Vještačka inteligencija već stvara fotografije svijeta koji ne postoji

Mnogi tehnološki stručnjaci upozoravaju da će u bliskoj budućnosti biti nemoguće razlikovati obrađene od pravih fotografija, kao i onih koje je stvorila vještačka inteligencija.

Programi za obradu fotografija i videa nezaobilazni su i u svijetu umjetnosti i dizajna (Reuters - Ilustracija)

Stručnjaci za veštačku inteligenciju (Artificial Intelligence, AI) već nekoliko godina upozoravaju na nesagledive posledice u slučaju da se ova nova i izuzetno moćna tehnologija ne koristi savesno. Jedan od lidera u svetu tehnologije, Elon Musk, već nekoliko puta je javno zatražio od američkih vlasti da se donesu odgovarajući zakoni i propisi koji bi regulisali različite AI tehnologije i samu upotrebu veštačke inteligencije.

Sam Altman, još jedan od istaknutih lidera na polju AI i čelnik čovek Open AI fondacije (a čiji je pak jedan od osnivača i finansijera sam Musk), nedavno je pred američkim Kongresom zatražio hitno donošenje ovakvih uredbi, kao i stvaranje „globalnog dogovora“ kada je u pitanju upotreba veštačke inteligencije.

Musk i Altman nisu usamljeni u svojim naporima za regulisanjem AI modela, softvera, kao i uređaja koji ih koriste – od malih kućnih robota i uređaja, sve do električnih automobila sa opcijom „auto pilota“. Još jedan od istaknutih stručnjaka za AI, Demis Hassabis, koji je na čelu Googleovog projekta „Deep Mind“, naveo je u otvorenom pismu da je „ignorisanje velikih rizika koji donosi AI na nivou ignorisanja pretnji od novih globalnih pandemija ili upotrebe nuklearnog oružja“. Slično otvoreno pismo su podržali rukovodioci velikih tehnoloških kompanija, poput Kevina Scotta iz Microsofta, Daria Amodeia iz kompanije Anthropic, te Stevea Wozniaka, „oca“ kućnih računara i jednog od osnivača kompanije Apple. Zapravo, ovo pismo je potpisalo preko hiljadu svetski istaknutih ličnosti – biznismena, aktivista i naučnika. Suština ovih napora je, zapravo, regulisanje novih tržišta rada i potpuno novih zanimanja.

Stvarnost koja nije stvarna

Postojeći AI softveri su već u stanju da zamene većinu grafičkih dizajnera, web programera, dizajnera web sajtova, kao i softverskih programera nižeg i srednjeg nivoa. Postojeći softveri koji koriste veštačku inteligenciju nisu savršeni – naprotiv, ali su u većini slučajeva „dovoljno dobri“ da zamene zaposlene sa nižim obrazovanjem i nivoom kreativnosti. Na primer, potreban vam je originalni logotip za vaš proizvod, firmu ili neku društvenu aktivnost. Umesto da plaćate grafičkog dizajnera, u većini slučajeva možete dobiti sasvim dobro rešenje korišćenjem Google DALL-E ili Stable Diffusion veštačke inteligencije putem interneta, i to – potpuno besplatno.

Model veštačke inteligencije GPT-4, na kome se zasniva i globalno popularni „Chat GPT“ već može da sasvim dobro piše kratke priče, tekstove, pa čak i recepte za nova jela. Iako u nekim slučajevima „ideje“ koje GPT-4 ima ne odgovaraju stvarnosti, niti ih je moguće realizirati (što stručnjaci nazivaju „AI halucinacije“), procenjuje se da će već do kraja ove godine AI modeli biti u stanju da „sami sebe koriguju“, te da uče u realnom vremenu, zahvaljujući desetinama miliona dnevno aktivnih korisnika.

Novi vizuelni AI modeli već mogu da koriste fotografije i crteže korisnika kako bi bolje razumeli krajnji cilj zadatka koji se od njih traži. Neće proći puno vremena do situacije u kojoj AI model, na osnovu vaših slika video zapisa, te kratkog tekstualnog opisa može da generiše čitave knjige ili kratke filmove – za samo nekoliko minuta. Takvi onlajn AI softveri već postoje, doduše u ranoj fazi razvoja. Tako „Synthesia“ nudi komercijalnu uslugu pomoću koje je moguće stvoriti video profesionalnog izgleda, sa najmanje 140 „avatara“, generisanih govornika, i to na više od 120 jezika. Ovakve tehnologije mnogi već nazivaju „Photoshop za video“, po izuzetno popularnom programu za obradu slika Photoshop CS. Ovaj softver je tokom nekoliko decenija unapređivan, te se danas sam proces obrade fotografija i njihova transformacija u pripremi za štampu, internet ili televiziju generalno naziva „photoshopiranje“, iako postoji na desetine drugih sličnih softvera.

Već prihvaćeni standardi

Džemal Ćatić, snimatelj i montažer, navodi da su ovakvi softveri već „prihvaćeni industrijski standardi“.

„Programi kao što je Photoshop za fotografije, te Adobe Premiere i slične aplikacije za editovanje videa su vrlo korisni alati koji su od velike pomoći fotografima i videografima, i dosta su olakšali put do dobrog proizvoda kad je u pitanju fotografija ili video“, kaže Ćatić.

