Pajtić: Crna Gora je, u poređenju sa Srbijom, moderna evropska demokratija

“Kad većina u Srbiji shvati da demokratija nije tiranija većine; da to što država nije okupirana ne znači da je slobodna; da je intelektualac onaj ko stalno uči, a ne onaj ko tvrdi da sve najbolje zna (taj je budala) i da su građani poslodavci, a političari sluge.”

Ovako glasi početak threada koji je nekadašnji visoki srpski i vojvođanski funkcioner, a otkako se povukao iz politike, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić, objavio na svom Twitter nalogu, izazvavši pravu lavinu pozitivnih reakcija.

Bio je to jedan od četiri odgovora na pitanje kad će u Srbiji biti bolje.

U drugom je napisao i kako “primitivizam nije odraz spontanosti, a pristojnost isfoliranosti; da tradiciju treba poštovati, ali ne i slediti je slepo, jer bismo u suprotnom još živeli u pećinama; da siromašan i pošten nisu sinonimi i da nepismen i neiskvaren takođe nisu sinonimi”.

U trećem je dodao kako je neophodno “da nas ne mrze svi (sem Rusa), jer ogromna većina sveta ne zna gde se nalazi Srbija (uključujući Ruse); da smo sasvim slučajno rođeni kao Srbi i to nije titula, te da država u kojoj svakih 10 godina bude izabran autoritarni ludak neće nikada postati deo EU i civilizovanog sveta.”

Na kraju, dodao je Pajtić, “možda, ali samo možda, tada će biti nade da će mladi ljudi želeti da žive u svojoj zemlji, a ne prepuštati je bez otpora ostapbenderovskim nikogovićima, čija je pohlepa bezobalna, koji su istinu, pristojnost i znanje gurnuli pod kamen kao jareće brabonjke”.

U intervjuu za Al Jazeeru Balkans, komentarišući najnoviju politički ekvibrilistiku predsjednika Srbije, nekadašnji predsjednik Demokratske stranke i predsjednik Vlade Vojvodine, kaže kako je Aleksandru Vučiću “već jednom pošlo za rukom da se predstavi kao novi Vučić”.

“Dakle, nije on onaj radikalski Vučić, nego naprednjački. Sada će ponovo pokušati da se predstavi kao novi Vučić, svoju stranku će pokušati da predstavi kao nekakvu novu stranku (Pokret za odbranu države), iako je to samo mutirana Srpska radikalna stranka”, dodao je Pajtić.

• Da li se i kakve implikacije mogu očekivati nakon detronizacije Mila Đukanovića u odnosima Podgorice i Beograda, ali i odnosima u cijeloj regiji, prije svega prema Bosni i Hercegovini?

– Crna Gora, u poređenju sa Srbijom, moderna je evropska demokratija, u kojoj je vlast smenjiva. U našoj zemlji danas to, nažalost, nije više slučaj, kako zbog medijskog monopola vladajuće stranke nad svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom i velikom većinom dnevnih novina, tako i zbog kupovine glasova i upotrebe prisile nad zaposlenima u javnom i delu privatnog sektora da pribegnu “orkestriranom glasanju na izborima”. Ne očekujem da se odnos Podgorice prema regionu promeni, kao ni da nova crnogorska vlast odstupi od proevropske orijentacije. Naši susedi, siguran sam, nastaviće da krupnim koracima koračaju putem evropske porodice naroda, a Srbija će ostati zatočena u mulju devedesetih jer oni koji je danas vode ne znaju za drugačiju politiku, do politike konstantne proizvodnje spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, čiji je jedini cilj zadržavanje uticaja unutar nekadašnjeg radikalskog, a sada naprednjačkog glasačkog korpusa.

