Ne vjerujte internetu, niti svojim očima

Iako stručnjaci godinama upozoravaju da virtuelni svet interneta i drušvenih mreža nije stvaran, te da je sav sadržaj u onlajn svetu – tekst, fotografije i video – podložan ogromnom broju manipulacija i zloupotreba, čini se da se većina korisnika ‘iznova iznenadi’ svaki put kada se otkrije neka digitalna prevara.

Za tri decenije, koliko internet u današnjem obliku postoji, te za dve decenije njegovog zaista globalnog korišćenja, pokušano je sve – od krađa ličnih podataka i identiteta, digitalne špijunaže i nadzora, kripto prevara sa digitalnim novčićima, najrazličitijih vrsta onlajn klađenja ‘u prazno’, pa sve do krađa i zloupotrebe privatnih fotografija i videa. Ipak, u današnjem digitalno povezanom svetu hakeri idu u korak dalje, pa su na meti i – čitave države.

Slika govori više od hiljadu reči

Najnovija afera sa lažnim napadom na zgradu Pentagona u Vašingtonu, i navodne ‘fotografije sa lica’ mesta samo su još jedan od dokaza koliko je lako prevariti onlajn zajednicu, tviteraše, pa čak i velike medije i bezbednosne stručnjake. Slika navodnog bombaškog napada na Pentagon se pre desetak dana prvo proširila na Twitteru, da bi za par sati već bilo na hiljade video klipova i objava na YouTube-u, TikToku, Facebooku i drugim društvenim mrežama.

Neki američki mediji su odmah pokušali i da kontaktitaju zvaničnike u Vašingtonu sa pitanjem ‘ko najverovatnije stoji iza ovog napada?’. Nadležni su bili zapanjeni jer, naravno, nikakvog napada nije ni bilo. Za to vreme, na onlajn forumima kao što je Reddit već su počele i rasprave da li iza ‘napada’ stoji Putin, kineski agenti ili pak američki ekstremni desničari iz grupe ‘Čuvari zakletve’ (Oath keepers).

Za manje od sat vremena, slika navodne eksplozije ispred Pentagona je podeljena 1.4 miliona puta širom interneta, uz oko 120.000 citiranja (quote article) u drugim objava i člancima. Tek tri sata kasnije, američko Ministarstvo odbrane (DoD, Department of Defense) zvanično je saopštilo da nikakvog napada, niti pokušaja napada, nije bilo. Ipak, ova ‘onlajn panika’ je svakako ozbiljno shvaćena na berzama, pa je indeks akcija ‘S&P’ na Wall Street-u pao između 0.1 i 0.3 odsto. Iako ovo ne deluje mnogo na prvi pogled, u pitanju su zapravo milijarde dolara izgubljene vrednosti akcija, i to sve zbog jedne (lažne) slike na internetu.

Takođe, kompanija Twitter je kasnije utvrdila da je izuzetno brzom širenju ove fotografije najviše doprinelo to što su je ‘retvitovali’ naloži sa ‘plavom značkom’, tj. verifikovani nalozi (verified accounts). Sam algoritam Twittera naročito ‘preferira’ sadržaje sa ovakvih naloga, smatrajući da je sadržaj verodostojan, budući da potiče sa verifikovanih naloga. Stručnjaci su prvo naveli da je u pitanju ‘fotomontaža u Photoshopu’, gde je snimak neke eksplozije jednostavno ‘prelepljen’ preko slike zgrade Pentagona, slikane iz ulice Defense Street 20301. Detaljnijom analizom se, pak, ispostavilo da je u pitanju nešto daleko naprednije i opasnije – fotografija je bila u potpunosti kreirana uz pomoć veštačke inteligencije.

Cijeli jedan novi svijet

Iako su slike kreirane uz pomoć veštačke inteligencije (Ai, Artificial intelligence) prisutne već decenijama, poslednjih godina su softver i algoritmi za njihovo stvaranje postali široko dostupni. Nekada je za rad sa softverom za veštačku inteligenciju zahtevao specijalizovane računare i procesore, te puno memorije i prostora za skladištenje podataka. Razvojem ‘računarstva u oblaku’ (cloud computing) postalo je moguće da se ovakvi softveri koriste i sa običnih kućnih računara, laptopa, pa čak i smartfona.

