Zapad na ukrajinsko ratište šalje i oružje posljednje generacije

Ruska agresija na Ukrajinu je ušla u svoju drugu godinu, a prema izveštajima sa prvih borbenih linija, može se zaključiti da invazija ne ide onako kako su to vojni planeri u Kremlju zamislili.

Sudeći po izjavama samih ruskih oficira i vojnika, njihova „specijalna operacija“ već duže vreme praktično stoji u mestu, a borbe se mesecima vode za grad Bahmut, koji zapravo nema nikakvog strateškog značaja.

Jevgenij Prigožin, osnivač i vođa paravojne grupe Wagner, koja je u prvim mesecima agresije „slavljena“ u ruskim medijima, danas otvoreno kritikuje i Kremlj i samog Vladimira Putina, navodeći da je „u Ukrajinu poslano staro i neispravno oružje“, da „nema dovoljno municije, kao ni hrane“, te da je „moral ruskih vojnika na izuzetno niskom nivou“.

Ovakvim izveštajima ruskih snaga sa terena svakako je doprinelo i pregrupisavanje jedinica ukrajinskih snaga, te velika količina najmodernijeg zapadnog oružja koje je Kijevu isporučeno poslednjih meseci. Ukrajina se sprema za veliku kontraofanzivu u narednim mesecima, a predsednik Volodimir Zelenski je čak najavio i pokušaj da se povrati Krim, koji je pripojen Ruskoj Federaciji nelegalnim referendumom iz 2014. godine.

Premijera novog modernog oružja

U Ukrajinu je do sada stigla zapadna vojna pomoć u iznosu od 70 milijardi dolara, dok mnogi analitičari smatraju da je ta cifra mnogo veća – najmanje 120 milijardi dolara, budući da sve stavke nisu javno poznate.

Francuska je tako u Ukrajinu poslala najmoderniji PVO raketni sistem „Aster SAMP/T“, kao i autonomni sistem za odbranu od letelica „Crotale NG“. Mnogi od ovih sistema su nepoznanica čak i za same NATO snage, budući da se uglavnom radi o najnovijim oružjima poslednje generacije. Na primer, u Ukrajini je već u upotrebi i samohodna haubica „Caesar“, iako se ona godinama tek uvodi u artiljerijske jedinice u Francuskoj.

Slične sisteme je isporučila i Nemačka, poput novog „Krauss-Maffei AGM“ samohodnog topa. Nemačka je dospela u fokus i zbog isporuke 130 tenkova „Leopard“, od kojih su mnogi najnovije generacije „1A5S“. Slovački artiljerijski sistem „SpGH Zuzana“ takođe se sada nalazi u ukrajinskom odbrambenom  arsenalu.

Najviše vojne pomoći Ukrajini je, očekivano, stiglo iz SAD-a. Isporučeni su najnovije varijante sistema poput „UGM-84 Harpoon“, te laserski navođeni projektili „ISR Vampire“ i „RIM-7 Sea Sparrow“. U Ukrajini su prvi put upotrebljeni i artiljerijski dronovi „Switchblade 3000“, te unapređena verzija drona za izviđanje „RQ-20 Puma“.

‘Misteriozna’ raketa

Krajem aprila, u blizini grada Luhansk u istočnom delu zemlje, ruske snage su uspele da obore letelicu koja se relativno sporo kretala. U prvo vreme, ruske snage su smatrale da je u pitanju standardni ukrajinski dron. Kada je neoštećeni deo letelice ispitan ispostavilo se da nije reč o običnom dronu, već o nekoj vrsti drona-rakete, kakva do sada nije viđena, niti je bila poznata njena namena. Rusko ministarstvo odbrane je fotografije „misteriozne“ rakete postavilo na svoje internet stranice, što su odmah preneli i ruski propagandni mediji. Tek nakon nedelju dana, kada su ove informacije dospele i do zapadnih medija, vojni analitičari su prepoznali oružje o kome se do tada samo šturo govorilo unutar stručnih krugova. U pitanju je bila raketa-dron kodnog imena MALD (Miniature Air-Launch Decoy), za koju se verovalo da je godinama u fazi testiranja, ali da još uvek nije u ušla u proizvodnju.

Daljim analizama stručnjaka u SAD-u došlo se do podataka da se raketa-dron u svojoj finalnoj formi naziva „ADM-160“, te da je Ukrajini isporučeno najverovatnije između tri i sedam primeraka.

Sama realizacija projekta MALD je počela još sredinom ’90-ih, najverovatnije 1995, pod vođstvom Pentagonove Agencije za napredna istraživanja (DARPA). Cilj projekta je bio stvaranje male i efikasne „letelice-mamca“ za elektronsko izviđanje i ometanje protivničkih PVO sistema. Prvobitno je na razvoju ovog „letećeg mamca“ radila kompanija Teledyne Ryan, ali se sa razvojem stalo kada je sve, krajem 1999. godine, preuzeo američki gigant Northtrop Grumman. Projekat je nastavljen 2001. pod imenom „Night Owl“ (Noćna sova).

