Palestinski nastavnik ostaje u Gazi bez obzira na cijenu

Abdallah al-Naami ne može se prestati pitati šta će biti sljedeće dok se rat između Izraela i Hamasa približava kraju svoje druge sedmice.

“Kakav će život ostati u Gazi nakon svega ovoga? Otprilike pola Gaze je zbrisano,” rekao je 23-godišnji novinar, fotograf i učitelj za Al Jazeeru. “Čak i ako preživimo bombe, preživimo glad, šta će ostati?”

Al-Naami živi u Gazi, uskom pojasu palestinskog teritorija pritisnutog uz Sredozemno more.

Dom za 2,3 miliona ljudi, Gaza je žarište izraelske kampanje bombardiranja otkako je zemlja objavila rat Hamasu, palestinskoj oružanoj grupi odgovornoj za smrtonosni iznenadni napad 7. oktobra.

Ali rat je ostavio stanovnike Gaze poput Al-Naamija u strahu za svoje živote. Uz bombardiranje, Izrael je najavio “potpunu blokadu” teritorija, ograničavajući pristup hrani, gorivu i drugim osnovnim potrepštinama.

To dolazi povrh ograničenja koja su postojala prije rata. Od 2007. Izrael je izolirao Gazu, ograničavajući protok robe i mogućnost stanovnika da putuju kao dio svog odgovora na Hamasovo preuzimanje vlasti. Palestinci na tom području također su doživjeli nekoliko izraelskih napada od 2008. godine.

Ljudi u Gazi nikada nisu imali “normalan život”, objasnio je Al-Naami. Ali trenutna situacija? Al-Naami “nikada nije vidio ovako nešto”.

“Na meti je svaki aspekt našeg svakodnevnog života”, rekao je, ističući štetu i utjecaj na “stambene zgrade, fakultete, džamije, pekare, bolnice i škole”.

Uz svakodnevne zračne napade, Al-Naami se boji da će se teško oporaviti od razaranja. “Trebalo bi nam više od godinu dana samo da raščistimo ruševine s ulica.”

Prije 7. oktobra, Al-Naami je predavao na Univerzitetskom koledžu primijenjenih nauka u Gazi, držeći predavanja za gotovo 200 studenata tokom dana i fokusirajući se na svoje pisanje i fotografiju navečer. Ali rat mu je “u tren oka” preokrenuo život.

Univerzitetski kampus teško je oštećen u izraelskim zračnim napadima, a neki od njegovih studenata bili su među hiljadama ljudi ubijenih u bombardiranju.

“Znam za najmanje jednog koji je ubijen prvog dana borbi. Bilo mi je teško to podnijeti”, kaže Al-Naami. Pokojnog učenika opisao je kao jednu od “najsmješnijih” osoba u svojoj učionici.

“Kad pokušam zamisliti kakav bi moj razred bio bez njega, to je nezamislivo. Bit će mi teško nastaviti poučavati s istim uzbuđenjem znajući da ga više nema.”

‘Ne napuštam Gazu, ne napuštam Palestinu’

Al-Naami živi u izbjegličkom kampu Al-Maghazi, koji se nalazi južno od grada Gaze. Razmišljao je o evakuaciji na početku rata, ali su on i njegova porodica na kraju odustali od toga: nijedno mjesto nije bilo sigurno u Pojasu Gaze.

“Radije bih umro u svojoj kući, nego na ulici”, rekao je.

Nedavno je eksplozija u arapskoj bolnici Al-Ahli u gradu Gazi ubila stotine ljudi i izazvala međunarodnu osudu. Ali izraelsko bombardiranje se nastavilo bez prestanka.

“Ne bacaju bombe samo ratni avioni. Koriste artiljerijsku vatru s istoka. Koriste ratne brodove sa zapada, iz Sredozemnog mora. Zvukovi ovih bombi dolaze s neba, s istoka, sa zapada”, rekao je. “To je non-stop.”

Ipak, Al-Naami je spreman ostati u Gazi bez obzira na cijenu.

“Ne napuštam Gazu. Ne napuštam Palestinu”, kazao je.

Usporedio je situaciju s Nakbom ili “katastrofom” iz 1948. Kako je država Izrael poprimala oblik, vojne snage protjerale su više od 750.000 Palestinaca iz njihovih domova u historijskoj Palestini, stvarajući trajno nasljeđe traume i raseljavanja.

Al-Naami je objasnio da on i drugi Palestinci odbijaju proći kroz “drugu nakbu”, sličnu onoj koju su prošli njihovi roditelji i bake i djedovi.

“Suočit ćemo se sa svim problemima koje nam Izrael stvara i držat ćemo se u Gazi kao ponosni Palestinci”, rekao je.