Milijarderi avanturisti: Od potonulih brodova do svemira

Dok milijarderi razmišljaju o odlasku u svemir, istraživanju okeana ili lova na ugrožene životinje, ostalih 99 posto ljudi u svijetu živi drugačije, a mnogi tonu u siromaštvo.

Titanic tourist submersible disappear on an expedition to explore the famed shipwreck
Tragedija privatne podmornice 'Titan' bacila je svjetlo i na svijet 'turističke okeanografije' (Anadolija)

Poslednjih godina se često može čuti termin “pripadnici jednog procenta svetske populacije“. Često se pod ovim terminom podrazumevaju najbogatiji ljudi na svetu – osnivači i vlasnici globalnih kompanija, predsednici bordova direktora, uspešni bankari, CEO najvećih brendova, ali i kraljevske porodice te brojni političari iz nedemokratskih država.

Svetska statistika navodi da je za poslednje tri decenije samo četiri odsto populacije posedovalo 54 odsto novostvorene vrednosti – kako u novcu, tako i u nekretninama, zemljištu i sirovinama (eng. commodities). Ovaj trend takođe ukazuje na veoma bitnu činjenicu – bogatiji će biti još bogatiji, jer matematički “zakon velikih brojeva“, na kome suštinski počivaju svetske berze, podrazumeva da je “vlasnik kapitala i resursa uvek u prednosti u odnosu na one koji ih troše – potrošače“.

Brzo stvaranje i hiperprodukcija ‘instant milionera’

Sociolozi, antropolozi i psiholozi odavno vode debate o položaju radničke, odnosno u današnje vreme “proizvođačke“ klase u društvu, na kojoj zapravo počiva današnja potrošačka ekonomija. Iako je “zapadni kapitalizam“ daleko dublje i šire društveno uređenje od prostog “kupi-prodaj“ narativa (buy and sell economy), činjenica je da je od ’80-ih godina, a naročito od početka 21. veka, “imati“ postalo jedno od ključnih društvenih postulata.

Iako (bi barem trebalo da) društva unutar većeg dela Evrope, SAD-a i, generalno, “zapadnih zemalja“ počivaju na poštovanju ljudskih prava, osnovnih čovekovih sloboda, kao i slobodnog raspolaganja sopstvenim kapitalom i imovinom, “ekonomija 4.0“, poznata i kao “post-kapitalizam“, koju odlikuje brzi obrt proizvodnje i kapitala te stalno predstavljanje novih (navodno boljih i unapređenih) proizvoda preti da ovakav postojeći sistem fundamentalno promeni.

To se najbolje može videti na primeru tehnoloških proizvoda, gde se novi računari i smartfoni predstavljaju jednom ili čak dva puta godišnje, a kompanije to nazivaju “godišnje unapređenje” (yearly update). Slično je i u automobilskoj industriji – dok su nekada isti modeli automobila proizvođeni i čitavu deceniju, današnji vek vozila je daleko kraći, obično do pet godina, a svake godine se vrše “dopune dizajna“ (vehicle facelift), kako bi im se produžila aktuelnost.

Ovakvo doba “nove ekonomije“, uz masovnu hiperprodukciju iz zemalja Azije, ponajviše Kine, Tajvana i Južne Koreje, dovelo je i do brzog stvaranja “instant milionera“. Najveći broj “novih bogataša“ dolazi upravo iz tehnološke i softverske industrije, a slede farmaceutska, građevinska i industrija zabave. Američki analitičari smatraju da danas u društvu postoji pet klasa – niža, proizvođačka, srednja viša, gornja viša klasa i nova elita. U “novu elitu“ spadaju svi oni sa ličnim bogatstvom iznad pet milijardi dolara.

Za ‘Klub jednog procenta’ 25 do 30 miliona dolara

Takođe, istraživanja su pokazala da širom sveta ima između 2.700 i 3.500 milijardera. Tačan broj je nemoguće utvrditi, pre svega jer nije moguće doći do tačnih podataka iz Kine (gde se i stvara najveći broj novih bogataša u svetu), kao ni iz zemalja Bliskog istoka, gde su ovakvi podaci tradicionalno tajni. Slično važi i za Rusiju i bivše zemlje SSSR-a, gde su godinama navođene brojke od 20-ak milijardera i još 100-ak multimilionera, dok se kasnije ispostavilo da samo u Moskvi ima najmanje 80 multimilijardera.

Poslednjih desetak godina se promenio i način na koji se “broje“ bogataši – do 2010. godine svako sa ličnim bogatstvom od 3,5 i više miliona dolara smatrao se pripadnikom “globalnog jednog procenta najbogatijih“. Danas je za pripadnost “Klubu jednog procenta“ potrebno imati 25 do 30 miliona dolara.

Humanitarna organizacija Oxfam navodi da je u poslednjih nekoliko godina, zbog efekata globalnog pada proizvodnje izazvanog dugotrajnom pandemijom korona virusa i “zaključavanjima“, najbogatijih “globalnih jedan odsto“ posedovalo gotovo dva puta više resursa nego svo ostalo svetsko stanovništvo zajedno. Ovo se često naziva i millenium wealth, a svet trenutno ima najveću nejednakost između bogatih i siromašnih ikada. Takođe, bogatstvo “top jednog procenta“ uvećava se za 2,7 milijarde dolara dnevno, što je jednako zaradama oko 1,3 milijarde najsiromašnijih ljudi širom sveta.

