Izraelski rat uz američku pomoć: Kakve mogućnosti imaju bombe ‘rušitelji bunkera’

Rat u Pojasu Gaze po svojoj brutalnosti i broju civilnih žrtava preti da „zaseni“ i već dvogodišnje stradanje u Ukrajini. Palestinske vlasti procenjuju da je do sada stradao svaki dvadeseti stanovnik Gaze, što je gotovo 16.000 ljudi, a od toga broja je više od 6.000 dece.

Međunarodna organizacija Human Rights Watch je saopštila da postoje snažni dokazi da je izraelska armija koristila zabranjene granate sa fosfornim punjenjem u najmanje tri odvojena slučaja. U pitanju je „piroforično“ punjenje, koje se zapali u dodiru sa vazduhom i sem uništenja žive sile, takođe stvara i veliki „dimni zid“, koji omogućuje pokret jedinica ili korišćenje drugih oružja bez detektovanja.

Isporuka naprednog oružja

SAD je nedavno odobrio isporuku naprednog oružja Izraelu, a većina je deo Ratne rezerve oružja za saveznike – Izrael (War Reserve Stockpile for Allies – Israel, WRSA-I), sporazuma koji je na snazi od početka ’90-ih godina. Po ovom sporazumu, Izrael može da kupi po sniženim cenama ili dobije besplatno razne vidove municije, avionskih bombi, elektronskih sredstava, te pešadijskog i specijalnog naoružanja. SAD je najveći vojni partner Izraela, a takođe je i njihova „ratna rezerva“ u okviru WRSA programa Pentagona daleko najveća. Ipak, po prvi put će Izrael imati pristup i „strateškom“ američkom naoružanju, što je rezultat dvomesečnog rada izraelskih lobista u Kongresu, Beloj kući, kao i u vrhovima obe stranke – Demokratske i Republikanske.

Stručnjaci i analitičari veruju da je ovih dana veći deo ovog naoružanja već stigao u Izrael, te da je na ovaj način dato „zeleno svetlo“ Tel Avivu za nastavak akcija u Gazi. U okviru isporuke bi trebalo da se nađe i stotinu bombi „rušitelja bunkera“ (bunker busting ammunition) tipa „BLU-109“. Većina ovih bombi je uskladištena u bazi Home Mountain, u saveznoj državi Idaho, a njima upravlja američko vazduhoplovstvo (US Air Force). Ova bomba spada u red najvećih i najmoćnijih nenuklearnih bombi u američkom arsenalu, uz „GBU-43“ i „GBU-43/B MOAB“. „BLU-109/B“ takođe može imati „kombinovani“ vrh sa „GBU-24“ bojevom glavom, čime postaje „dirigovani usmereni projektil velike snage“ sa oznakom „Paveway III“ („čistač puta“). „BLU-109“ za razliku od „običnih“ projektila, ima kućište od kompozitne metalne legure debljine od čak 25 milimetara, uz ukupnu težinu od 875 kilograma. Ovakvo telo sve više koriste i drugi moderni projektili usmerenog dejstva (Joint Direct Attack Munittion, JDAM). Najčešće korišćena bojeva glava ima težinu od 240 kilograma, sa novom generacijom „Tritonal“ eksploziva, koga čini mešavina klasičnog TNT-a i aluminijuma u vidu praha.

Probija i najdeblje zidove

Glavna osobina projektila je da može da probije između 1,2 i dva metra ojačanog i specijalnog betona (ojačanog različitim vrstama metala), ali je u praksi probijao i betonske bunkere debljine do tri metra. Obično su od ovakvog betona načinjeni komandni centri, ukopani podzemni aerodromi i skladišta oružja, te vitalni vojni resursi, poput avionskih pista i silosa za interkontinetalne rakete. Od 2016. je u upotrebu ušla i varijanta nazvana „BLU-118S/T“, koja ima i termobaričke mogućnosti. To u praksi znači da bojeva glava umesto čvrstog eksploziva sadrži zapaljive tečnosti ili hemijsku mešavinu, koja nakon detonacije stvara „vakuumski efekat“, koji u zavisnosti od cilja, može biti i do dva i po puta jače razorne snage (najčešće je u pitanju tečni eksploziv PBXIN-135).

U isto vreme je počeo i razvoj KFW (kinetic fireball weapon) bojeve glave za ovaj projektil, koji bi sadržao na stotine malih kuglica od specijalne legure, koje bi cilj uništavale snagom kinetičke energije (ovakav princip već koriste raketni sistemi poput THAAD-a).

Američko vazduhoplovstvo do 2028. godine planira da u potpunosti pređe na novu generaciju bombi iste namene, nazvanih „GBU-39 SDB“. One su daleko lakše (oko 110 kilograma), jednostavnije su za montažu na avione i za transport, te zahtevaju samo dva operatera (za razliku od četiri kod dosadašnjih verzija). „GBU-39“ je takođe i precision glide vehicle što znači da pogađa cilj daleko preciznije od teške „BLU-109“. Ovu preciznost joj omogućava satelitski GPS inercioni sistem navođenja, a buduće proizvodne verzije će imati i termalno traženje mete, te „pametni ATR radar“ koji će moći da razlikuje obična vozila, tenkove i zgrade. Različite verzije ovog sistema se postepeno uvode još od 2006, a trenutne verzije imaju preciznost pogotka (circular error probable, CEP) od samo 1,3 do 1,5 metara.

Bombe kao politički aduti

Iako je Izrael „BLU-109“, koje će najverovatnije koristiti sa svojih lovaca-bombardera „F-16i“ (u JDAM konfiguraciji), tražio zbog navodne dalje kampanje protiv boraca Hamasa u podzemnim tunelima, mnogo je verovatnije da će one biti korišćene u napadima na telekomunikacijske zgrade i sisteme, te velika skladišta u Gazi. Sami tuneli jesu široko rašireni širom ovog područja, ali oni nisu ni izbliza „kvaliteta“ bunkera da bi bile potrebne bunker busting bombe velike razorne moći.

Vojni stručnjaci smatraju i da će „BLU-109“ bombe biti korišćene kao tzv. detterent ili „sredstvo odvraćanja“ i dalji ulog u procesu oslobađanja svih izraelskih talaca (iako je do sada oslobođeno 137, ukupno je zarobljeno njih više od 240).

Kritike izraelske vojne strategije i preterane upotrebe sile i (previše snažnog) oružja stižu i iz samog Izraela, kao i kabineta Benjamina Netanyahua. Izraelski mediji optužuju da će nastavkom akcija u Gazi i upotrebom novog američkog oružja preostali taoci biti „osuđeni na smrt“, a to će svakako dovesti i do daljih palestinskih civilnih žrtava. Takođe, američki izvori iz State Departmenta navode da se nakon završetka sukoba želi nastavak palestinske uprave u Gazi.

Sa druge strane, vlada Netanyahua i njeno „tvrdo krilo“ su najverovatnije spremni da čak i žrtvuju izraelske taoce da bi delimično ili potpuno uništili Hamas, a da li je to uopšte i moguće – niko ne zna. Francuski predsednik Emmanuel Macron očigledno nije takvog mišljenja, te je upozorio na mogućnost „dalje eskalacije ratnih dejstava“, te da bi „za potpuno uništenje Hamasa bilo potrebno najmanje 10 godina’. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan je otišao i korak dalje – nazvao je Netanyahua „ratnim zločincem, kome će biti suđeno kao i Slobodanu Miloševiću“.