Unutar lažnog univerzuma: Jesu li društvene mreže ogledalo društva

Sa više od šest milijardi ljudi širom sveta koji koriste neku vrstu pametnog uređaja – smartfona, tableta i hibridnih računara – te sa više od pet milijardi ljudi na raznim društvenim mrežama, sigurno je da je internet danas pruža mogućnost za primarni oblik komunikacije.

Objave, postovi, lajkovi i šerovi su u dobrom delu došli na mesto koje su nekada zauzimali televizija, radio i razni vidovi štampe. Istraživanja pokazuju da su životi ljudi postali u manjoj ili većoj meri „digitalizirani“, a da su smartfoni i društvene mreže praktično postali „produžetak“ naših ličnosti.

Još od početka globalne pandemije pre tri godine, fokus i posla, ali i zabave se u velikoj meri preselio na internet i u virtuelni prostor. Iako je pandemija sada iza nas, mnoge navike, i u poslovanju i u privatnom životu, ipak su ostale.

TikTok iskoristio pruženu priliku

Jedna od aplikacija koja je najviše „iskoristila“ fizičku udaljenost ljudi uzrokovanu raznim zabranama putovanja i okupljanja je društvena mreža TikTok. Lansirana 2016. godine u Kini kao Douyin, ova aplikacija je u početku bila namenjena slušanju muzike i postavljaju veoma kratkih video klipova.

Nakon velikog uspeha u Kini, Douyin je za samo nekoliko godina postao izuzetno popularan širom sveta, sada kao ‘nova’ aplikacija – TikTok. Iako prevashodno zamišljena kao aplikacija i mreža za opuštanje i zabavu, uz stotine hiljada muzičkih numera i stotine različitih filtera za video zapise korisnika, TikTok će veoma brzo prerasti u nešto sasvim drugo. Desničarske organizacije, razni ekstremisti, te brojni teoretičari zavera, suočeni sa zabranama za njihove sadržaje na Facebooku, Instagramu i Twitteru, našli su svoje novo utočište.

Kompanija Byte Dance iz Hong Konga, koja stoji iza TikToka i Douyina (kao i iza još nekoliko aplikacija popularnih u Aziji), u prvo vreme praktično da i nije „moderisala“ (filtrirala) sadržaje. Tako su za kratko vreme TikTok ispunili video klipovi ruskih desničara, raznih militanata sa Bliskog istoka, snimci nasilja, pa čak i sadržaja za odrasle. A onda je usledila globalna pandemija.

TikTok je već imao reputaciju „mreže na kojoj je sve dozvoljeno“, što su iskoristili brojni stručnjaci i „stručnjaci“ širom sveta, pa i na balkanskim prostorima. Većina video-klipova i fotografija na internetu koji su prethodnih godina upozoravali „na svetsku zaveru da se broj stanovnika Zemlje smanji na ispod jedne milijarde“, te da se „nikako ne treba vakcinisati“ zapravo originalno potiče sa TikToka.

Opcije unutar aplikacije da se sadržaj drugih korisnika „remiksuje“ (podeli uz dodatak sopstvenih komentara ili videa) dao je vetar u leđa i brojnim „teoretičarima zavere“, a u suštini običnim prevarantima (eng. scammers). Mnogi od njih su za kratko vreme dobili i po nekoliko miliona pratilaca, te su svoju novostečenu „slavu“ rešili da unovče prodajom sumnjivih medicinskih preparata, digitalnih kriptovaluta ili bi jednostavno od svojih pratilaca tražili novac preko brojnih online servisa (kao što je Patreon).

Naravno, kao i na drugim društvenim mrežama, i TikTok su koristili (a i dalje koriste) brojne javne ličnosti, sportisti i umetnici koji šalju pozitivne poruke, te imaju zaista interesantne video zapise. Ipak ovakvi sadržaji se najčešće izgube u pravoj poplavi teorija zavere, klipova sa nasiljem, čestim prikazivanjem oružja i osoba iz sveta kriminala.

Velik društveni uticaj

TikTok je danas vodeća društvena mreža u svetu po broju interakcija korisnika, količini novog sadržaja na dnevnom nivou, te broju novih mesečnih korisnika. Iako i Facebook i Instagram imaju veći ukupni broj korisnika, TikTok sa svojih više od 1,5 milijardi „posvećenih“ korisnika ima daleko veći društveni uticaj, što je evidentno i u zemljama regiona.

Ono što posebno zabrinjava je i sama jednostavnost korišćenja aplikacije – jednostavno treba „skrolovati“ nagore ili nadole na ekranu uređaja kako bi se došlo do novog video klipa. To u praksi znači da je TikTok primamljiv i za najmlađe, često i one ispod 10 godina.

Stav mnogih roditelja da „ako gleda YouTube, neka gleda i TikTok“ je doveo do toga da i osnovci nižih razreda komentarišu klipove sa ove društvene mreže. Ovo je, zapravo, postalo toliko veliki problem širom sveta (a sve više i na ovim prostorima) da je američki Kongres u martu održao specijalnu plenarnu sednicu, te zasebno saslušanje CEO-a ove društvene mreže, Shou Zi Chewa. On je pred komisijom Kongresa negirao bilo kakav negativni uticaj njegove mreže i aplikacije, navodeći da „postoji na desetine mehanizama za sprečavanje negativnog uticaja“.

„Korisnici moraju imati najmanje 13 godina da bi koristili TikTok“, izjavio je Chew, što je naišlo na smeh članova Kongresa, kao i predstavnika medija, budući da je „javna tajna“ da TikTok koriste i daleko mlađi.

TikTok samo u SAD ima gotovo 110 miliona dnevnih, te oko 150 miliona mesečnih korisnika, što ga stavlja na uverljivo prvo mesto u odnosu na sve druge mreže i aplikacije, kao i u odnosu na sve tradicionalne medije, pa čak i tzv. entertaiment bay kompanije, odnosno svet zabave u koji spadaju holivudski filmovi, sportske franšize i muzička industrija.

Chew je takođe naveo da „TikTok ne briše sadržaje korisnika sem ako nije u pitanju jasno kršenje zakona“. Ipak, poznato je da „sestrinska“ aplikacija Douyin unutar Kine briše sve sadržaje koji se kose sa zvaničnom državnom politikom, pa čak i kritike tamošnjih javnih ličnosti.

Što više lajkova, to bolje

Na popularnost kineskog konkurenta nisu ostale „imune“ ni druge mreže. Tako je YouTube za kratko vreme predstavio svoj servis za kratke video klipove nazvan „Shorts“, koji je najvećim delom „kopija“ samog TikToka.

I Facebook i Instagram (obe mreže su deo kompanije Meta) su takođe povećale mogućnosti njihovih „Stories“ kako bi objavljivanje video klipova bilo što lakše. Čak je i „ozbiljna“ društvena mreža LinkedIn, nekada namenjena prvenstveno povezivanju različitih stručnjaka, dodala mogućnosti objavljivanja kratkih video zapisa.

Sve ove mreže, vođene prvenstveno profitom svojih kompanija, poseduju različite algoritme, kao i kompleksan softver koji „u pozadini“ može da nauči navike korisnika, te da na osnovu njih „servira“ novi sadržaj, a pogotovo reklame. Tako algoritmi „preferiraju“ na samo lajkove na nekoj objavi, fotografiji ili video snimku, već i broj pregleda, broj komentara, te koliko je puta sadržaj podeljen. Vremenom, algoritmi su „naučili“ da korisnicima serviraju objave sa najviše interakcija, a to su, gotovo po pravilu, izjave raznih političara i javnih ličnosti, sportski izveštaji, te brojni reality i estradni programi.

Za samo nekoliko godina, i sve brojniji internetski portali širom sveta su ceo svoj „biznis model“ zapravo i zasnovali na šokantnim sadržajima, provokativnim izjavama te često i na sadržajima „na ivici zakona“. Ovakve objave bi kasnije bile „citirane“ i deljene na drugim nalozima i privatnim kanalima, što bi donosilo i nove lajkove i preglede. Tako su youtubers i tiktokers postali „pravo zanimanje“, toliko popularno da su mnogi voditelji, muzičari i sportisti preko noći postali „influenseri“ i „kreatori digitalnog sadržaja“. Na žalost, među njima su se našla i lica sa one strane zakona, osobe sumnjivog morala, te često i osuđivani kriminalci.

