Artiljerija nove generacije: Francuski ‘Cezar’ protiv planova Kremlja

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, planeri u Kremlju su se u velikoj meri oslanjali na napade iz vazduha i krstareće projektile. Kada je nakon pola godine ova strategija propala, pre svega zbog odlučnog odgovora ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO), Kremlj je odlučio da na prve linije pošalje i mnogo više artiljerije.

Ipak, i ove ruske jedinice su naišle na snažan otpor Kijeva, koji je u međuvremenu dobio i nekoliko vrsta dronova, kao i sopstvene sisteme za navođene projektile.

Ukrajini je od početka agresije bilo važno da ima moderni sistem dugog dometa, koji može da se brzo i lako premesti. Postojeći sistemi BM-30 Smerch, M-270 Vilkha i BM-27 Uragan su samo donekle mogli da odbiju ruske napade, budući da su oni više od tri decenije u upotrebi, te su i njihove mane dobro poznate Moskvi.

Rešenje je stiglo krajem prošle godine, kada je Francuska, kao jedan od zapadnih saveznika Kijeva, isporučila 18 modernih sistema Cezar. CAESAR (fran. Camion Equipe du Systeme d'Artillerie) je moderna samohodna haubica kalibra 155 milimetara, a takođe može da ispaljuje i standardne NATO projektile „39/52“. Sistem je montiran na kamione „Sherpa 5“, koje proizvodi podružnica kompanije Renault, RTD (Renault Truck Defense). Ovaj modularni višenamenski kamion je baziran na 4×4 ili 6×6 šasiji, sa pogonom na svim točkovima. Verzije Cezara za izvoz se montiraju na drugačije vozilo – nemački Unimog U2450, kompanije Daimler. Verzije za belgijske, češke i litvanske snage će biti montirane na češka vozila „Tatra 815-7“.

Potražnja ubrzala proizvodnju

Sam razvoj sistema Cezar je počeo 2008, kada je francusko vojno rukovodstvo htelo da unapredi već postojeći „demonstrator tehnologije“ razvijen u kompaniji Lohr i dodatno modifikovan u kompaniji GIAT. Koncept je predviđao potpuno novo artiljerijsko oružje, sa mogućnošću da ispaljuje različite vrste projektila i to sa različitim bojevim glavama. Do tada, većina teške artiljerije (eng. howitzer artillery system) je mogla da ispaljuje unapred definisane (standardne) projektile, čija je efikasnost bila sve manja, prvenstveno zbog razvoja novih tipova reaktivnih oklopa (eng. reactive armour). Prvi prototip je predstavljen još 1994, ali je nakon toga razvoj zaustavljen – sve do 2008.

GIAT je u međuvremenu postala nova kompanija – Nexter Systems (AIG, Army Industrial Group), koja je među vodećim evropskim kompanijama u oblasti razvoja i proizvodnje vojnih sistema. Od 2008. do 2010. prvi Cezari su prošli testiranja francuskih snaga. Iako je tada bilo planirana proizvodnja od samo 10 primeraka godišnje, velika potražnja na svetskom tržište je dodatno „ubrzala“, pa se sada proizvodi oko osam primeraka mesečno.

CAESAR ima posadu od petoro ljudi, a zahvaljujući digitalnom sistemu za navođenje i nišanjenje, može da funkcioniše i sa samo troje. U voznom stanju, Cezar je dizajniran tako da može da stane u standardne NATO mere za transport u avionima Airbus A-400M Atlas ili u američkim Lockheed C-130 Hercules. Operativni domet sa „direktnim navođenjem“ ispaljenog projektila je 42 kilometara, ali i preko 60 kilometara ako se koriste novi ERFB projektili.

Sistem Cezar koristi tzv. inercioni navigacioni sistem, francuske kompanije Sagem. „Sigma 30“ se koristi i na nekoliko sličnih samohodnih haubica – švedskim Archer, nemačkim PzH-2000, srpskoj Nori B-52, te novom indijskom sistemu Pinaka MBRL. Modifikovani „Sagem Sigma 30“ sistem koriste i poljski tenkovi PT-91. Najnovija verzija „Sigma 30“ ima i PADS mogućnosti (Positioning Azimuth Determination System).

Cezar ima i sistem za automatsko punjenje i upravljane vatrom, Atlas FCS, kontrolisan računarom, te je potrebno samo 60-ak sekundi između lansiranja projektila. Kompanija Nexter je 2022. dobila novi tender francuskog Glavnog direktorata za naoružanje, kako bi razvila CAESAR NG (New Generation, nova generacija). Ova verzija se već testira, a zasnovana je na novoj unapređenoj 6×6 platformi, ima bolju oklopljenost, novi motor od 460 KS sa automatskim menjačem, novi softver za sistem ATLAS, te posebno dizajniranu šasiju otpornu na mine. Do kraja sledeće godine kreće proizvodnja 110 Caesar NG sistema, kao i unapređenje postojećih 76 aktivnih sistema. Takođe, razmatra se i proizvodnja nekoliko primeraka „Caesar Mark II 8×8“, potpuno oklopljene verzije sa većim kapacitetom od 36 projektila.

Dođoh, vidjeh, pobijedih…

Cezar je već „u praksi testiran i dokazan“ sistem. Francuske snage su koristile prvih osam prototipova još 2009. godine u Avganistanu, a kasnije su prvih pet proizvodnih primeraka isporučeni Trećem artiljerijskom mornaričkom puku (3ERAM) u Tagabu i Nijrabu. Oni su kasnije prebačeni u Mali u Africi, gde ih je koristio 68. afrički artiljerijski puk u operaciji „Serval“ od 2013. i 2014. godine.

Nekoliko Cezara je korišćeno za napade na položaje u Siriji, sa iračke granice 2018. i 2019. godine, kao i u oslobođenju iračkog grada Mosula od snaga ISIL-a.

Sredinom ove godine ukrajinski mediji su prikazali snimak sa severoistoka zemlje, gde su samo dva sistema Cezar uspela da unište preko 30 ruskih tenkova, nekoliko komandnih vozila, te veliko skladište municije, kao i sistem veze. Francuska je Kijevu obećala ukupno 30 sistema Cezar, od kojih su 11 trenutno „na proizvodnoj traci“.

Pored Francuske i Ukrajine, sistem CAESAR je jedan od najpoželjnijih artiljerijskih sistema u svetu i koristite ga armije Maroka, Indonezije, Saudijske Arabije i Tajlanda. Za Cezare je zainteresovana i Velika Britanija, koja traži zamenu za svoje stare sisteme AS-90. Iako su norveške oružane snage bile zainteresovane za čak 30 Cezara, na kraju su ipak odabrali južnokorejski „K-9 Thunder“.