Zašto se Rusija ne oslanja na pomorske snage u ukrajinskom ratu?

Ruska agresija na Ukrajinu nije počela pre nešto više od godinu dana – zapravo traje već osam godina. Nakon nelegalne aneksije Krima 2014. godine i neregularnog referenduma, na kome se, navodno, 98 odsto stanovništva izjasnilo da želi da bude deo Ruske Federacije, politički apetiti Kremlja, kao i samog Vladimira Putina, su porasli.

Osam godina kasnije, samo nekoliko zemalja priznaje Krim u sastavu Rusije – Belorusija, Kuba, Avganistan, Bolivija, Nikaragva, Severna Koreja, Sirija, Burundi, Zimbabve i Kambodža. Takođe, ispostavilo se i da je glavni cilj Kremlja prilikom aneksije zapravo bio kontrola obale i morske teritorije na Crnom moru, kao i vojnih luka i brodogradilišta.

Iz jednog od tih brodogradilišta je 1985. godine porinut nosač aviona pod imenom „Riga“. Brod je bio izgrađen u jedinom brodogradilištu dovoljno velikom za ovakve projekte u ukrajinskom gradu Nikolajev. U to vreme, on je bio među najmodernijim brodovima u Istočnom bloku i svim zemljama Varšavskog pakta, a kompjuterska kontrola plovidbe i oružja je do tada bila viđena na još samo jednom sličnom plovilu – američkom nosaču aviona „Theodore Roosevelt“, porinutom godinu dana ranije. Nedugo kasnije, na početku zvanične plovidbe, „Riga“ je preimenovana u „Leonid Brežnjev“, po nekadašnjem lideru Sovjetskog saveza. Do 1988. godine je trebalo da bude završen i drugi nosač aviona istog tipa, ali je zbog nedostatka novca projekat otkazan. Godinu dana kasnije, pao je Berlinski zid, što je označilo i kraj SSSR-a.

Blistava karijera jedinog admirala

Nova ruska mornarica je 1991. je sukcesijom bivših sovjetskih republika dobila 11 plovila, među kojima je bio i „Leonid Brežnjev“. Brod je odmah preimenovan u „Tbilisi“, a nakon potpune obuke nove klase mornara 1995. je dobio ime „Admiral Kuznjecov“.

Sam Nikolaj Gerasimovič Kuznjecov je bio heroj Drugog svetskog rata i jedini admiral združene morske flote Sovjetskog saveza. Zanimljivo je da je porodica Kuznjecov bila poreklom iz Srbije, a njegovi roditelji su krajem 19. veka stigli u današnju Arhangelsku oblast, u Kotlatski region. Nikolaj je rođen 1904. godine u malom selu Medvedki. Poreklom iz veoma siromašne porodice, Nikolaj se već 1919. prijavio za službu kao mornar na brodu u okviru tadašnje „Flote Dvina“. Nikolaj je dodao dve godine na prijavi, budući da su mornari primani u službu tek sa 17 godina. Oficiri na brodu su primetili veliku posvećenost i talenat mladog mornara i poslali su ga u svečanu jedinicu povodom smrti Lenjina 1924, a odatle je Kuznjecov odmah otišao na mornaričku akademiju u Sankt Peterburg. Nakon školovanja, on je komandovao prvim ruskim razaračem „Chervona Ukrajina“, što mu je donelo iskustvo za završetak Visoke akademije mornarice 1932. Do početka Drugog svetskog rata, Kuznjecov će služiti i kao sovjetski mornarički ataše u Španiji, gde je stvorio veliki prezir prema fašizmu. Godine 1939. Kuznjecov je postao prvi komesar mornarice, na predlog samog Staljina. Kada je rat počeo, Kuznjecov je komandovao brodovima u Crnom moru, tada nazvanim „Flota Azov“.

Kuznjecov je među prvima u svetu koristio mornaričke desantne snage, male grupe vojnika koje su sa velikih brodova napadale položaje na kopnu. Za komandovanje u ratu, Kuznjecov će dobiti čin admirala i orden „Heroja Sovjetskog saveza“. Ipak, nakon rata Kuznjecov se sukobio sa tadašnjom Staljinovom „desnom rukom“, generalom Žukovim, kasnije maršalom i ministrom odbrane SSSR-a. Žukov je iskoristio potonuće krstarice „Novorossiysk“ 1955. da admirala smeni i penzioniše. Nikolaj Kuznjecov je umro 1974. godine i danas se smatra jednim od najvažnijih pomorskih oficira 20. veka.

