Nasilje nad ženama: Smrtonosna manifestacija nejednakosti među polovima

Često se za ubistva žena govori s aspekta porodičnih tragedija, iako je riječ o femicidu, koji se još uvijek u mnogim zemljama ne definiše kao posebno krivično djelo.

Samo nekoliko zemalja legalno priznaje femicid, od kojih je većina u Latinskoj Americi (ANSA)

Andrea Giambruno, od nedavno bivši partner italijanske premijerke Giorgie Meloni, snimljen je kako vređa svoje mlađe koleginice u televizijskom studiju u kojem je vodio svoju emisiju na televiziji Mediaset, koja je u vlasništvu familije Berlusconi. Zbog svog vulgarnog i neprimerenog rečnika, Giambruno je kažnjen disciplinskom merom Udruženja italijanskih novinara, dok je taj događaj bio presudan za kraj decenijske veze tog novinara i predsednice italijanske vlade.

Neposredno pre ove afere koja je potresla italijansku javnost, 42-godišnji Giambruno izazvao je polemike u javnosti zbog komentarisanja seksualnog nasilja nad jednom 19-godišnjakinjom, koje se dogodilo u julu ove godine u Palermu. Azija je izmišljeno ime ove devojke koju su jedne večeri na periferiji grada zlostavljali sedmorica njenih vršnjaka, među kojima i njen takozvani momak. Nesrećnu devojku su slučajni prolaznici odveli u bolnicu, a slučaj je potom brzo dospeo u žižu javnosti.

Nema izgovora za muško nasilje

Emisija koju je Giambruno donedavno vodio bavi se aktuelnim dnevnim društvenim i političkim temama. Vest o nasilju u Palermu stigla je odmah u njegovu redakciju, koju je on komentarisao na ovaj način: “Ako ideš u provod, imaš pravo da piješ i to ne može niko da ti ospori. Međutim, ako bi izbegla da se napiješ, izbegla bi i vuka koji uvek spremno čeka svoju žrtvu.”

Ovaj njegov komentar izazvao je negodovanje publike, dok je njegova tadašnja partnerica Meloni pokušavala da ga zaštiti, rekavši da je Giambruno samo mislio na to, da “devojke i žene moraju uvek da budu na oprezu, jer nasilnici su svuda oko nas”. Međutim, njen pokušaj da prikrije mizogino ponašanje poznatog novinara sa kojim ima ćerku, ipak nije uspelo. Vest o ovom nemilom događaju i sve njegove interpretacije danima i nedeljama posle toga razvlačile su se po društvenim mrežama i u tabloidnim medijima.

Azija je svakodnevno dobijala na stotine poruka mržnje na društvenim mrežama, dok je s druge strane, isto tako dobijala i poruke podrške, s obzirom da je odlučila da o tome što joj se dogodilo javno govori. Međutim, rasprava o tome da li je ona zaslužila ili ne da bude silovana, uzela je toliko maha, da je devojka, pre nego što je pristala da se pojavi na državnoj televiziji, pokušala da se ubije.

Kako smo normalizovali nasilje u medijima

Nunzia De Girolamo, bivša ministarka poljoprivrede, koja je posle neuspešne političke karijere promenila profesiju i postala novinarka na državnoj televiziji RAI, pozvala je u svoju emisiju Aziju, koja je kao punoletna osoba odlučila da dođe.

Bilo je to početkom novembra, samo nekoliko meseci od događaja u Palermu i manje od mesec dana od kada je Azija pokušala da izvrši samoubistvo. Bila je to i najgledanija emisija na svim programima te večeri, kada je poznata novinarka intervjuisala devojku, koja je tada rekla da ipak želi da se bori za svoj život, pre svega zbog svoje majke koja ju je ostavila u domu, kada je ona imala samo tri godine.

Intervju, koji je više ličio na psihoterapijsku seansu, završio se maltene svađom u studiju između prisutnih gostiju i publike, koji su iznova analizirali slučaj. Neki od njih vodili su se tezom da današnje žene i devojke nisu više pristojne. Jedna starija gospođa je tako rekla da današnja moderna žena svojim izgledom izaziva muškarce i da je sama kriva, ako je muškarac nasilan prema njoj. A osim nasilja prema ženama, gosti su se dotakli i teme femicida.

Ubistvo žene nije porodična tragedija, već femicid

Pored seksualnog zlostavljanja, femicid je najekstremniji oblik rodno uslovnog nasilja i definiše se kao ubistvo žena jer su žene. Često čujemo vesti poput onih u kojima je muž ubio ženu, brat sestru ili sin majku. Često se takođe za ovakva ubistva govori s aspekta porodičnih tragedija, iako je reč o femicidu, koji se još uvek u mnogim zemljama ne definiše kao posebno krivično delo.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), većinu ovih slučajeva počine partneri ili bivši partneri, pri čemu je pre toga često prisutno zlostavljanje, pretnje ili situacije u kojima se evidentno pokazuje da žene imaju manju moć od svojih partnera. Ono što je karakteristično za ovu vrstu ubistva jeste da je većina njih počinjena u domu žrtve ili neposredno u blizini istog.

U većini zemalja u krivičnom pravu femicid ne spada u posebnu kategoriju, već se svrstava u ubistvo. Samo nekoliko zemalja legalno priznaje femicid, od kojih je većina u Latinskoj Americi.

Ove godine, u septembru, ubistvo žene proglašeno je za posebno krivično delo i u Hrvatskoj, koji predviđa kaznu zatvora od najmanje deset godina. U bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska postoji nacrt zakona o femicidu, čije je donošenje planirano u prvom kvartalu 2024. godine. U Srbiji postoji inicijativa da se formira posebno telo koje bi se bavilo zločinom iz mržnje prema ženama, a koji bi trebao da uđe u krivični zakonik.

Nedostatak ažuriranih podataka

Svedoci smo da je nasilje nad ženama svakodnevnica. Međutim, na pitanje, da li je posljednjih godina došlo do porasta broja ubistva žena od strane partnera i članova porodice, nema jednostavnog odgovora.

Iako je Evropski institut za ravnopravnost polova (EIGE), koji je zadužen za provođenje istraživanja i praćenje politika usmerenih na suzbijanje nasilja nad ženama, pokrenuo anketu 2020. godine, rezultati još uvek nisu objavljeni. To znači da na nivou Evropske unije ne postoji potpuna sliku o onome što se događalo tokom otprilike pet godina unazad.

Podaci Eurostata pokazuju da su se u periodu od 2011. do 2020. godine u Evropi dogodila 6.593 namerna ubistva žena, od kojih su 4.208  počinili partneri, a 2.385 rođaci. Međutim, ovi podaci odnose se na 20 članica Evropske unije, dok zemlje poput Poljske, Bugarske, Danske, Luksemburga, Belgije, Portugala, Irske i Rumunije, koje su takođe članice Unije, nisu dostavile svoje podatke.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, bar jedna od tri žene je doživela fizičko ili seksualno nasilje tokom života, dok u proseku svakih sat vremena više od pet žena ili devojčica ubije neki od članova porodice. Ovaj problem dodatno se povećava zbog globalnih sukoba i ekonomske nestabilnosti, dok su internet i tehnologija posebno pogoršali postojeće oblike nasilja i doveli do pojave njegovih novih obrazaca, kojima se sve teže suprotstaviti. Prijavljivanje nasilja i njegovo efikasno procesuiranje ključni su koraci za uspešan odgovor zajednice i društva prema ovom fenomenu, koje je međutim prema svim pokazateljima i dalje zabrinjavajući u svetu.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada