Naprednjačka vlast ruši Beogradski sajam: Kako ugasiti Srbiju

Ključna informacija i povod za ovaj napis je činjenica da niz postupaka Aleksandra Vučića i naprednjačke oligarhije ukazuje na to da će se rušiti Beogradski sajam, odnosno da će se i na toponimu istorijskih događaja i svih 66 sajmova knjiga (poslednji je u toku) graditi neko profitabilno čudo u većinskom vlasništvu kompanije “Beograd na vodi” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Manjinski partner je država Srbija, a kako je to postala na sopstvenoj zemlji, gde je novac od prodaje, gde je profit od stanova, šta je sledeće u devastaciji Beograda, sazaće neka od dolazećih generacija. Izvesno je da javnost nije obaveštena o svrsishodnosti brutalnih arhitektonsko-finansijskih zahvata; sve je, dakle, apsolutno legalno, legalnost se ne može proveriti, ostaju samo duboko nepatriotske sumnje tajkunske opozicije.

Suštinu ovog afektivnog arhitektonskog divljanja i ponižavanja građana Srbije pojašnjava književnik i urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović.

“Metastazirajući u tkivo grada, ‘Beograd na vodi’ se presipa preko svih granica, zauzimajući jednu po jednu tačku grada. Ako se ne može osporiti javni interes da kosmopolitski grad kakav je Beograd ima sajam na istorijski prepoznatljivom mestu, ne može se artikulisati nikakav opšti interes u tome da neko podiže privatnu zgradu na mestu javnog dobra”, piše Božović na portalu Arhipelaga.

Razbojništvo i rušenje

Beogradski sajam toponim je svojevrsnog nesofisticiranog razbojništva; decenijama je bio u statusu društvenog preduzeća, da bi ga država pretvorila u državno. Smanjen je osnovni kapital za 1,139 milijardi dinara (9,7 miliona eura), radi sprovođenja statusne promene.

Kompanija “Beograd na vodi” je decembra 2021. kupila zemljište koje okružuje Sajam, u blizini Radničke ulice, a iza svega navodno stoji namera da na postojećoj lokaciji ostane samo Hala 1 (poslednje glasine iz štampanih medija i sa društvenih mreža koje se ne mogu proveriti ukazuju na opasnost da se i Hala, uprkos statusu zaštićenog kulturnog dobra, sruši), u kojoj neće biti sajmova, niti, pojednostavljeno, bilo čega što bi moglo da ugrozi mir kupaca ekstremno skupih stanova.

Ostatak sajamskog prostora bi, ideja je vlasti, trebalo da se preseli u Surčin, gde će se, takođe izvan razuma, za skupe pozajmljene novce, graditi nacionalni stadion. Naime, tamošnji bi kompleks trebalo da ima 167 hektara upotrebnog prostora, od čega bi sajamski bio na 113.

Skrnavljenje grada

Bivši gradski urbanista, ugledni arhitekta Đorđe Bobić kaže da najveći deo struke ima ozbiljne primedbe zbog planiranih intervencija na Beogradskom sajmu, ali da vlast “uprkos svemu pravi skupe planove koje će, po svemu sudeći otplaćivati naši praunuci”.

“Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost. U trenutku kada je napravljen to je bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada. Vlast za ove poteze koristi svetsku izložbu EXPO 2027 koja će se održati u Beogradu, kao opravdanje. Sjajna je vest to što je Beogard dobio ovu izložbu, ali mnoge stvari u ovom projektu su nejasne. Problem je što je o tome počelo da se odlučuje bez koncepta. Tu nema infrastrukture, saobraćajnice, organizacija terena i slično, a to znači da će to biti dodatni trošak koji će otplaćivati tri naredne generacije”, kaže Bobić.

Vlast se, navodno, zainteresovala za mišljenje građana (zakonska obaveza), pa je planirano da se od 26. oktobra do 1. novembra održava javna prezentacija Urbanističkog projekta za prostor na kojem se nalazi Sajam. Pažnju javnosti tim povodom privuklo je oglašavanje gradske odbornice Vesne Petković iz grupe Demokratske stranke – Bedem u Skupštini Beograda.

