Trump nije prvi bivši predsjednik pred sudom – Centralna Amerika ih je puna (II)

Fantastična stvarnost Latinske Amerike izrodila je umetnički bum koji je preko književnosti magičnog realizma zadivio svet. Nepoznanica je šta bi, da je živ, sada pisao kolumbijski nobelovac Gabriel Garcia Marquez. Još bi jaču i bogatiju inspiraciju za svoja remek dela, mogao da nađe van svog latinoameričkog okruženja.

Mnogi su dobri američki pisci oprobali svoje pero baš na Donaldu Trumpu, i pre nego što je postao prvi bivši predsednik SAD-a protiv koga je podignuta optužnica. Nedavno preminuli američki pesnik Čarls Simić (rođeni Beograđanin) bio je ubeđen da bi po megalomanskoj narcisoidnosti Trump mogao najbolje da se uklopi u komad Alfreda Jarryija Kralj Ibi (New York Review of Books) čija je izvedba u beogradskim pozorištima sa sjajnim Zoranom Radmilovićem još ’70-ih izazivala salve smeha. I američka nobelovka Toni Morrison bila je očajna kada je za predsednika izabran „kandidat čijoj je kompaniji suđeno što je odbijala da izdaje stanove Afroamerikancima“ i „čiju je kandidaturu podržao Ku Klux Klan“ (New Yorker).

Pravni stručnjaci danas predviđaju da će optužnica protiv Trumpa biti znatno proširena ozbiljnijim nedelima, od onog koje je navodno počinio, trošeći novac za plaćanje zvezde filmova za odrasle u zamenu za njeno ćutanje o njihovoj seksualnoj vezi.

Kad govore o odsustvu griže savesti među predsednicima, u SAD-u su pojedini novinari počeli da se pozivaju na literarna dela ruskog klasika Fjodora Dostojevskog. Najčešće se govori o Zločinu i kazni i glavnom junaku tog romana Raskoljnikovu. Bivši nastavnik književnosti, sada novinar u nekoliko medija iz Konektikata, Thomas Cangelosi preporučuje ovu knjigu i sadašnjem ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i bivšem američkom predsedniku Donaldu Trumpu (CT Mirror). U Putinovom mesijanskom pokušaju da „Rusiju učini ponovo velikom“ on vidi eho Trumpovog mota u predsedničkoj kampanji 2016. godine.

Kao što je Raskoljnikov bio zanesen filozofijom nihilizma, tako svaki od ova dva predsednika „veruje da je izvanredna ličnost, superiorinija od zakona i iznad običnog „društva“. Pominje se Trumpova inauguracija (2016) i njegova ideja da on sam „može da reši američke probleme i učini Ameriku velikom“. Uz mnoštvo primera pisac upoređuje Trumpa sa Putinom, jer obojica veruju u svoju mesijansku ulogu.

„Drugim rečima, Trump veruje da su on i Putin iznad zakona i morala“, navodi Cangelosi, te podseća da bivši predsednik to dokazuje svojom zapanjujućom izjavom: „Mogao bih da stojim nasred Pete avenije i da pucam u nekoga, i ne bih izgubio nijednog glasača“.

Dostojevski je specijalnost profesorke književnosti na univerzitetu u Kanzasu, Ani Kokobobo, autorke eseja Kako je Dostojevski predvideo Trumpovu Ameriku.

Ona nalazi da je mesijanska ideja o ponovo velikoj Americi ispunjena nezadovoljstvom prema establishmentu, ksenofobijom i antiimigracijskim sentimentom. I pre početka Trumpovog mandata plašila se „anarhističke vizije kreativne destrukcije“.

Hoće li Trump završiti u Bijeloj kući ili zatvoru?

Šta će biti sa novooptuženim Trumpom? Ako mu se uskoro na teret stave i druga krivična dela: od pokušaja da krivotvori prebrojavanje glasanja u Džordžiji do potstrekivanja na državni udar 6. januara 2021. godine i mnogobrojnih poreskih utaja, proces bi mogao da potraje i duže od kampanje za novog predsednika SAD-a.

Mnogim drugim bivšim predsednicima sa američkog „potkontinenta“ pruža se širok izbor za izbegavanje pravde. Ili nepravde. Za njih se u Latinskoj Americi uvek nađe neki udoban azil bilo da je to Kostarika, Paragvaj, Meksiko, Argentina… u poslednje vreme i Nikaragva.

Ali Donald Trump samo na jednom mestu može dobiti azil – to je Bela kuća. Ako ga narod izabere.

S tim u vezi James Bosworth iz Instituta za analizu političkih rizika specijalizovanog za Latinsku Ameriku i Karibe, razmatra Trumpove šanse da ponovo postane predsednik SAD-a.

Za Trumpove simpatizere, kako u Sjedinjenim Američkim Državama tako i drugde, optužnica bez presedana protiv bivšeg predsednika SAD-a ne označava ništa drugo do „lov na veštice“.

Trump će se ogorčeno boriti protiv svoje optužnice, predviđa taj analitičar. Ako mu to ne pomaže u široj američkoj javnosti, pažnja i kontroverze će mu verovatno koristiti na predizborima Republikanske stranke. Bosworth ukazuje da je takav ishod gotovo svih latinoameričkih predsedničkih optužnica: one su skoro uvek i „simptom nezdravog političkog sistema i uzrok njegove dalje štete“.

Krivično gonjenje bivših predsednika hipotetički bi trebalo da dovede do veće odgovornosti i poverenja u institucije, ali u „previše slučajeva dovelo je do većih političkih potresa i polarizacije“, smatra Bosworth.

Zašto građani biraju kompromitovane?

Započinjući svoju novu predsedničku kampanju, Trump je pristalicama rekao da je pred njima izbor: „ili će osigurati pobedu, ili će naša zemlja biti zauvek izgubljena“.

Može li sudstvo da se izbori sa pandemijom neverice u institucije demokratskog društva?

Birači daju glas kandidatima za koje znaju da su kompromitovani.

„Kao da više ne veruju ni u pravdu, još manje u pravosuđe … kao da im je ogorčenje naraslo do ruba besmisla … kao da im je svejedno kuda ide njihovo društvo“, konstatuje u svojim kolumnama u ljubljanskom Delu, Zorana Baković.

Imamo li izbora? Može li ovu vrtešku u kome se čigra vrti između korumpiranih, nemoralnih, a bezbrižnih samohvalisavaca iko da se zaustavi? Ili će se ceo svet pretvoriti u „trumpinator“, termin koji su po bivšem a možda i budućem predsedniku obećane zemlje osmislili američki analitičari.