Građani Stare Pazove preuzeli stvar u svoje ruke: Sami mjere zagađenje vazduha

Građanska mjerenja za cilj imaju da se zajednica upozori na alarmantno zagađenje vazduha i da se uspostavi konstruktivna saradnja sa lokalnom samoupravom.  

Rezultati provedenog građanskog mjerenja pokazuju da je vazduh lošeg kvaliteta (Udruženje 'Za zdravu opštinu Stara Pazova' / Facebook)

Udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ i neformalna grupa građana „Vazduh za sve nas“ uspostavili su mrežu senzora čestičnog zagađenja, širom vojvođanske opštine Stara Pazova. Građanska merenja kvaliteta vazduha su pokazala da su tokom sezone grejanja granične vrednosti često bile prekoračene. Ciljevi projekta su da se zajednica upozori na alarmantno zagađenje vazduha i da se uspostavi konstruktivna saradnja sa lokalnom samoupravom.

„Naša merenja su pokazala da je zagađenje vazduha često veće nego u Beogradu. U individualnim ložištima za ogrev se koriste upotrebljeno ulje, železnički pragovi, medijapan ili guma; sakupljači sekundarnih sirovina spaljuju kablove, stiropor, gumu i plastiku da bi izdvojili metale koje prodaju, a višegodišnje tinjanje nesanitarne deponije, uz povremene požare, dodatno pogoršava kvalitet vazduha. Javno zdravlje je ugoženo“, kaže Stanislava Gorjanović, doktorka hemijskih nauka i inicijatorka projekta.

(Ustupljeno Al Jazeeri)

Najzastupljenije zagađujuće materije u vazduhu su takozvane suspendovane čestice (PM-particular matter) koje nastaju upravo sagorevanjem. Prema prečniku izraženom u mikrometrima se svrstavaju u kategorije: PM 10, PM 2.5 i PM 1. Granična vrednost na godišnjem nivou za PM 10 i PM 2.5 je 40 odnosno 25 µg/m3. PM 10 čestice imaju definisanu i dnevnu graničnu vrednost (50µg/m3) koja ne sme biti prekoračena više od 35 puta u godini.

Prekomjerno zagađenje

Merenje kvaliteta vazduha u opštini Stara Pazova je krajem 2021. i tokom 2022. godine zvanično sprovela akreditovana laboratorija. Merenja čestičnog zagađenja su vršena osam puta po sedam dana u različitim periodima. Merna mesta su bila dvorište vrtića „Poletarac“ u Novoj Pazovi i blok stambenih zgrada „Slovenski trg“ u centru Stare Pazove.

Statistički gledano, ta parcijalna merenja su tokom prošle sezone grejanja pokazala da je na oba merna mesta prekomerno zagađenje prisutno u 50 odsto merenog vremena. Tako kratka merenja ne daju realan uvid u situaciju, ali su korisna jer nedvosmisleno ukazuju da su kontinuirana merenja preko potrebna.

(Gordana Momčilović Ilić/Ustupljeno Al Jazeeri)

Rezultati sprovedenog građanskog merenja senzorima, čija je preciznost potvrđena poređenjem sa podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i zvaničnim vrednostima Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuju da je vazduh u Staroj Pazovi lošeg kvaliteta. Na samo jednom od dvadeset mernih mesta je u prvih pet meseci 2022. godine zabeleženo prekomerno zagađenje tokom 42 dana, a zakon nalaže da lokalne samouprave donesu dugoročni plan za poboljšanje kvaliteta vazduha ako tokom cele godine bude prekomernog zagađenja u više od 35 dana.

Potreban pametan sistem upravljanja otpadom

Kako bi upoznali javnost sa kvalitetom vazduha u staropazovačkoj opštini, zatim o uticaju nebezbednog tretmana otpada na kvalitet vazduha i rizicima po zdravlje stanovništva, udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ i grupa građana „Vazduh za sve nas“, organizovali su dve tribine, na koje su pozvali eksperte iz medicinske i oblasti ekologije.

„Svrha zaštite životne sredine je da ne dozvolimo da zagađenje koje čovek proizvodi svojim aktivnostima utiče negativno na naše zdravlje. Važno je da ljudi shvate da niko drugi osim njih samih, u svojim lokalnim zajednicama, neće brinuti o parametrima životne sredine“, kaže mr Igor Jezdimirović iz „Inženjera zaštite životne sredine“.

Kao rešenje za problem neadekvatnog postupanja sa otpadom, koje rezultira i zagađenjem vazduha, Jezdimirović predlaže nekoliko stvari koje građani bez velikog uloženog truda mogu da rade: da prave kompostere, da kupuju proizvode sa što manje ambalaže, da baterije i opasan otpad ne bacaju zajedno sa komunalnim otpadom već da ih predaju na za to određenim mestima.

„Ono što lokalna samouprava Stara Pazova treba da uradi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i da što pre zatvori nesanitarnu deponiju“, izričit je Jezdimirović. Objašnjava da sada postoji situacija da građane odnošenje otpada košta nekoliko eura mesečno jer se time čuva socijalni mir, umesto da je država uvela pametan sistem upravljanja otpadom, što bi omogućilo da taj otpad ne utiče negativno na naše zdravlje.

„Dobro urađenim lokalnim Planom upravljanja otpadom postiže se balans između toga da građani ne plaćaju velike sume za upravljanje njihovim otpadom i toga da upravljanje otpadom nema negativnih uticaja na njihovo zdravlje“, kaže Jezdimirović.

Razvoj respiratornih, malignih i kardiovaskularnih bolesti

Kada je čestično zagađenje vazduha u pitanju, dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene sa medicinskom ekologijom, naglašava da je od izmerene koncentracije čestica još važnije šta je na njih nalepljeno. Naime, sagorevanjem plastike, gume, raznih veštačkih materijala koje nastaje na deponiji, ali i prilikom loženja ili spaljivanja kućnog smeća, kao i spaljivanja sekundarnih sirovina, ne nastaju samo standardne zagađujuće materije, već i kancerogeni dioksini i furani, čija se koncentracija ne meri.

„Suština štetnosti ovakvih pojava po javno zdravlje je model dugotrajnog zagađenja niskog intenziteta“, kaže Matić Savićević, objašnjavajući da posle 10 ili 15 godina života u takvoj sredini dolazi do ispoljavanja posledica svakodnevne izloženosti malim količinama opasnih materija u vazduhu. Posledice se ogledaju u razvoju respiratornih, malignih i kardiovaskularnih bolesti.

Gorjanović kaže da je udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ Skupštini opštine podnelo zahtev za uvođenje kontinuiranih zvaničnih merenja i predlog da se, za početak u Staroj Pazovi koja je administrativni centar opštine, postavi semafor zagađenja kako bi informacija od značaja za zdravlje ljudi bila svima dostupna, u svakom trenutku. Udruženje se zalaže da se i obližnje opštine Inđija, Pećinci i Ruma pokriju senzorima.

„Postoji više sajtova na kojima su rezultati ovih merenja vidljivi, kao što su www.klimerko.org  ili https://sensor.community/en/, gde je moguća i slobodna registracija senzora. Aplikacije AirCare i xEco, preko kojih možete pratiti kvalitet vazduha, jednostavne su za instalaciju“, kaže Gorjanović i dodaje da će udruženje tokom 2023. uputiti sugrađane u značaj odvajanja biorazgradivog otpada, tako što će u okviru projekta „Biram da kompostiram“, koji podržava Lokalna fondacija, organizovati radionice i podeliti građanima, školama i vrtićima kompostere.

Projekat „Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi – građanska merenja“ organizovan je u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Inženjerima zaštite životne sredine i Mladim istraživačima Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije kroz program „Zeleni inkubator“.

Izvor: Al Jazeera