„Danas, u doba digitalizacije, prosto je nemoguće zamisliti editovanje bez tih aplikacija, jer su odavno fotografija i video prešli iz analognog u digitalni svijet. Danas je vrlo teško razlikovati editovanu od ‘sirove’, neobrađene fotografije, a imamo i skorašnji primjer fotografa Borisa Eldagsena koji je dobio prestižnu Sonyjevu nagradu za fotografiju, da bi na kraju priznao da je fotografija načinjena upotrebom AI aplikacije, a niko od stručnog žirija nije ni primijetio da to ustvari nije prava fotografija. Ima dosta fotografa koji su vještiji u editovanju nego u samom fotografisanju, ali po mom mišljenju to nije ništa loše, i na kraju krajeva, u ovoj digitalnoj eri sam finalni proizvod je taj koji dopire do publike, bez obzira na koji način je on nastao“, navodi Ćatić.

Ivana Knežević, slikarka, dizajnerka i likovna pedagoškinja, smatra da su programi za obradu slika i videa nezaobilazni i u svetu umetnosti i dizajna.

„Naravno da koristim kompjuter u svom radu, prvo kao najbolji i najveći izvor inspiracije uz pomoć Pinteresta i njegovog širokog spektra fotografija, radova i ideja, a onda i kroz svu dostupnu literaturu na internetu. Često se bavim i dizajniranjem i pripremom plakata, kataloga i flajera za moje radionice i najrazličitije aktivnosti, a napravim i pokoji logo u programima poput Illustratora i Photoshopa. Volim da kombinujem i učim nove stvari, a čak sam pre nekoliko godina, za vreme pandemije, pohađala i online kurs digitalnog marketinga. Mnogo je stvari u ovoj oblasti interesantno, tako da usavršavam svoje veštine, a pametno i dozirano vreme provodim i na društvenim mrežama, i moram priznati da mi teško pada slobodno vreme bez interneta“, objašnjava Knežević.

‘Svitac’ mijenja fotografiju i medije

Kompanija Adobe, koja stoji iza Photoshop i Premiere softvera, nedavno je predstavila i svoje viđenje „kreativne veštačke inteligencije“. Nazvana „Firefly“ (eng. svitac), ova veštačka inteligencija može da stvara slike i fotografije „od nule“, samo na osnovu tekstualnog opisa, poput drugih igrača na AI tržištu – Midjourney, DALL-E i Stable Diffusion – ali i mnogo više. Naime, Adobe je tokom godina prikupljao različita iskustva i sugestije hiljada fotografa i dizajnera širom sveta, te na osnovu svog „Creative Cloud“ projekta za online saradnju umetnika uspeo da „trenira“ svoj „Firefly AI“ da samostalno dopunjuje fotografije. Na ovaj način, „Firefly“ uz pomoć opcije „Generative Fill“ može da proširi postojeće fotografije, dodajući elemente koje fotograf nije ni zabeležio, te da „proširi stvarnost“ neke fotografije (augmented AI photography, veštačka stvarnost na fotografiji). Ako fotograf, na primer, obrađuje sliku plaže i mora, jednostavnim tekstualnim upitom unutar samog Photoshopa, „Firefly AI“ će dodati brodove, turiste na plaži, pa čak i tačnu poziciju Sunca i senke na pesku, iako ih u stvarnosti nije bilo. Poput drugih sličnih AI modela, i „Firefly“ će tokom korišćenja ‘postajati bolji’, učeći na upitima i slikama korisnika.

Carmine Taverna, američki fotograf koji živi i radi u New Yorku, navodi da moderne tehnologije mogu samo unaprediti rad fotografa.

„Programi poput Photoshopa nisu ‘upropastili’ fotografiju kao proces. Naprotiv. Mnoge fotografije su, zapravo, spašene obradom na računaru, a u suprotnom ne bi ni ugledale svetlost dana, niti bi ih iko video. Takođe, zamislite na desetine hiljada starih i oštećenih fotografija koje su sada „kao nove“, restaurirane uz pomoć Photoshopa i sličnih programa. Uz ovo, moderni digitalni fotoaparati mogu se povezati sa smartfonima putem WiFi ili Bluetooth bežične veze, ili direktno specijalnim kablom. Ovo je značajno unapredilo posao foto-reportera, koji sada fotografije mogu u realnom vremenu poslati redakcijama, agencijama ili postaviti na društvene mreže. Tako ja, kao fotoreporter iz New Yorka, često šaljem fotografije klijentima širom sveta – u trenutku“, objašnjava Taverna.

Ipak, mnogi tehnološki stručnjaci upozoravaju da će u bliskoj budućnosti biti nemoguće razlikovati obrađene od „pravih“ fotografija. I do sada je u velikom broju slučajeva (naročito kada su u pitanju portreti, slike proizvoda, modne fotografije i slike dokumentarnog karaktera) bilo veoma teško utvrditi da li je i na koji način fotografija promenjena ili „ulepšana“. Sa većom primenom AI softvera, biće moguće „ulepšavati“ fotografije ili žive video prenose u realnom vremenu, a da konzumenti to ne znaju. To će svakako drastično promeniti rad fotografa, snimatelja, kao i samih medija, bili oni lokalni, regionalni ili globalni.

Nešto slično se već nekoliko godina dešava na društvenim mrežama, ponajviše na Twitteru i TikToku. Uz pomoć široko dostupnih aplikacija za obradu, iz video klipova ili televizijskih snimaka se „izvlače“ delovi „po potrebi“, te se dalje kombinuju sa drugim video klipovima, fotografijama i tekstom. Na ovaj način se suštinski menja smisao i kontekst neke izjave ili saopštenja, pa čak i velikih događaja. Ovakve „online dezinformacije“ će biti sve češće, jer sa AI softverom više neće biti potrebno ni imati neki video zapis – biće moguće generisati ga i to toliko uverljivo da čak i prave osobe neće biti sigurne kada su nešto izjavile  i da li su to uopšte izjavile.

Izvor: Al Jazeera