Iako je agencija DARPA prvobitno planirala da američko vazduhoplovstvo opremi hiljadama MALD letelica, promene u strategiji američke „vazdušne nadmoći“ (air supremacy), te ratovi u Iraku i Afganistanu su drastično smanjili potrebu za ovakvim „vazdušnim mamcima“. Ipak, predsednik George W. Bush je 2007. odobrio dalji razvoj za MALD, kao deo šire modernizacije američke vojske.

Ukrajini isporučena najnovija verzija

Sama raketa-dron „ADM-160“ koristi napredni elektronski „Signature Augmentation System“ (SAS, sistem za projektovanje otiska cilja). Ovaj sistem se sastoji od više elektronskih i radarskih elemenata, koji odašilju „lažnu sliku“ ka neprijateljskim radarima. Tako se na „radarskom otisku“ vidi velika letelica, više manjih aviona-lovaca ili čak nekoliko krstarećih raketa, iako je u pitanju samo jedan dron-raketa MALD. Na taj način neprijatelj je primoran da lansira nekoliko PVO raketa, koje promašuju cilj, jer ga nije ni bilo.

Verzija MALD-a koja je isporučena Ukrajini je verovatno ona najnovija, „ADM-160B“, koja može da „simulira“ širok niz letelica, od lovaca F-16, sve do teških strateških bombardera „B-52 Stratofortress“, a veruje se i da može oponašati „nevidljive“ (stealth) letelice F-117.

Sam „ADM-160“ se lansira kao raketa sa aviona nosača ili sa lansirnog modula na zemlji, nakon čega on pod kontrolom kompjutera otvara krila, te uključuje turbo-mlazni motor TJ-50. Kompjuter za kontrolu leta može da promeni kurs i do 100 puta u minuti, na taj način oponašajući daleko brže letelice. Takođe, „ADM-160“ ima i satelitsko navođenje do zone u kojoj se nalaze neprijateljski radari.

Budući da je u pitanju potpuno nova vrsta letelice, ne postoje informacije o njihovom pravom broju. Veruje se da je proizvedeno njih 150 (od kojih je manje od 10 u Ukrajini), a prema nekim informacijama iz NATO-a, američko vazduhoplovstvo planira opremanje sa najmanje 1.500 „ADM-160“ MALD-letelica. Američka kompanija Raytheon takođe testira i verziju koja će biti lansirana sa drugog, većeg drona „MQ-9 Reaper“. Takođe, i američka mornarica planira svoju verziju za lansiranje sa nosača aviona (MALD-J). Postoje i planovi za buduće verzije MALD-X i MALD-N, namenjene ometanju neprijateljskih računarskih mreža i sistema veze, te MALD-V koji će moći i da bude naoružan.

Najnapredniji vojni sistemi

Kremlj, najverovatnije, nije očekivao ovakvu i ovoliku međunarodnu pomoć Ukrajini, a svakako ne najnovije vrste zapadnih vojnih sistema. Ukrajina je, iako već godinu dana u ratu, za odbranu svoje teritorije od invazije, takođe i jedina zemlja van NATO-a koja poseduje neke od najnaprednijih vojnih sistema, bilo gde u svetu.

Pored najnovijih dronova, artiljerijskih i PVO sistema, Ukrajina ima značajan pristup i zapadnim svemirskim sistemima. Mnogi analitičari navode i da je „rat u Ukrajini prvi sukob gde se ciljevi i mete određuju prvenstveno elektronskim izviđanjem, bilo iz dronova ili sa satelita“.

Iako su konkretne informacije vojna tajna NATO-a, zna se da Kijev ima pristup zapadnim vojnim satelitima za izviđanje terena i praćenje ruskih jedinica. Jedan od njih je i francuski sistem satelita ORFEO. On se sastoji od dva satelita, „Pleiades-1A“ i „Pleiades-1B“, koji imaju mogućnosti skeniranja tla i pravljenja topografskih slika (mapa) izuzetno visoke rezolucije. Zanimljivo je da je sistem ORFEO u orbitu bio postavljen 2011. i 2012. pomoću ruskih raketa-nosača Soyuz ST-A, lansiranih iz centra CSG u Francuskoj Gvajani. Analitičari veruju da Kijev ima pristup i francuskom vojnom satelitu „Compasante Spatiale Optique“ (CSO, CNES/DGA), koji, iako starije generacije, može da iz orbite šalje i fotografije, kao i infracrveno skeniranje tla.