Iranke se ne boje povratka moralne policije na ulice

Nakon što je više od deset meseci pauzirala svoje aktivnosti tokom masovnih protesta zbog ubistva 21-godišnje Mahse Amini, prošlog septembra u policijskom pritvoru, na ulicama Irana ponovo patrolira policija za moral. Tu vest potvrdio je Seid Montazeralmadi, portparol Faradže, iranskog organa za sprovođenje zakona, rekavši da će policajci prvo izdavati upozorenje svakoj ženi koja krši pravila o hidžabu, nakon čega će uslediti pravni postupci uključujući hapšenja i odvođenje u ustanove za prevaspitavanje.

Kada su demonstracije počele, mnoge žene, uključujući i istaknute poznate ličnosti, glumice i sportistkinje, vlasti su pozivale na razgovor ili su dobijale oštre i neobične kazne zbog skidanja marama sa glava, poput pranja leševa ili čišćenja kancelarija vladinih zgrada.

Aktivistkinja za ljudska prava Rayhane Tabrazi, koja je i predsednica udruženja Maanà sa sedištem u Milanu, smatra da ovakva odluka iranskih vlasti nije slučajna, s obzirom da vlast strahuje od ponovnih masovnih protesta koji će se verovatno dogoditi na godišnjicu smrti Mahse Amini.

Podrška žrtvama manifestacija

Maanà, na persijskom ili farsi jeziku koji je službeni jezik Irana, znači besmrtnost, što je sinonim mnogim aktivnostima ovog udruženja koje pre nekoliko godina nastaje u Milanu, radi promovisanja iranske kulture, jezika i istorije. Njegova predsednica Rayhane Tabrazi, kao i svi njegovi članovi, osim redovnih aktivnosti, poslednjih godinu dana daju neograničenu podršku narodu Irana u njihovoj borbi protiv totalitarnog režima, kao i ženama koje su morale da napuste tu zemlju i zatraže pomoć u nekoj evropskoj zemlji.

“U saradnji sa drugim organizacijama i udruženjima iz Italije i drugih zemalja Evrope, pomogli smo mnogim ženama u lečenju i pronalaženju smeštaja”, kaže Tabrazi.

Mnoge mlade Iranke su ostale bez oka, jer im je policija namerno pucala u lice gumenim mecima. Više njih je lečeno u bolnicama širom Italije.

Jedna od njih je i Elaheh Tavakolian, mlada doktorantkinja, koja je izgubila vid na desnom oku i koja se lečila u poznatoj bolnici San Raffaele u Milanu. Ova hrabra žena je posle operacije prošle godine i kada je smogla snage za to, na svom Instagram profilu napisala je:

“Gađao si moje oči, ali moje srce još kuca. Hvala ti što si oduzeo vid mom oku zato što je to otvorilo oči mnogim drugima. Svetlo u mom srcu i nada u bolje dane koji će doći, pomoći će mi da se i dalje smejem. Ali tvoje srce i srce tvog komandanta mračnije je svakog dana. Uskoro ću dobiti stakleno oko, a ti ćeš dobiti orden”.

Zakoni o hidžabu, sinonim za politiku revolucije

Iranska moralna policija postoji u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. godine, ali trenutna verzija, formalno poznata kao “Gasht-e Ershad” (Patrola za vođstvo), postoji od 2006. godine.

Iranke koje su povele ovu revoluciju, nakon ubistva Mahse Amini zato što je “neprimereno” nosila maramu, ne bore se samo protiv obaveze pokrivanja glave, već za osnovna prava koja su diskriminisana tokom svih ovih godina.

“Može se reći da je hidžab samo izgovor da žene dobiju ista prava koja muškarci imaju u Iranu”, smatra Rayhane Tabrazi, naglašavajući da se žene u toj zemlji više ne boje.

Moralna policija je oduvek bila desna ruka režimu. Kako objašnjava 44-godišnja Tabrazi, koja u Milanu živi već 15 godina i radi kao menadžer u jednoj softverskoj kompaniji, aktivnost moralne policije je posebno pojačana u periodima pre i posle izbora u toj zemlji.

“Do predsedničkih izbora nedostaju još dve godine i aktuelni predsednik Ebrahim Raisi na sve načine pokušava da pokaže da još uvek ima moć u svojim rukama i nije mu lako da odstupi od jedne od njegovih glavnih politika koja služi kao simbol vlasti”.

“Naša revolucija je pacifistička”

Rayhane Tabrazi, koja je do sada organizovala više manifestacija u Milanu, kao i u drugim gradovima Italije u znak podrške njenim sunarodnicama, kaže da je vladina upotreba različitih taktika za obnavljanje i nametanje zakona o hidžabu do sada bila neefikasna.

“Trenutno u Teheranu ili bilo kom drugom gradu, mnoge žene, osim što namerno šetaju otkrivenih glava, takođe su počele da nose kratke suknje, šorceve, bluze kratkih rukava”, objašnjava ona. Naglašava i da takvo ponašanje provocira režim, ali i da ponašanje demonstranata ni u jednom trenutku nije bilo nasilno. S druge strane, vlasti pokazuje ekstremno nasilje prema svojim građanima.

Tokom meseca jula, ili što bi bio prvi mesec Muharem u islamskom kalendaru, nije poželjno biti u ratu ili se na drugi način boriti tokom ovog svetog lunarnog meseca. Međutim, kako naglašava Tabrazi, protesti u Iranu protiv vlasti nisu prestali, iako nisu trenutno tako masovni. To je i dokaz da narod ove zemlje želi da religija bude odvojena od vlasti.

“Naši zatvori su puni mladih ljudi. Oni koji su uhapšeni trpe zlostavljanja i mučenja u zatvorima. Ljudi su ubijani i vešani samo zato što su učestvovali u protestima. Demonstracije, naravno, nisu istog inteziteta kao na početku, ali ljudi i dalje izlaze na ulice u večernjim satima i izvode razne akcije kojima šalju jasnu poruku vlastima”, kaže ova aktivistkinja.

“Ljudi bojkotuju sve što je povezano sa režimom. Aktivisti pozivaju ljude da ne koriste kreditne kartice i da povuku svoje ušteđevine iz banaka, kako bi oslabili ekonomiju. Međutim, potrebna nam je i podrška zapadnih zemalja koje nisu prekinule diplomatske i ekonomske odnose sa režimom u našoj zemlji”.

Žene Irana će pobijediti

Shirin Ebadi, poznata iranska advokatica i aktivistkinja u borbi za ljudska prava, kao i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine, takođe je sa drugim pravnicima Irana, zatražila od evropskih zemalja da povuku svoje ambasadore iz te zemlje i smanje diplomatske i konzularne odnose. Međutim, tako nešto do sada se nije dogodilo.

Iranski narod zna da je cena koju treba da plate visoka. Mnogi ljudi koji su se suprotstavili režimu su ubijeni, mnogi su izgubili posao, neki glumci su isključeni iz pozorišta, mnoge predstave su cenzurisane i otkazane. Međutim, sve to nije sprečilo žene, ali i muškarce Irana, koji su konačno izašli iz svoje zone komfora da nastave da se bore za svoju budućnost.

“Hrabrost iranskog naroda prevazilazi represiju diktatorskog režima”, tvrdi Rayhane Tabrazi. Najavljuje da će žene koje se bore pod sloganom “Žena, život, sloboda”, kao simbolom iranske revolucije, pre ili kasnije odneti pobedu nad režimom koji više od četiri decenije ugrožava prava svakog ljudskog bića.