam je danas tehnološki lider i osnivač kompanije Celestia Labs, koja se bavi naprednom implementacijom novih tehnologija, poput blockchaina. Takođe, on je i jedan od vodećih stručnjaka za „ledger“ tehnologije i kripto valute. Pre tri godine je odbranio i doktorsku tezu na Univerzitetskom Koledžu u Londonu, sa fokusom na sigurnosnim aspektima blockchain tehnologije.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada