Uvođenje Amber Alerta u Srbiji

U Evropi na svaka dva minuta nestane jedno dete. Razlozi nestanaka dece su raznovrsni. Neka od njih su pobegla od kuće ili iz ustanova u koje su smeštena, neke od njih je odveo jedan od roditelja ili je došlo do razdvajanja porodica tokom migracija, a neka deca su oteta, opet iz različitih razloga.

O ključnim pitanjima na koja je neophodno odgovoriti pre početka primene sistema ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka deteta, javnosti poznatog kao Amber Alert, razgovaralo se na ekspertskom skupu održanom u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, na Međunarodni dan nestale dece. Skup je organizovala NVO ASTRA, jedna od članica Tima za uvođenje Amber Alerta u Srbiji.

Tim za uvođenje Amber Alerta u Srbiji (Tim) je osim službi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), okupio i predstavnike drugih ministarstava, između ostalih i za ljudska prava, za brigu o porodici, pravde, prosvete, informisanja, kao i predstavnike dva udruženja – Centra za nestalu i zlostavljanu decu i Akcije protiv trgovine ljudima ASTRA. Zadatak Tima je da definiše strategiju, kriterijume i procedure, prema kojima će se donositi odluka da alarm bude aktiviran. Cilj je da do 1. novembra ove godine sistem zaživi u Srbiji.

„Mi u ASTRI smatramo da je i jedan jedini nestanak deteta kritičan, ali je za aktiviranje alarma bitno definisati standarde, da ne bi došlo do toga da javnost otupi na veliki broj alarmiranja“, ukazala je Marija Anđelković, direktorka ASTRE. S obzirom da ASTRA već deset godina rukovodi funkcionisanjem jedinstvenog evropskog broja 116000 za nestalu decu u Srbiji, svoja iskustva i zapažanja o trendovima u radu na slučajevima nestale dece ASTRA je objavila u publikaciji „NESTALA DECA SRBIJE: Evropski broj za nestalu decu u Srbiji 116000“, dok „SISTEM RANOG UZBUNJIVANJA u slučaju nestanka deteta“ predstavlja uporednu analizu normativne, institucionalne i operativne prakse u slučajevima nestanka dece u četiri zemlje: Belgiji, Grčkoj, Holandiji i Hrvatskoj.

Ove publikacije pružaju dragoceni uvid u svu složenost i osetljivost uvođenja sistema ranog uzbunjivanja u slučajevima nestanka dece. Vladan Jovanović, autor publikacije „Sistem ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka dece“, ukazao je na dva niova normi i normativnih akata, što se tiče pravnog okvira za uvođenje Amber Alerta. Jedan je nivo instrumenata javnih politika koji treba da artikulišu principe i dugoročno trasiraju put ka cilju:

„Na tom nivou, da tako kažem, papira i dokumenata sve zvuči kako valja. Dugogodišnji simptom kada su instrumenti javnih politika u pitanju ukazuje na dobro strukturisane dokumente koji ’padaju’ u fazi koordinacije i upravljanja implementacijom tih dokumenata“, kazao je Jovanović, objašnjavajući koliko je važno da mehanizam, poput sistema ranog uzbunjivanja, u praksi funkcioniše besprekorno.

Drugi nivo se odnosi na definiciju onoga na koga se ovaj sistem odnosi. Potrebno je uskladiti pravnu regulativu kada je definicija deteta i nestalog deteta u pitanju. Konvencija o pravima deteta i Porodični zakon određuju da je dete biće do 18 godina, dok je Krivičnim zakonom definisana starost deteta do 14 godina.

„Još jedan pojam, važan za našu analizu i planiranje buduće strategije u smislu funkcionisanja institucija, je šta se smatra nestalim detetom? Koliko sam ja uspeo da zaključim, Krivični zakon nema definisan pojam nestalog deteta. Jedini instrument javnih politika koji spominje nestalo dete je Opšti protokol o zaštiti dece od nasilja, ali ta definicija nije dovoljna za potrebe sistema ranog uzbunjivanja“, smatra Jovanović.

Kao veoma osetljivo pitanje, Jovanović je istakao i činjenicu da sistem za rano uzbunjivanje podrazumeva upravljanje podacima o ličnosti. Povodom toga je informisao prisutne da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ima važan zakonski okvir koji ostavlja mogućnost da se drugim zakonom urede pitanja obrade podataka o ličnosti.

Takođe, sâmo plasiranje informacija kroz kanale komunikacije – medije pre svega, takođe mora biti precizno uređeno instrumentima javnih politika.

Inicijativa pokrenuta 2015. godine

Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), koji je još 2015. godine inicirao uvođenje Amber Alert sistema u Srbiji, aktivno je učestvovao u dosadašnjem radu Tima.

„Nakon višegodišnjeg javnog zagovaranja i niza bezuspešnih i uspešnih kontakata sa nadležnim institucijama, iskoristili smo mogućnost da na poziv MUP-a učestvujemo i doprinesemo uspostavljanju sistema ranog uzbunjivanja, kroz razjašnjenje funkcionisanja samog sistema, šta on podrazumeva i koji su kriterijumi za njegovo pokretanje, kao i pružanjem informacija o postojećim praksama child alert sistema u Evropi i u svetu“, kaže nam Olgica Čekić iz CNZD. Uobičajeni kriterijumi za pokretanje Amber Alerta su da postoji osnovana sumnja da je u pitanju otmica deteta, da je život deteta u opasnosti, da pokretanje sistema neće dodatno ugroziti položaj deteta, da su roditelji ili lica zadužena za staranje o detetu dala saglasnost, kao i da postoji dovoljno podataka o nestanku koji mogu biti od koristi za potragu. Ovo su uobičajeni kriterijumi koje je CNZD predočila Timu, uz napomenu da svaka država koja implementira sistem određuje kriterijume u skladu sa nacionalnim potrebama. O konačnim kriterijumima u Srbiji odluka Tima tek predstoji, kaže Čekić, i dodaje da „odluku o pokretanju Amber Alerta donose tužilaštvo ili policija, ili tužilaštvo i policija zajedno, što će, zajedno sa ostalim relevantnim pitanjima biti jasno definisano pravnim aktom kojim se sistem uvodi u Republici Srbiji.“

Sistem Amber Alert se ne pokreće u svim policiji prijavljenim slučajevima nestanka dece, već isključivo u slučajevima kada je nestalo dete u neposrednoj životnoj opasnosti, bilo da je u pitanju otmica deteta ili drugi razlog nestanka koji upućuje na postojanje neposredne životne opasnosti.

Dr. Danilo Stevandić, državni sekretar MUP-a i rukovodilac Tima, smatra da ne postoje veće prepreke za uspostavljanje sistema ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka deteta, uzimajući u obzir trenutne kapacitete MUP-a i postojeće tehnološke mogućnosti koje Srbija ima. Ukazao je na značaj ranog prijavljivanja nestanka deteta i ustupanja što više informacija o detetu, kako bi ono što pre bilo pronađeno.

„Za nas u Ministarstvu je od izuzetne važnosti da sa organizacijama civilnog društva i svim zainteresovanim subjektima u zajednici gradimo partnerske odnose i konstantno vodimo otvoren dijalog o svim temama od značaja za bezbednost, ne samo pojedinaca nego društva u celini“, rekao je Stevandić, pohvalivši izuzetnu, višegodišnju saradnju sa ASTROM, kao i sa CNZD-om.

Na ekspertskom skupu, koji je moderirala  prof. dr ljudskih prava Nevena Šahović. Govorili su još i Zoran Vuković, šef odseka za potrage u Službi za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije, i Marija Vukašinović, SOS konsultantkinja Evropskog broja 116000 za nestalu decu u Srbiji.

Vuković je upoznao prisutne sa statistikom koja kaže da je u Srbiji najveći broj nestanaka dece vezan za bežanje iz domova za nezbrinutu decu, a zatim iz roditeljskog doma. Iako su ti odlasci svojevoljni, odnosno nisu povezani sa izvršenjem krivičnog dela,  policija od trenutka prijave radi kao da je u pitanju krivično delo, rekao je Vuković, naglasivši da će sistem ranog uzbunjivanja biti još jedno sredstvo koje će pomoći policiji da pronađu maloletna lica.

Marija Vukašinović je predstavila ASTRIN izveštaj o radu Evropskog broja za nestalu decu u Srbiji. Govorila je i o potencijalnom mestu broja 116000 u sistemu Amber Alerta, kao još jednog resursa za uspostavljanje efikasnog sistema prilikom potrage za nestalom decom.

Tokom diskusije je postavljeno pitanje o spornom uvođenju biometrijskog nadzora nad javnim površinama, o kome je bilo reči povodom Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima. U više navrata se u javnosti moglo čuti da će ova vrsta nadzora doprineti pronalaženju nestale dece, dok je civilni sektor upozoravao da ova vrsta nadzora narušava pravo na privatnost građana/ki Republike Srbije.

Danilo Stevandić je odgovorio da će policija postupati onako kako Zakon o krivičnom postupku bude propisao, da je jasno da MUP može na ovaj problem da gleda drugačije nego civilni sektor, ali da je mogućnost dijaloga otvorena. Ujedno je potvrdio da će Tim na sastanku zakazanom za 29. maj, definisati kriterijume za pokretanje Amber Alert sitema u Srbiji.

Šta je Amber Alt?

Amber Alert (America’s Missing: Broadcast Emergency Response) je sistem koji podrazumeva neodložno i istovremeno plasiranje informacija o nestalom detetu, putem sredstava masovne komunikacije, uključujući i LED bilborde na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama. Nastao je nakon otmice i ubistva devetogodišnje devojčice Amber Hagerman iz Teksasa. Njeno telo je pronađeno nakon pet dana, a autopsijom je utvrđeno da je Amber bila živa bar dva dana nakon otmice. Da je lokalna zajednica znala da je Amber nestala, neko bi javio policiji da je video otmičara ili vozilo kojim je devojčica odvedena, i možda bi devojčica bila pronađena živa.

U Evropi se na godišnjem nivou prijavi nestanak 250.000 dece, što je jednako nestanku jednog deteta na svaka dva minuta. U 66% slučajeva reč je o deci koja su pobegla od kuće ili iz institucija socijalne zaštite. Roditeljske otmice čine 24% slučajeva, dok se 3% prijavljenih slučajeva odnosi na decu nestalu u migracijama.

U Srbiji, 45%, nestale dece čine deca pobegla od kuće ili iz ustanova socijalne zaštite. Reč je o tinejdžerima uzrasta od 13 do 17 godina.