I sam “svet bogatih“ se drastično promenio. Za pripadnike nove elite (kao i naslednike one stare), više nije dovoljno posedovati italijanske super-automobile, švajcarske satove i piti francuska vina. Ne, nije dovoljna ni super-jahta, kojih ima više od 12.000 širom sveta. Ne, ni privatni avion više nije “poseban luksuz“, budući da ih širom sveta leti više od 21.000, uz još desetak hiljada trenutno u fabrikama. Neko vreme su bila popularna stara mondenska ljetovališta i zimski centri, poput Monte Carla, Cannesa, St. Moritza i jezera Como. Onda su postali popularni novi “centri zabave bogatih“, poput Dubaija, Amalfia, Maldiva i Mauricijusa. Ipak, i to je “dosadilo“ milijarderima. Zašto onda ne otići u svemir?

Postoji nekoliko kompanija koje već nude odlazak u Zemljinu orbitu, poput Blue Origin milijardera Jeffa Bezosa, te Virgin Galactic drugog milijardera, Britanca Richarda Bransona. I treći milijarder, Elon Musk, preko svoje kompanije za letove u svemir SpaceX, već prima rezervacije za buduće letove u orbitu, kao i oko Meseca.

Do 2040. najmanje 2.000 ‘astronauta turista’ godišnje

Prvi “astronaut civil“ za let oko Meseca će najverovatnije biti Dennis Tito, američki milioner, koji je bio i prvi privatni astronaut u istoriji. On je još 2001. godine leteo na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) kao deo posade ruskog modula “Soyuz TM-32“. Stručnjaci navode da će u narednih 10 godina “svemirski turizam“ postati deo svakodnevnice te da će cene leta do Zemljine orbite od današnjih gotovo pola milona dolara, pasti daleko ispod 100.000 dolara. Do 2040. godine se takođe očekuje rast ove nove industrije za 38,6 odsto, uz najmanje 2.000 “astronauta turista“ svake godine.

Tragedija privatne podmornice “Titan“, koja je nedavno nestala na putu do olupine “Titanica”, bacila je svetlo i na svet “turističke okeanografije“. Bogati se već više od dve decenije mogu uputiti u razna podvodna istraživanja – ronjenje na velikim dubinama oko ostrva na Filipinima, istraživanja morskih dubina u Južnom Pacifiku te plivanja sa ajkulama blizu obala Australije. Ovakvi “izleti“ su i relativno povoljni – od 20.000 do 120.000 dolara po osobi.

Zanimljivo je da su do početka rata u Ukrajini avanturisti iz celog sveta mogli da posete i Černobilj. Cene ovih “aranžmana“ su se kretale od 500 do 2.500 eura, a turisti su mogli da obiđu ostatke “Reaktora 4“ te veliki betonski sarkofag koji ga danas okružuje. Takođe, autobusi bi turiste proveli kroz veći deo “Zone-30“, zapravo zabranjenog područja od 30 kilometara oko same nuklearke, koje je pretrpelo i najveću kontaminaciju radioaktivnim materijalom.

I dok se milijarderi i milioneri dvoume oko odlaska u svemir ili lova na ugrožene životinje širom Afrike i Azije, ostalih 99 odsto ljudi u svetu živi posve drugačije. Podaci pokazuju da je 154 miliona ljudi u SAD-u i Evropi u poslednje tri godine “skliznulo“ iz srednje klase u manje ili veće siromaštvo. Pandemija je, takođe, “izbrisala“ najmanje 85 miliona radnih mesta u razvijenim državama, od kojih je oko 45 miliona “prešlo“ u Kinu, Indiju i Bangladeš.

Do 2030. još najmanje 540 novih milijardera

Ujedinjene nacije procenjuju da najmanje 145 miliona dece u svetu ima samo jedan obrok dnevno, dok 345 miliona najmlađih ima veoma slabu ishranu. Oko 55 miliona dece, najviše u Africi i Aziji, direktno je životno ugroženo glađu svakog dana. Oko 37 miliona dece je, takođe, direktno životno ugroženo nedostatkom jeftinih lekova i tableta za prečišćavanje vode, koje koštaju do dva dolara. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da je u 2019. i 2020. godini 5,2 miliona dece ispod pet godina preminulo usled nedostatka lekova za poznate bolesti i medicinska stanja koja se lako tretiraju.

Za to vreme izveštaj načinjen za potrebe britanskog Parlamenta (House of Commons) navodi da će se trend ekonomske nejednakosti ne samo nastaviti, već i povećati. Do 2030. godine će “jedan odsto“ najbogatijih biti vlasnici 64 odsto svetskog bogatstva. Svet će dobiti još najmanje 540 novih milijardera, koji će zarađivati 1,7 miliona dolara za svaki jedan dolar novoproizvedene vrednosti, navodi se u izveštaju.

Izvor: Al Jazeera