Sva izračunavanja, obrada i kreiranje slika se vrši u ‘oblaku’ (eng. cloud), zapravo velikom broju servera i super računara na udaljenim lokacijama. Sve velike tehnološke kompanije imaju svoje sopstvene ‘oblake’ za rad sa veštačkom inteligencijom, a poseban lider je kompanija Nvidia. Ova kompanija je prvobitno nastala kao proizvođač grafičkih kartica, ali je tokom godina razvila brojne algoritme, procesore i čipove kojima je glavna namena rad sa veoma kompleksnim algoritmima za veštačku inteligenciju. Kompanija proizvodi i čitave super računare namenjene radu sa veštačkom inteligencijom, na nivou kompanija ili u naučne svrhe. Tako je moguće kupiti računar sa dva ili četiri ‘A100’ procesora za Ai izračunavanja, kao i ogromne sisteme sa hiljadama njih. Nvidia nudi i tzv. ‘Advanced Ai Platform for Enterprise’, koji se još naziva i ‘Ai as service’ (veštačka inteligencija kao usluga).

Tako naučnici, kompanije, ali i državne službe mogu zakupiti vreme na ovim super računarima, koliko je potrebno za kompleksna izračunavanja u njihovim projektima. Takođe, Nvidia proizvodi i male kućne Ai računare (SBC, small board computer). Tako računar Nvidia Jetson Nano nije veći od smartfona, a na sebi sadrži procesor ‘Pascal’ za veštačku inteligenciju, te procesor ‘Denver’ za pokretanje samog operativnog sistema. Ovaj računar košta par stotina dolara, što omogućava najširem krugu korisnika da radi sa softverom za razvoj veštačke inteligencije.

Lažne slike i pravi globalni interesi

Najverovatnije je slika lažnog napada na Pentagon generisana u onlajn softveru pod imenom ‘Midjourney’. Ovaj softver je trenutno najpoznatiji i najpopularniji ‘Ai generator’, a odlikuje ga foto-realističnost slika koje generiše. ‘Midjourney’ je postao toliko popularan za samo par meseci da su njegovi kreatori morali da uklone besplatnu probnu verziju, te se sada ovaj onlajn servis plaća. Ipak, postoji i na desetine drugih sličnih servisa za kreiranje slika uz pomoć veštačke inteligencije.

Sama kompanija Google ima svoju verziju Ai generatora slika ‘DALL-E’, koji je besplatan za prvih pedeset kreacija, a mogu ga koristiti svi koji imaju Google nalog (praktično svako ko ima Android smartfon ili Gmail adresu). Pored Midjourney i DALL-E, postoje i PicSo, Deep Ai, Craiyon i Fotor. Google je takođe najavio i skoro pokretanje sličnog servisa pod imenom ‘Imagen’, koji će moći da kreira čitave video klipove i kratke filmove samo uz korišćenje veštačke inteligencije.

Stručnjaci upozoravaju da će u narednim godinama doći do razvoja nove vrste ‘rata informacijama’ (information warfare). Dosadašnja borba sa lažnim vestima (fake news) dala je samo polovične rezultate – internet, kao i brojni tabloidni portali prepuni su lažnih i fabrikovanih informacija. Ovakve informacije često nalaze put i do ‘klasičnih’ štampanih i elektronskih medija, a na žalost, mnoge propagandne TV stanice i mediji (naročito ruski i kineski, ali tu ima i američkih, kao i iz drugih zemalja) svesno dezinformišu gledaoce. Sa sve bržim razvojem veštačke inteligencije, postoji velika verovatnoća da će za par godina biti praktično nemoguće proveriti verodostojnost neke slike ili video zapisa.

Takođe, već postoji na desetine softvera koji putem procesa nazvanog ‘mašinsko učenje’ (machine learning) mogu do detalja kopirati nečiji govor, i na taj način ‘izgovoriti’ nešto što stvarna osoba nikada nije izjavila. Kina unutar svog industrijskog kompleksa, blisko povezanog sa državnim organima, radi na razvoju ovakvih modela veštačke inteligencije. Kina takođe želi da do 2030. godine postigne ‘Ai supremacy’, tj. da bude vodeća zemlja sveta kada je veštačka inteligencija u pitanju. Jedan od kineskih super računara, nazvan ‘Sunway’ (Put sunca, kin. Shenwei-taihu) je četvrti u svetu na listi ‘Top 500’ najbržih.

On koristi domaće razvijene procesore ‘SW26010’ sa 256 jezgara koja mogu paralelno da vrše i Ai izračunavanja. Ukupan broj ovih procesora je veći od 40 hiljada, sa preko 10 miliona jezgara za izračunavanja, što ‘Sunway’ čini jednim od najmoćnijih računara u svetu.