Nova realnost rata: Ima li Moskva zaštitu od napada dronovima?

Ruska agresija na Ukrajinu nakon gotovo godinu i po dana po svim parametrima stoji u mestu. Ruske snage ne samo da nisu ostvarile ništa od političkih, vojnih i ideoloških ciljeva Kremlja postavljenih početkom prošle godine, već su uspele i da stvore neku vrstu „unutrašnjeg sukoba“.

Najveća ruska plaćenička formacija, Wagner sada je praktično u otvorenom sukobu i sa Kremljom, i sa vrhom ruske vojne komande, kao i sa snagama na terenu. Pre nekoliko dana, Wagnerove specijalne jedinice su zarobile potpukovnika ruske armije Romana Venevitina, komandanta 72. motorizovane brigade. On u video poruci, koju je objavio Jevgenij Prigožin, osnivač i šef Wagnera, priznaje da je imao naređenje da njegove jedinice otvore vatru na vozila koje koristi Wagner u okolini zarobljenog ukrajinskog grada Bahmuta.

Za to vreme, ukrajinska armija je iskoristila ove međusobne borbe ruskih jedinica i poslala dronove na Moskvu.

Uplašeni građani i izostanak reakcija

Moskovljane su pre nekoliko dana iznenadile tri jake eksplozije, te nekoliko manjih. Upozorenja nije bilo, kako od službi civilne zaštite, tako ni od medija. Mediji su tek nekoliko sati kasnije objavili da su „na Moskvu pali ostaci osam ukrajinskih dronova“, te da „niko nije stradao, a pričinjena je manja materijalna šteta“. Ovo svakako nije „utešilo“ stanovnike najvećeg ruskog grada.

Sama činjenica da je Ukrajina sada u stanju da pošalje naoružane letelice ovoliko duboko unutar Rusije (gotovo 580 kilometara od granice dve zemlje) predstavlja „novu realnost“.

Moskovljani su prethodnih godinu dana bili relativno udaljeni od ratnih sukoba. Relativno, jer je Putin još prošle godine naredio mobilizaciju i stvaranje novih jedinica, a ruski (pro)državni mediji praktično 24 sata dnevno izveštaju o „naporima za oslobođenje Ukrajine“. Pomenuta mobilizacija je u najvećoj meri zaobišla stanovnike Moskve i Sankt Peterburga, jer su na prve linije poslati stanovnici malih mesta, sela, kao i najsiromašnijih delova Federacije – Ingušetije, Burjatije i Zabajkalskog kraja.

Jedan od oborenih dronova iznad Moksve je pao praktično u centar grada – na vrh zgrade u ulici Profsojuznaja na broju 98. Gotovo ceo krov i dobar deo fasade su uništeni, a  uspaničeni stanari su dva dana proveli na ulici ili kod rođaka.

Ironično ili ne, zvanični Kremlj se oglasio tek krajem dana. „Građanima Moskve nije pretila nikakva stvarna opasnost“, preneo je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. Ako je verovati Peskovu (za šta su male šanse), opasnost nije pretila ni stanarima na četrnaestom spratu zgrade na Lenjinovom trgu, u koji je oštećeni dron uleteo, a stan je u potpunosti uništen. Još jedan dron je udario u zgradu u Atlasovoj ulici, značajno oštetivši tri stana.

Vladimir Putin se tek sutradan obratio medijima, u (za njega neuobičajenoj) izjavi van zvaničnog Kremlja: „Ukrajinske snage žele da unesu strah među građane Moskve“.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobajin je potvrdio Putinove navode, dodajući ponovo da „niko nije ozbiljno povređen“, te da je u pitanju „manja materijalna šteta“.

„Režim u Kijevu želi da napadima unutar Rusije zastraši njene građane mogućnošću napada na civilne ciljeve“, dodao je Putin, ali nije pomenuo ruski napad na Dnjepar, samo dva dana ranije, u kome je poginulo 22 civila, među kojima i troje dece.

Postoji li ‘raketni štit’ iznad Rusije?

Putinova propaganda na stranu. Ostaje pitanje: kako je uopšte osam dronova stiglo do Moskve i zašto su oni oboreni tek iznad krovova zgrada i kuća?

Evropski analitičari navode da je ovo siguran znak da su dosadašnje ruske tvrdnje o „raketnom štitu“ iznad cele teritorije Ruske Federacije upravo to – samo tvrdnje.

U dosadašnjem toku agresije i borbi unutar Ukrajine pokazalo se da su različita ruska oružja, godinama pokazivana na sajmovima i vojnim vežbama, zapravo u velikoj meri neadekvatna, zastarela ili oboje. Rusija je do sada izgubila gotovo 3.500 tenkova, 5.590 borbenih vozila, više od 500 protivvazdušnih sistema, te najmanje 320 letelica.

Zvanični Kremlj i sam Putin od početka značajno umanjuju i ruske žrtve u Ukrajini, navodeći da je u pitanju „manje od 17.000 vojnika“, te još „oko 12.000 ranjenih“. Kredibilni podaci analitičara iz zemalja NATO-a, Ukrajinskih snaga bezbednosti, kao i nezavisnih međunarodnih organizacija, sa druge strane, pokazuju da je u Ukrajini do sada poginulo najmanje 115.000 ruskih vojnika, od kojih oko 35.000 u aktivnoj borbi. Nemački analitičari, pozivajući se na anonimne izvore unutar komande NATO-a u Briselu, navode čak i brojke od gotovo 203.000 poginulih Rusa (regularne vojne jedinice, dobrovoljci i pripadnici Wagnera).

Daleko je Moskva

Takođe, nije jasno ni zašto ruske raketne baterije i sistemi S-300, S-350, te brojne baze i položaji koji imaju PVO sisteme „Sosna-R“ i „Pancir“ nisu oborile dronove pre nego što su se oni uopšte približili glavnom gradu. Stručnjaci veruju da je u pitanju nekoliko faktora – neobučenost ljudstva, koje je u velikoj meri mobilisano na brzinu, faktor iznenađenja, te veoma verovatno i tehnička zastarelost.

Naime, svi radari u ovakvim PVO sistemima rade na osnovu „signalnog otiska“ (NATO to naziva PAD, Phase Array Detection). Računari u ovim radarskim sistemima su „trenirani“ da prepoznaju standardne tipove lovačkih aviona, bombardera, helikoptera i transportnih aviona. Takođe, ovakvi radari imaju i „kalibraciju cilja“, zapravo raspon veličine cilja koji prate. Na taj način se izbegavaju „lažne uzbune i mete“ kada ispred radarskog snopa prođe veliko jato ptica ili pak prijateljska letelica.

„SA-22 Greyhound“, kako NATO naziva sistem „Pancir“, najbolje funkcioniše protiv meta na relativno niskim visinama, koje je moguće i vizuelno potvrditi uređajima za osmatranje. Radarski sistem na „Panciru“ je tipa „1L36“, čiji dizajn datira još iz 1995. godine i koji verovatno ne može da „prepozna“ najnovije tipove letelica, a naročito dronove. Stručnjaci navode i da je većina današnjih dronova izrađena od kompozitnih materijala, a često i naprednih vrsta plastike, te da oni zbog toga ostavljaju mali ili gotovo nikakav radarski otisak.

Često se na PVO radarima manji dronovi vide kao jedna velika ili jato ptica, te računar za gađanje automatski otkazuje paljbu. Dronovi su iznad Moskve najverovatnije bili oboreni iz vazduhoplovne baze  Kubinka, nekih 35 kilometara od istoimenog predgrađa Moskve. Sudeći po manjim oštećenjima na dronovima, te njihovom padu „u punoj veličini“, oni su iz Kubinke oboreni najvjerojatnije ručno – sistemom „Pancir S-1B“.