Ana Montes – najopasnija špijunka modernog doba

Špijunaža postoji praktično otkad postoji i moderno ratovanje. Zapravo, špijuni postoje i vekovima pre toga – još je vladar Vavilona, kralj Hamurabi, imao špijune prerušene u trgovce, oko 1.500 godina pre nove ere.

Nakon završetka Drugog svetskog rata prikupljanje podataka na terenu – kako u civilnoj, tako i u vojnoj sferi – postalo je jedan od ključnih oslonaca svake vlasti širom sveta, bila ona demokratska ili komunistička, desničarska ili levičarska. Obaveštajne službe su iznedrile čitav niz izuzetnih naučnika, naročito onih na polju kriptografije (šifrovanja), informatike, matematike i društvenih nauka. Nije retkost ni da šefovi obaveštajnih službi, nakon bezbednosne, karijeru nastave u politici, kao ministri ili premijeri.

Danas se obaveštajne agencije i na Istoku i na Zapadu u velikoj meri oslanjaju na takozvane cyber warfare, ratovanje u virtuelnom prostoru. Računari i računarske mreže te sateliti i dronovi su postali glavni alat današnjih špijuna, a podaci sa interneta i aplikacija su postali “vredniji od zlata“.

Od Nirnberga, preko Maryilenda, do Washingtona

Ana Montes je verovatno jedna od najpoznatijih “dvostrukih agenata“ u svetu, a njen slučaj je bio inspiracija za nekoliko filmova, serija i dokumentaraca. I zaista, kada je Montes uhapšena u septembru 2001. godine mediji u SAD-u i brojni bezbednosni eksperti su bili zapanjeni otkrićima iz istrage.

Montes je rođena u Nirnbergu, Nemačka, gde je njen otac bio vojni lekar u tamošnjoj američkoj bazi. Nakon povratka u SAD, početkom sedamdesetih, njen otac je karijeru nastavio kao medicinski obaveštajac (US Medical Corps) u saveznoj državi Marylend. Od malih nogu zainteresovana za istoriju i geografiju, Montes je 1979. godine diplomirala kao najbolji student u klasi na univerzitetu u Virdžiniji, a 1988. godine je odbranila doktorsku disertaciju iz spoljne politike na Univerzitetu „”ohns Hopkins“.

Kao izuzetno nadarena za istorijsku i političku analitiku, odmah joj ponuđena pozicija u novoj obaveštajnoj službi SAD-a, pod imenom DIA (Defense Intelligence Agency), koja je nastala kao deo reformi vojske SAD-a u vremena predsednika Ronalda Reagana. Montes se kolebala da li da prihvati ovu ponudu, jer je već bila stažista u Ministarstvu pravde.

Ipak, već 1992. godine je izabrana za rad u tajnom odeljenju EAP (Napredna obaveštajna analitika), baziranom u vazduhoplovnoj bazi “Bolling“ u Washingtonu. Njena pozicija “specijalnog analitičara“ (special intelligence research analyst) omogućavala joj je pristup praktično svim dokumentima unutar Pentagona ili vojske SAD-a, čak i onih klasifikovanih kao “Top Secret“ (državna tajna) i “Eyes Only“ (samo pročitati). To je u praksi značilo da je Montes imala pristup svim tajnama kao i predsednik SAD-a, pa čak i više od toga.

Glavni američki ekspert za Južnu Ameriku i Kubu

Dolaskom predsednika Billa Clintona u Belu kuću 1993. godine dodat je još jedan nivo bezbednosti – “Compartmented“ (pristup samo sa posebnim pisanim ovlašćenjima), te je uvedeno pravilo “Need to Know Basis“ (saopštavati samo najbitnije neophodne informacije). To je u praksi dovelo do toga da je i unutar same obaveštajne zajednice SAD-a bilo “unutrašnjih tajni“, a informacije se često nisu delile između agencija.

Ana Montes, kao iskusni bezbednosni analitičar na visokoj poziciji u DIA, sredinom devedesetih je bila unutar grupe od samo 20-ak ljudi koji su imali pristup svim informacijama te su videli “kompletnu sliku“. Do kraja ’90-ih Montes je postala šefica odeljenja za Južnu Ameriku i glavni američki ekspert za Kubu.

Kada je Ana Montes uhapšena 2001. godine, nakon višegodišnjeg praćenja pripadnika nekoliko agencija na čelu sa Federalnim istražnim biroom (FBI), ispostavilo se da je ona bila dvostruki agent – od samog početka. Bila je kontaktirana od kubanske spoljne obaveštajne službe još dok je bila na koledžu. Među studentima je još tada bila poznata kao aktivista za prava građana u Južnoj Americi, pogotovo u Argentini, Nikaragvi i Portoriku. Kasnija istraga je otkrila i da su joj kubanski kontakti sugerisali da prihvati posao u DIA.

Montes je sa kubanskom stranom komunicirala putem specijalno modifikovanog kratkotalasnog radija te sistema šifara koje je ona sama kreirala. Šifre su se sastojale iz niza brojeva i slova unutar matrice, ali je način na koji se poruka šifrovala i dešifrovala ostao tajna sve do njenog hapšenja. Neke poruke su razmenjivane i na javnim mestima, poput restorana ili parkova, na specijalnom papiru, koji bi se nakon kontakta sa vodom odmah raspadao.

Neki podaci Ane Montes završavali i u Moskvi

Ana Montes je kubanskim obaveštajcima dostavila više stotina američkih tajnih podataka, poput imena i lokacija američkih agenata na Kubi i u Južnoj Americi, tajnih baza Centralne obaveštajne agencije (CIA) za obuku pobunjenika te političkih poteza Bele kuće i podrške pojedinim političarima. Jedna od najbitnijih informacija je bila tačna lokacija izuzetno tajne baze američke vojske u El Salvadoru. Montes je u njoj čak i lično boravila, a samo nedelju dana nakon njene poslednje posete gerilska grupa “Farabundo Marti“ (FMLN) je napala ovu bazu.

