Lampedusa, pitanje koje dijeli Evropsku uniju

Pre nego što je postala premijerka Italije, Giorgia Meloni je u jednom intervjuu koji je dala za italijansku televiziju La7, rekla da brodovi koji spašavaju migrante ilegalno plove vodama Mediteranskog mora koje teritorijalno pripadaju Italiji. Konkretno, misleći na spasilački brod See Watch, holandske nevladine organizacije, Meloni je tada istakla da je posadu tog broda potrebno uhapsiti, migrante koji bi se našli na njemu treba vratiti u zemlju porekla, a dotični brod potopiti.

Kada je Carola Rackete, kapetanka broda See Watch, 2019. godine i uhapšena, zato što je bez dozvole lučke kapetanije ostrva Lampedusa, posle 18 dana čekanja na autorizaciju, ipak odlučila da uplovi u luku i iskrca 40 migranta koji su se u tom trenutku nalazili na tom brodu, buduća premijerka Meloni pohvalila je takav gest italijanske vlade.

Međutim, posle mnogobrojnih kritika lidera zemalja Evropske unije da Italija ne poštuje zakon mora, nemačka aktivistkinja i volonterka Rackete je oslobođena. Italijanski sud presudio je da ova kapetanka ipak nije prekršila zakon jer je vršila svoju dužnost u zaštiti života. Tada je liderka ekstremno desne stranke Braća Italije, optužila politiku italijanske levice, rekavši da ne poštuju zakon i da prave “razne svinjarije”, kako je naglasila.

Na Lampedusi više migranata nego stanovnika

Početkom septembra, na ovo italijansko ostrvo, u samo nekoliko dana pristiglo je više od 8.000 migranata, uglavnom iz Tunisa. Većina mlađih muškaraca, ali i žene sa decom, prevezli su se u 200-ak čamaca do ostrva, na kojem živi oko 6.000 stanovnika.

Dok sam boravila na Lampedusi tokom ovog leta, srela sam se Filippom Romanom, novim načelnikom policije, koji je hvalisavo govorio o tome kako se policija i vojska uspešno nose sa svim problemima koji postoje u centru koji može da primi samo 600 ljudi. Pošto je i tada bilo više migranata nego što ovaj centar ima kreveta na raspolaganju, Crveni krst je posudio šatore koji su bili postavljeni u dvorište ovog prihvatilišta i u kojim su postavljeni kreveti na sprat.

Novinarima nije bila omogućena poseta centru, te sam sa visine jednog brda posmatrala sve te ljude koji se nalaze u dvorištu ograđenom bodljikavom žicom. U glavi mi se vrtela jedna rečenica, koju je načelnik Romano izgovorio, rekavši da je veliki uspeh to što na ulicama Lampeduse više ne može da se vidi nijedan imigrant.

Meloni pozvala EU na solidarnost

Kada je u oktobru prošle godine postala predsednica italijanske vlade, Giorgia Meloni drastično je promenila svoj rečnik, ali ne i svoje stavove kada je reč o imigracionoj politici. Pre nego što je početkom ovog meseca posetila ostrvo, na koje svakodnevno pristiže na stotine migranata, Meloni je bila u zvaničnoj poseti Mađarskoj kada se susrela sa svojim saveznikom Viktorom Orbanom koji kategorički odbija da primi ijednog migranta.

Boraveći na ostrvu, društvo joj je pravila i evropska komesarka Ursula von der Leyen, koja je podržala italijansku premijerku te pozvala sve članice Evropske unije na solidarnost u rešavanju migrantske krize na Mediteranu, koja najviše pogađa Italiju.

Zemlje članice su teoretski u obavezi da ravnopravno raspodele migrante. Međutim, sporazum koji ih obavezuje na tako nešto u praksi nikada nije primenjen. Nemačka je 13. septembra, na primer, objavila da neće primeniti sporazum zbog nekih neslaganja sa Italijom. Dva dana kasnije, zvanični Berlin je ipak saopštio da će prihvatiti 2.000 ljudi.

Dolazak migranata u Italiju naglo porastao

Lampedusa je udaljena 185 kilometara od tuniske luke Sfaks. Pored Libije, ova zemlja je poslednjih meseci postala najveća polazna tačka za čamce sa migrantima. Italijanski ministar mora i civilne zaštite, Nello Musumeci izjavio je da se broj migranta povećao za 300 odsto u odnosu na prošlu godinu, te dodao da je reč o fenomenu koji nije viđen u prošlosti.

Zbog takve situacije, u aprilu ove godine Italija je uvela vanredno stanje na šest meseci, za koji je odobren fond od pet miliona evra za rešavanje migrantske krize.

Prema zvaničnim podacima, od početka godine na ostrvo Lampedusa iskrcalo se gotovo 100.000 migranata, što je duplo više u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Agencija za migracije pri Ujedinjenim Nacijama (IOM) koja vodi podatke o nestalim migrantima, od 2014. godine više od 26.000 ljudi je umrlo ili nestalo u moru u centralnom Mediteranu.

Bez primene sporazuma o migracijama

U junu ove godine, ministri unutrašnjih poslova Evropske unije postigli su sporazum o migracijama koji su zvaničnici opisali kao istorijski i prema kojem bi države članice trabalo da plaćaju 20.000 evra za svakog migranta kojeg odbiju da prime.

Takođe, ovim sporazumom bi trebalo da se uspostavi novi sistem za preraspodelu migranata. Od vlada zemlja članica takođe će se tražiti da obrađuju zahteve migranata u roku od šest meseci, u poređenju sa rokom od 15 meseci koji je prvobitno bio predložen.

Međutim, ovaj sporazum svakako nije dobio jednoglasnu podršku, pa je tako poljski ministar Bartosz Grodecki, naglasivši da je Poljska ugostila više od milion izbeglica iz Ukrajine, izjavio da će njegova vlada odbiti da plati kazne Evropskoj uniji zbog neprihvaćanja migranta sa Mediterana. Takođe, francuski ministar unutrašnjih poslova Gérald Darmanin izjavio je ovih dana da ni ta zemlja neće primiti migrante sa Lampeduse.

Rat krijumčarima migrantima

U svom obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Giorgia Meloni rekla je da je migrantska kriza globalna i da je potrebno objaviti rat kriminalcima koji trguju ljudskim životima. Kako je istakla, jedno od osnovnih prava koje bogate zemlje treba da obezbede ljudima koji dolaze iz siromašnijeg dela sveta jeste pravo da ne moraju da emigriraju.

U postizanju tog cilja, Meloni je zajedno sa Ursulom von der Leyen i odlazećim holandskim premijerom Markom Rutteom, nedavno posetila Tunis, kada je postignut dogovor između te zemlje i Evropske unije. U tom smislu, zemlje članice su se obavezala na finansijsku podršku Tunisu za poboljšanje kontrole granica, te sistema pomorske potrage i spašavanja migranta, dok se Tunis obavezao da će olakšati repatrijaciju svojih državljana koji su ilegalno stigli u Evropu. Međutim, za sada bez primene u praksi.

S ozbirom da na ostrvo svakoga dana pristiže na stotine migranata koje još uvek niko ne vraća u zemlju porekla, ovaj dogovor ostaje mrtvo slovo na papiru.