Ni u regionu nisu retkost snimci bahate vožnje, provoda u noćnim klubovima, pijanstva i korišćenja nedozvoljenih supstanci. Za one starije, YouTube i TikTok su prepuni „medija“ koji donose „ekskluzivne intervjue“ sa osuđivanim prestupnicima, ratnim zločincima i osoba „sumnjivih zanimanja“. Stručnjaci ovaj fenomen nazivaju „internet soba odjeka“ (online echo room), gde ovi štetni sadržaji sa društvenih mreža vrlo često pronalaze svoj put i do etabliranih medija, sa nacionalnom frekvencijom. Čak i kada psiholozi i stručnjaci u medijima osude ovakve primere na društvenim mrežama, oni im često time daju „dodatnu reklamu“.

Društvene mreže utiču na sve nas

Slađana Nedeljković, kolumnistkinja i književnica, smatra da društvene mreže u velikoj meri utiču na nas.

„Ponekad se pitam kako smo živeli pre društvenih mreža i u tom svom razmišljanju pomislim na generacije koje već i ne znaju za fiksne telefone, a i većina nas ih je već zaboravila“, kaže Nedeljković.

„Sigurna sam da vesti sa društvenih mreža utiču na sve nas, a često i na naše emocije. Mislim da je ipak najvažnije znati da je naš ‘pravi’ društveni život bitan faktor našeg mentalnog zdravlja. Kroz njega, između ostalog, zadovoljavamo i našu potrebu za prihvatanjem, pripadanjem, ispunjenošću i povezivanjem sa stvarnim ljudima. Smatram i da društvene mreže ne treba da nam ‘kroje život’, ma koliko one bile popularne“.

Sličnog mišljenja je i Zorana Jovanović, akademska slikarka i edukatorka.

„Verujem da postoji dosta negativnog sadržaja na društvenim mrežama, na šta bi društvo u celini moralo da zajednički reaguje. U zavisnosti kakav život čovek vodi, on i stavlja u prvi plan ono što mu je bitno. Tako su mnogi danas bukvalno ‘zaslepljeni’ mobilnim telefonima i društvenim mrežama, brojem lajkova i komentara, ali verujem i da postoje mnogi koji jednostavno izbegavaju društvene mreže, i na prvo mesto stavljaju komunikaciju i druženje u stvarnom svetu“, navodi Jovanović.

Sve društvene mreže u svojim „Uslovima korišćenja“ (Terms of Use) zabranjuju bilo kakav govor mržnje, uvrede i maliciozni sadržaj. Realnost, pak, svakodnevno demantuje ove tehnološke gigante. Činjenica da su sve aplikacije društvenih mreža već deceniju u „Top 10“ najpreuzimanijih sa interneta, te da su tehnološke kompanije koje stoje iza njih među najvećim u svetu, znači i da će se u dogledno vreme malo toga suštinski promeniti.

Iako naizgled besplatne, društvene mreže Facebook, Instagram, Twitter i TikTok zarađuju stotine miliona dolara zahvaljujući komentarima, lajkovima i reakcijama. Richard Serra, čuveni američki skulptor i umetnik, još početkom ’70-ih godina je predvideo da će u budućnosti, zahvaljujući napretku tehnologije, zabava biti sveprisutna, ali i izuzetno lošeg kvaliteta, navodeći da „ako nešto dobijete besplatno, onda ste vi zapravo proizvod“.

A spomenute kompanije „obrću“ desetine i stotine milijardi dolara, pa njihov „biznis model“ zapravo direktno zavisi od broja korisnika i njihovih interakcija u virtuelnom svetu. Takođe, društvene mreže su tokom godina postale i praktično najjeftiniji oblik zabave, pristupačniji od odlaska na koncert ili predstavu, te daleko jeftiniji od kupovine knjiga i časopisa.