Parkovi pravednika širom svijeta, ali ne i na Balkanu

Gabriele Nissim predsednik je italijanske fondacije Gariwo (akronim za „Gardens of the Righteous Worldwide“, Parkovi pravednika širom sveta) i osnivač prvog Parka pravednika koji je otvoren u Milanu 2003. godine. Oduvek je smatrao da velika dela za čovečanstvo nastaju zahvaljujući običnim ljudima koji nisu ni sveci ni heroji i koji svojim ponašanjem ostavljaju primer budućim generacijama.

Preteča ovom parku u Milanu jeste memorijalni centar Yad Vashem u Jerusalemu, posvećen žrtvama holokausta, čiji je osnivač Moshe Bejski, jedan od preživelih u logoru Auschwitz, i to zahvaljujući čuvenoj listi Oskara Schindlera.

Međutim, milanski park Monte Stella polazi od univerzalnog koncepta pravednika, pa je tako jedno drvo posađeno u čast Denisu Mukwegeu, ginekologu iz Konga i dobitniku Nobelove nagrade za mir 2018. godine, jedno za Prima Levija, italijanskog hemičara i pisca koji je preživeo užase Auschwitza, jedno u čast italijanskoj senatorki i, takođe, preživeloj u logoru Liliani Segre, ali i drvo u znak sećanja na Srđana Aleksića, Srbina iz Trebinja kojeg su ubili vojnici tadašnje Vojske Republike Srpske jer je branio svog sugrađanina Bošnjaka.

Dobri ljudi u vremenu zla

Kada je Gabriele Nissim prvi put otišao u Sarajevo 2000. godine, upoznao je Svetlanu Broz koja je tokom rata u Bosni i Hercegovini prikupila dragocena svedočanstva, životne priče nepoznatih ljudi koji su se međusobno pomagali. Knjiga Dobri ljudi u vremenu zla, objavljena godinu dana ranije, postala je inspiracija tada novinaru i piscu Nissimu da učini nešto veliko.

Posle susreta s Titovom unukom, Nissim se vratio u Milano i ubrzo osnovao fondaciju Gariwo.

Svetlana Broz je kao volonterka 1992. godine došla iz Beograda u Bosnu i Hercegovinu kako bi kao kardiolog pružala medicinsku pomoć svim ljudima, bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Posle rata, ostala je da živi u Sarajevu i, takođe, posle ovog čuvenog susreta osnovala je fondaciju pod istim imenom i sa istom idejom, samo što Park pravednika nikada nije otvoren u tom gradu.

Stanice zla kao razvojni put do zločina

Fondacija Gariwo osim što upravlja parkovima pravednika širom sveta, bavi se, pre svega, širenjem svesti o ratnim zločinima i genocidu, kao i njihovom prevencijom.

U svojoj poslednjoj knjizi Auschwitz se nikada neće završiti, koju je Gabriele Nissim objavio prošle godine, autor piše kako, kada mislimo na zločine koji su se dogodili u prošlosti možemo pomisliti na voz u koji ulazimo, krećući se u pravom ili pogrešnom smeru.

„Mađarska intelektualka Agnes Heller govorila je o različitim fazama zla. Kada je reč o genocidu, uvek se osvrćemo na fazu istrebljenja. Retko se obaziremo na činjenicu da svaki zločin ima svoj razvojni put, koji često potcenjujemo. Uvek treba uzeti u obzir prvu fazu koja počinje uglavnom verbalnim nasiljem“, objašnjava Nissim. Prema njegovim rečima, kao pojedinci uvek možemo zaustaviti zlo, kao kontrolori koji usmeravaju putnike u vozu koji ide u pogrešnom pravcu.

U Parku pravednika u Milanu posađeno je 80 stabala u čast ljudima koji su činili dobra dela u teškim vremenima. To su pojedinci, obični ljudi koji su umeli prepoznati znakove upozorenja pre nego što bi postalo prekasno i preteško za borbu protiv ekstremnog zla.

Ovaj park, kao i svi drugi kojima upravlja fondacija Gariwo, ima za cilj edukovati, pre svega, pojedince i društvo da se zlo uvek može dogoditi, ali i da je moguće suprotstaviti mu se.

U lancu zločina svaki pojedinac ima jasnu ulogu

U svojoj knjizi Gabriele Nissim piše da moramo naučiti razlikovati pojedince koji su počinioci zločina od ostatka određene etničke grupe ili naroda kojem pripadaju.

„Razlikovanje odgovornih od onih koji to nisu je prva lekcija nemačke filozofkinje jevrejskog porekla Hanne Arendt. Ona je govorila da treba razlikovati one koji su odgovorni počinioci, kao i njihove saradnike, zatim one koji su posmatrači zločina i ne zauzimaju nikakav stav, kao i protivnike, tj. ljude koji imaju jasan stav šta jeste zločin i bore se protiv njega“, piše Nissim.

U mnogobrojnim predavanjima taj intelektualac, takođe, naglašava problem individualne odgovornosti koja ne sme biti generalizovana i prenesena na celi jedan narod.

Takođe, na prostorima i u zemljama koje su nekad bile u ratu i u kojima još postoje neka vrsta pasivnog konflikta i netrpeljivosti Nissim smatra da najveću ulogu za promene imaju obrazovanje, mediji i intelektualci.

Širenje znanja o pravednim ljudima

Svake godine na Dan sećanja na žrtve Holokausta, kao i na Međunarodni dan pravednika koji se obeležava 6. marta, milanski park posete hiljade ljudi, od kojih najviše studenata i đaka.

Osim organizovanih poseta ovom memorijalnom centru, organizacija Gariwo je aktivna na edukovanju učitelja i nastavnika. Od 2018. godine postoji i konkurs „Usvoji pravednika“, namenjen svim učenicima osnovnih i srednjih škola, putem kojeg učenici mogu izabrati jednog pravednika i napraviti istraživanje o toj ličnosti.

Fondacija Gariwo danas upravlja sa 200 parkova pravednika širom sveta. Poslednji park otvoren je prošle godine u gradu Halabji, u Iraku.

Ti parkovi nisu groblja, to su mesta koja služe za razvoj svesti o tome da uvijek postoje ljudi koji su činili dobra dela u zlim i teškim vremenima.

„Novim generacijama treba govoriti istinu o zločinima koji su se dogodili u prošlosti, ali isto tako ih upoznati s nepravdama koje se dešavaju trenutno širom sveta“, smatra Nissim. Prema njegovim rečima, kada bismo u parku u nekom od gradova zemalja bivše Jugoslavije posadili po jedno drvo u ime pravednika bošnjačke, srpske ili hrvatske nacionalnosti, to bi bio samo početak ka izgradnji prijateljstva.