“Iako potpuno svesni da nemaju nikakav legitimitet u Beogradu, paralelno sa naseljavanjem birača u prestonicu, naprednjački multimilioneri nastavljaju sa rušenjem našeg grada. Posle Hercegovačke, autobuske i železničke stanice, zgrade Simpo, na liniji širenja njihovih ličnih interesa se našao i Beogadski sajam. Pravila u tom naprednjačkom divljem urbanizmu su jasna: ciljaju se isključivo parcele na najluksuznijim lokacijama koje se neretko nalaze unutar zona zaštite kulturno-istorijskog nasleđa. Ovaj ‘problem’ se rešava ili tako što se predmeti odlože u fioku dok rok važenja prethodne zaštite ne istekne, ili se objekat samozapali poput tramvajskog Depoa, ili se, jednostavno, odluka o utvrđivanju za spomenik kulture preinači”, piše Petković.

Toponim uspomena, ubijanje sjećanja

Nikom neće biti lakše, naprotiv, ali valja se i podsetiti. To će biti dragoceno kada se podvuče crta ispod štetočinske brutalnosti oligarhije koja prekraja istoriju. Hala 1 Beogradskog sajma kružnog je oblika, pokrivena kupolom raspona 109 metara, što je bila najveća kupola na svetu izvedena od prenapregnutog betona; maksimalna visina u temenu Hale 1 je 30,78 metara. Svi nivoi Hale (arena, parter, I galerija, II galerija i vezni deo prema zapadnom krilu) koriste se kao izložbeni prostor. Površina Hale 1 je 21.280 metara kvadratnih, a izložbena površina zauzima 15.030 kvadrata.

Daleko od političko-finansijskih igara u Beogradski sajam, posebno u Halu 1, smešta se paralelna istorija Beograda, naravno i sportska. U Hali 1 je 1961. reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u košarci. Izgubila je u finalu od Sovjetskog saveza, ali je uzlaznu sportsku putanju počela ekipa u kojoj su bili Ivo Daneu i Radivoj Korać, pod vođstvom Aleksandra Nikolića. Sovjete je vodio Aleksandar Gomeljski koji se docnije nije mnogo radovao u susretu sa Jugoslovenima. Ostaće zabeleženo da se finale igralo pred 12.000 gledalaca.

Subkulturni segment istorije ozvučen je rifovima sa prve Gitarijade (pobedile su Elipse, u finalu su svirali Siluete, Indexi, Plamenih 5, Bele višnje). Bila je Hala 1 toponim sjajnog delirijumskog provoda i ambicioznih udvaranja uz Claptona, Bijelo dugme, R.E.M., Deep Purple…

“Sajam je od prve Gitarijade mesto na kojem su se najveći potvrđivali. Recimo, kada Riblja čorba nije rasprodala Sajam, Bora Đorđević se zbog opklade koju je izgubio – ošišao do glave. Svirali su tu najveći od Claptona i Deep Purplea, pa naši, Bijelo dugme, Riblja čorba. Problem je bio to što je taj preveliki prostor trebalo ozvučiti – ništa što se sa današnjom tehnologijom ne bi moglo prevazići”, kaže rok kritičar Petar Janjatović.

“Našim bendovima taj prostor je mnogo značio. Tu se sticao ‘oficirski čin’ u rock ‘n rollu”, dodaje Janjatović.

Diskretni šarm okrutnih rušitelja

U Srbiji gotovo da nema osobe koja nije imala neke veze sa Sajmom. Najpoznatiji je Sajam knjiga, s razlogom nazvan najmasovnijim kulturnim događajem na Balkanu, mesto promocija, književnih i srodnih susreta, sajam koji je imao dečji dan, na kojem su književnici razmenjivali iskustva (jednom čak i široku lepezu udaraca), povod za prvi susret osnovaca iz Srbije sa Beogradom.

Književnik Dragan Velikić kaže da je za njega Hala 1 Beogradskog Sajma simbol kulture.

“Održavaju se u Hali 1 i sajmovi automobila, nameštaja, turizma, itd., ali takvih sajmova ima svuda, a Beogradski sajam knjiga je jedinstven – tradicija koja se decenijama stvarala. Zaista je malo primera gde se možemo meriti sa najvećima. Bio sam na mnogim sajmovima knjiga u svetu, promovisao svoje romane u prevodima na nemački, francuski, italijanski, španski u Frankfurtu, Lajpcigu, Rimu, Madridu i mogu reći da Beogradski Sajam ima svoj šarm. I svakako je najvažnija manifestacija književnosti u regionu”, kaže Velikić.

“Hala 1 je simbol tog Sajma i proterivanje Sajma na neke lokacije izvan grada je uništavanje tradicije. U narednim godinama Sajam knjiga će biti prisutan u Beogradu onoliko koliko je i glavna železnička stanica prisutna u srpskoj prestonici (pusta zgrada bez sadržaja, prim. aut). Srbija se gasi! To je glavna tekovina naprednjačke vlasti”, konstatuje Velikić.