Brojni problemi broda

Sa druge strane, nosač aviona koji danas nosi Kuznjecovo ime imao je ne tako blistavu karijeru. Još od prvih testiranja kasnih osamdesetih pojavili su se brojni problemi. Brod je u početku bio jednostavno pretežak i prevelik, i mogao je da pristane u samo dve luke unutar SSSR-a. Od početka je bio zamišljen kao nosač aviona „lovaca na podmornice“ – uloga koja je drugačija od one koju imaju američki nosači aviona.

U američkoj mornarici (US Navy), nosači aviona predstavljaju „meru brzog odgovora“ (rapid response measure) i neku vrstu „pomorskih aerodroma“ sa kojih američki avioni vrše misije širom sveta. Ovo je najbolje demonstrirano u oba iračka rata, te NATO kampanji protiv tadašnje SR Jugoslavije (sam nosač aviona „Theodore Roosevelt“ se tada nalazio u Jadranskom moru i sa njega je izvedeno čak 280 borbenih letova).

Za razliku od sličnih plovila, „Admiral Kuznjecov“ ima tzv. ski rampu, uzletnu pistu pod uglom, gde avioni nakon ubrzanja aktiviraju sisteme za  dodatno sagorevanje goriva (američki nosači imaju „sistem katapulta“ za poletanje aviona, obično elektro-magnetski ili sa sistemom visokog pritiska). Ovakav dizajn „Kuznjecova“ zahteva veoma dobro obučene pilote, budući da avioni poleću brzinom od samo 140 kilometara na sat, te su podložni „efektu aerozastoja“ (stall effect) naročito u lošim vremenskim uslovima na otvorenom moru.

Brod je dve godine, od 1996. do 1998. bio na popravci, zbog nedostatka novca za održavanje. Nakon 2000. godine, „Kuznjecov“ će dobiti novu ulogu „mediteranske patrole“, koju će obavljati do 2004. U septembru 2005. na vojnoj vežbi u Atlantskom okeanu jedan od aviona „Suhoj Su-33“ je sa letne palube pao u vodu i oštetio trup broda. Nakon ponovnih popravaka od 2006. do 2008, „Admiral Kuznjecov“ će biti glavni brod „Severne flote“, uz nuklearni razarač „Petar Veliki“ i nekoliko krstarica klase „Udaloy“. Godine 2018. brod je stigao u brodogradilište u Murmansku, kako bi bio unapređen novim sistemima. Nekoliko meseci kasnije, veliki kran je pao na palubu i značajno oštetio ceo brod. Konačni završetak popravaka i unapređenja, te vraćanje u operativni status se očekuje do kraja aprila ove godine.

Lovac na podmornice

„Admiral Kuznjecov“ je učestovao u podršci ruskom trupama u Siriji od 2014. do 2016, ali nikada nije imao punu borbenu ulogu poput američkih nosača aviona. Iako se očekivalo da Rusija napadne delove Ukrajine i sa mora, to se nije dogodilo, a Kremlj je većim delom odustao od korišćenja mornarice nakon potapanja razarača „Moskva“ u maju prošle godine. Sama prvobitna namena broda je ostala nepromenjena do danas – podrška teškim krstaricama, napad na neprijateljske podmornice i prikupljanje obaveštajnih podataka sa mora (maritime intelligence).

Pored već pomenutih aviona „Suhoj Su-33“, glavno oružje „Admirala Kuznjecova“ su specijalni protivpodmornički helikopteri. „Kamov Ka-27“, „Kamov Ka-32“ i najnoviji „Kamov Ka-52 Katran“ su porodica mornaričkih helikoptera koje pored Rusije koriste i Ukrajina, Indija, Kina, Azerbejdžan i Alžir. Glavno naoružanje su im torpeda RGB-NM, te podvodni krstareći projektili AT-1M.

Ipak, zapadni stručnjaci navode da je „Admiral Kuznjecov“ imao više nesreća i pomorskih akcidenata nego svi američki nosači aviona zajedno, te da mu je dalja operativna uloga pod znakom pitanja. Rusija trenutno ne gradi njegovu zamenu, niti ima planove za nešto slično, barem do 2028. godine. Unapređenja u poslednje četiri godine su obuhvatala proširenje hangara, te novu elektroniku za plovidbu i navigaciju. Kremlj i rusko Ministarstvo odbrane su takođe 2020. značajno smanjili budžet za unapređenja, sa 860 na 410 miliona dolara, pa stručnjaci smatraju da mnogi planirani sistemi nisu ni ugrađeni.