Američko rukovodstvo je, nakon njenog hapšenja, aktivnosti Montes nazvalo “izuzetno uznemirujućim“. CIA je nakon 2004. godine došla do informacija da su neki podaci Ane Montes završavali i u Moskvi, naročito nakon 1997. godine, kada je na čelo novoformirane ruske obaveštajne službe FSB, ukazom tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, došao Vladimir Putin.

Ana Montes je 2002. osuđena na “samo“ 25 godina, iako su tužioci tražili doživotnu robiju, pa čak i smrtnu kaznu. Kasnije će se ispostaviti da je administracija predsednika George W. Busha htela da pruži što manje značaja ovom slučaju te da se na taj način smanji efekt brojnih dokumenata koje je ona prosledila stranim službama. Mediji će kasnije Anu Montes nazvati “najopasnijim špijunom modernog doba“, naročito nakon otkrića da je ona kubanskoj (a posredno i ruskim službama) tokom 1998. i 1999. godine otkrila detalje izuzetno tajnog programa pod kodnim imenom “Misty“.

Projekt ‘Misty“ je i dalje pod izuzetnom tajnošću

“Misty“ je, zapravo, bio kodno ime za čitavu grupu naprednih projekata Pentagona. Iako je predsednik Reagan krajem ’80-ih godina zvanično ugasio projekt “Ratovi zvezda“ (Star Wars), on je “ispod radara“ i dalje nastavljen. “Ratovi zvezda“ su razvili čitav niz tehnika za postavljanje naoružanja u Zemljinu orbitu – od nuklearnog, preko konvencionalnog, pa sve do kinetičkog oružja načinjenog od legure volframa.

Projekt “Misty“ je bio (a i dalje je) pod izuzetnom tajnošću – predsednik Clinton je za dva mandata samo jednom dobio kratak briefing o njegovoj nameni, dok se veruje da predsednik Bush nijednom nije bio informisan o njegovoj sadržini.

Nakon dolaska predsednika Baracka Obame u Belu kuću 2008. godine, projekt “Misty“ je prebačen iz Pentagona pod okrilje Nacionalne izviđačke kancelarije (NRO, National Reconnaissance Office). Većina vojnih i obaveštajnih satelita se i danas lansira u svemir pod okriljem NRO-a, najvećim delom iz vojnog svemirskog centra u vazduhoplovnoj bazi “Vandenberg AFB“ u Kaliforniji.

Projekt “Misty“, po nekim izvorima, košta između sedam i 12 milijardi dolara godišnje, iako čak ni interna revizija američke vlade nema tačan uvid na šta se ovaj ogroman novac troši. Ono što je sigurno je da su u pitanju sateliti za prikupljanje informacija i geografsko fotografisanje iz orbite.

Raketa ‘Falcon 9’ u orbitu ponijela satelit ‘NROL-85’

Prvi satelit iz tog projekta je bio “USA-53“, lansiran 1990. godine Drugi satelit iz ovog sistema je bio “USA-144“, lansiran 1992. godine kao deo misije “STS-36“ Space Shuttlea. Postoji mogućnost da je treći “Misty“ satelit lansiran 1999. godine, ali se o njemu ništa pouzdano ne zna. Četvrti i najveći obaveštajni satelit je lansiran 2012. godine, sada pod novim imenom “NROL-15“ (sve misije agencije NRO imaju prefiks NROL).

Američki mediji su 2015. godine, nakon brojnih FOIA zahteva (zakon o dostupnosti informacija), došli do saznanja da “Misty“ uglavnom služi za nadzor nad Bliskim istokom i delovima Rusije te da su oni zapravo deo šireg sistema satelita “EIS 8X“ (Enhanced Imagery System – Napredni sistem za fotografisanje).

Agencija NRO ima još jedan sličan sistem, “Lacrosse“, koji koristi infracrveno skeniranje (High Bandwidth Imagery), te “LiDAR“, radarski sistem koji može da “vidi“ i desetak metara ispod površine zemlje.

Ipak, američki obaveštajci se ne oslanjaju više samo na sopstvene snage. U aprilu prošle godine je iz već pomenute baze “Vanderberg AFB“ lansiran novi obaveštajni satelit, ali sada raketom privatne kompanije “Space X“. Raketa “Falcon 9“ je u orbitu ponela satelit “NROL-85“. Da li je i on deo sistema “Misty“, ostaje da se nagađa.

Rusija odgovorila satelitom ‘Kosmos-2558’

Samo četiri meseca kasnije Rusija je lansirala svoj obaveštajni satelit “Kosmos-2558“ raketom “Soyuz-1/Volga“ sa kosmodroma u Plesetsku. Stručnjaci navode da “Kosmos-2558“ može da presreće druge satelite u niskoj orbiti do 50 kilometara, što se već dogodilo u novembru, kada se on približio na samo 300 metara američkom vojnom satelitu “USA-326“.

Pentagon je ovo nazvao “izuzetno neodgovornim ponašanjem“ te kršenjem sporazuma o mirnodopskom korišćenju svemira. Taj sporazum je u današnjoj verziji na snazi od 2010. godine, a do sada ga je ratifikovalo 112 država. Poznat kao UNOOSA i “Open Space Treaty“ (Sporazum o otvorenom svemiru), on u tački pet navodi da se “svemir neće koristiti za vojne aktivnosti u mirnodopskim uslovima“. Iako su i SAD i Rusija potpisnici ovog sporazuma, jasno je da se on ne poštuje – barem ne u celosti.