• Već poslije Briselskog sporazuma Kurtija i Vučića uz posredovanje EU, izjavili ste kako je Srbija priznala nezavisnost Kosova što je mišljenje i stranaka desnice, a što vlast i dio opozicije oštro negiraju. Sporazum kao i njegov aneks iz Ohrida nisu potpisani, pa je ponovo ostalo nejasno gdje su tačno južne granice Srbije. Jesu li potpisani sporazumi pravno validni?

–  Oni koji negiraju pravnu obaveznost usmenih sporazuma nisu čitali ili ne razumeju Bečku konvenciju. Već Briselskim sporazumom je srpski režim priznao međunarodni subjektivitet Kosova, a takozvanim nemačko-francuskim sporazumom je to priznanje samo operacionalizovano čitavim nizom odredaba, počevši od onih koje obavezuju strane da uzajamno priznaju  relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate, do onih koje garantuju razvijanje dobrosusedskih odnosa, poštovanje nezavisnosti, razmenu misija (što je eufemizam za ambasade), obavezuju Srbiju da se uzdrži od protivljenja članstu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i tako dalje i tako dalje. Prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, Vučić je pristao da Kosovo stekne sve atribute državnosti i to je pravno jasno, očigleno i nesporno. Sve su ostalo prazne političke priče koje služe za obmanjivanje ljudi koji sporazum nisu pročitali, pravo ne poznaju, ali slepo veruju onome što čuju na naprednjačkim televizijama.

• Vaše nedavno poređenje Vučića sa glavnim likom “Taksiste” iz filma Martina Skorcesea, u autorskom tekstu na internetskim mrežama, izazvalo je provalu uglavnom pozitivnih reakcija velikog broja pratilaca. Kako ste došli na ideju za ovu paralelu?

–  Uzdrman nizom korupcionaških afera, skandalom nakon obelodanjivanja pritisaka na nekoliko zamenica javnog tužioca i problemom odliva jednog dela birača (onih koji su nezadovoljni prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma) prema desnoj opoziciji, Vučić koji ne slovi, niti je ikada slovio za baš najstabilniju ličnost, u strahu i panici je preko svojih medija i partijskih funkcionera počeo besomučno da napada sve koji su mu, u tom trenutku, zasmetali. Taj histerični pohod podsetio me je na završne scene kultnog filma “Taksista” u kojem se De Niro oružjem obračunava sa svakim ko mu se našao na putu. Asocijacija je bila neodoljiva.

• Potom ste u autorskom tekstu “Gde je nestala Vojvodina” za portal nova.rs ponovo podigli buru tvrdnjom da je Vojvodina, iako se njen ustavni položaj kao autonomne pokrajine u okviru Srbije nije mijenjao, “čak i kao toponim, gotovo potpuno iščezla iz javnog diskursa”. Je li to njeno guranje tek na geografski pojam poput, naprimjer Šumadije, nepovratni proces ili je Vojvodini moguće vratiti status evropske regije i zahvaljujući prirodnim resursima najrazvijenijeg dijela Srbije?

–  Ustavni položaj pokrajine se nije promenio, jer nije bilo ni promene Ustava. Međutim, razvlašćivanje pokrajinske administracije, u nedostatku ustavnih izmena je izvršeno nizom zakona i podzakonskih akata. Režim koji je autoritaran, u kome je poništena podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i u kome jedan čovek odlučuje o svemu, sigurno ne proizvodi ambijent u kome je moguća bilo kakva decentralizacija ili dekoncentracija vlasti. Nema slobode u zemlji u kojoj kad kažeš “On” – svi znaju na koga misliš.

• Kako je i kada razvlaštena pokrajinska autonomija za koju danas, kako izgleda, više i nema ko da se bori?

-U poslednih nekoliko godina pokrajini je oduzeto više desetina nadležnosti u različitim oblastima: od obrazovanja i zdravstva do poljoprivrede i privrede. Opozicione stranke (pre svega tu mislim na one koje pripadaju levom centru) na sve ovo ostaju neme, u strahu da je spominjanje autonomije “nepopularno” u drugim delovima Srbije. Ne razumeju da, u uslovima medijske blokade, opozicione stranke ne mogu imati status takozvanih “catch all” partija i sakupljati birače sa svih strana političkog spektra. Opozicione stranke moraju zauzimati vrednosno jasne stavove koje od njih očekuju ljudi koji su njihovi potencijalni glasači. Udvaranje proevropskih stranaka bivšim radikalskim pristalicama ne donosi nijedan jedini glas, ali ih itekako može koštati apstinencije ili odliva birača koji im prirodno inkliniraju.

• Kako objašnjavate činjenicu da se prema popisu iz 2011. čak 67 posto Vojvođana izjasnili kao Srbi , dok  prema istraživanju javnog mnjenja u septembru 2022. godine, 79 posto građana u pokrajini sebe u većoj ili manjom mjeri smatra (u regionalnom smislu) – Vojvođanima?

-Svaki čovek je složeno biće. Nije samo Srbin, Hrvat, Mađar, već je i Vojvođanin ili Šumadinac, Novosađanin ili Nišlija, lekar ili zemljoradnik, levoruk ili desnoruk, vernik ili ateista, politički opredeljen ili apolitičan i tako redom… Prirodno je da stanovnik pokrajine kaže da je Srbin iz Vojvodine ili Slovak iz Vojvodine. To nikog normalnog ne treba da zabrinjava, naprotiv. Ovoj regiji su imanentni tolerancija i poštovanje svakog, bez obzira u kojoj se bogomolji moli i kojim jezikom govori. Vojvodina je jedino multietničko područje u bivšoj Jugoslaviji u kome nije bilo sukoba između različitih nacionalnih zajednica. Bilo je proterivanja Hrvata u Sremu, ali ih nisu proterivale komšije, već neki koji su došli po zadatku i “sa strane”. Vojvodina je jedina regija u Evropi sa šest jezika u službenoj upotrebi. Ako je nešto argument Srbiji u procesu evropskih integracija, onda je to postojanje i opstanak ove pokrajine.

• Kakva je i kolika bila uloga medija u marginalizaciji Vojvodine ili sjeverne Srbije što je eufemizam za AP Vojvodinu.

– Velika. Devedeset posto medija u Srbiji su pod direktnom kontrolom vladajuće partije, tj, njenog predsednika. Ako želite da čujete šta je zaista stav režima u Srbiji, nemojte da slušate zvanična saopštenja za javnost, niti izjave visokih funkcionera. Poslušajte Pink i Happy. Koliko ima ironije u činjenici da vesnici zla u najevroskeptičnijoj i najnesrećnijoj zemlji kontinenta nose engleska imena koja se prevode kao „ružičast“ i „srećan“…

• Zašto o svemu ovom šute i Skupština i Vlada Vojvodine?

-Srbija je partijska država par excellence. Većinu u Skupštini i Vladi Vojvodine čine kadrovi Vučićeve stranke. Neki od njih, kao bivši radikali, nemaju veliki problem sa urušavanjem pokrajinskih institucija, iako u njima sede i zarađuju platu. Drugi se plaše odmazde partijskog vrha ukoliko se usude da na bilo koji način oponiraju „centrali“. Jedina unutarstranačka opozicija u SNS je bio pokojni Vladimir Cvijan. Tamo više nema opozicije.

• Otkud baš sad kampanja protiv Vas i Borislava Novakovića, nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, gdje se bjesomučno ispisuju grafiti “Bora psiho” ili “Pajtić lopov”?

-S obzirom na prirodu ljudi koji vode ovu zemlju i s obzirom na količinu mržnje koju osećaju prema oponentima, dobra je vest da smo Bora i ja uopšte živi. Ko je živeo u Srbiji i drugim jugoslovenskim republikama devedesetih i gledao šta su radili oni koji i danas ovom državom vladaju, razumeće da ova konstatacija ni najmanje nije preterana.