‘Otvoreni Balkan’ je propao kada ga je pohvalio Sergej Lavrov

Iako zamišljen kao inicijativa ekonomske saradnje, mnogi u regiji Zapadnog Balkana ovaj projekat vide kao ‘platofrmu za širenje hegemonizma Aleksandra Vučića’.

Ideja koju su pokrenuli Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev, po svemu sudeći, doživjela je kraj (EPA)

Kada je, tokom nedavne posjete Albaniji, crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović ponovo i javno podržao inijcativu “Otvoreni Balkan“, izglada da do njega uopšte nije došlo nešto ranije upozorenje mitropolita Crnogorske pravoslavne crkve (CPS) Mihaila. U intervjuu sa početka godine, velikodostojnik CPC-a javno je upozorio kako je “Otvoreni Balkan’, među ostalim, jedan od koncepata koji ima za cilj promoviranje “velikosrpskih ideja“.

Govoreći tim povodom za Al Jazeeru, saradnik na Univerzitetu Crna Gora Danilo Kalezić ustvrdio je da je, kako sada stvari stoje, ideja “Otvorenog Balkana” ipak poražena na području Zapadnog Balkana.

“Ono što ohrabruje jeste činjenica da je ‘Otvoreni Balkan’ ipak poražena ideja, koja je izgubila i minimum podrške na Zapadu, a koja je trebala da bude zamka za Crnu Goru, ali i druge zemlje regiona, kako bi one odustale od evropske perspektive, odnosno od evropskog puta, i, umjesto toga, završile u geopolitičkoj sferi ‘srpskog sveta’, odnosno zvaničnog Beograda“, rekao je Kalezić.

‘Rezervna varijanta evropskim integracijama’

Naim Leo Beširi iz Instituta ze evropske poslove podsjeća da je incijativa potakla od dvojice političara, predsjednika Srbija Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame.

“To je, na početku, bio neinkluzivan proces, jer Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu bile uključene, a o Kosovu se nije ni govorilo“, kaže Beširi, pojašnjavajući da je to bila “plemenita ideja“.

“Ono što je, naizgled, plemenita ideja, da se ukinu granice i tarife i da se omogući slobodno kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga; te četiri slobode, koje građani Evropske unije uživaju već skoro 50 godina, mi to pokušavamo da uvedemo na ‘mala vrata’, kroz ‘Otvoreni Balkan’, ali verujem da je poslednjom inicijativom Nemačke, koja je ponovo vratila u fokus ‘Berlinski proces’, incijativa ‘Otvoreni Balkan’ gotovo sigurno privedena kraju“, rekao je on za Al Jazeeru.

Ono što može biti da je još uvijek neka vrsta “političke mogućnosti“ jeste da neki regionalni političari ideju “Otovrenog Balkana” održavaju na životu kao neku vrstu “rezervenog plana“, dodao je Beširi.

“Verujem da je Aleksandar Vučić, Edi Rama i drugi političari regiona drže kao rezervnu varijantu, u slučaju ako ne bude ništa od evropskih integracija. To jeste problematično za nas građane u regionu ukoliko političari traže način da izbegnu reforme kako bi zemlje postale članice EU-a i da građanima prodaju kao uspešnu ideju jednu veoma selektovanu i ograničenu incijativu kakva je ‘Otvoreni Balkan'“, kaže Beširi.

‘Duplo golo’, neprimjenjivo na samom terenu

Različita su mišljenja o tome šta je pozadina pokretanja incijative “Otovreni Balkan”, pojašnjava Beširi, ali činjenica je da su tržišta zemalja regije pojedinačno mala i beznačajna i da je, vjerovatno, jedna od ideja pokretanja incijative bila potreba da se cijeli prostor “ukrupni“.

“Oni koji kritikuju, odnosno hvale ‘Otvoreni Balkan’ kažu da je to možda priprema za članstvo u EU, odnosno da se tržište koje je izrazito malo, pojedinačno gledano, kada se ‘ukrupni’ postaje ozbiljniji igrač i na međunarodnoj sceni – da je to razlog što imamo tu inicijativu. Sada, to deluje kao dupliranje resursa, naročito uz inicijativu ‘Berlinski proces’, za šta mi deluje da naše političke elite, odnosno naše vlade i njihova ministarstva, nemaju kapaciteta da sprovedu ono što su dogovorile. Istovremno raditi na EU integracijama, ‘Berlinskom procesu’ i ‘Otvorenom Balkanu'… mislim da je ‘duplo golo’, što se može videti u potpunoj neprimenjivosti na samom terenu“, rekao je on.

Kakva je politička pozadina incijative “Otvoreni Balkan” možemo samo nagađati, kaže Beširi, svjestan da se na incijativu u mnogim zemljama regije gleda kao na platformu kojom se želi širiti “srpska hegemonija“. Kada se govori u ruskom utjecaju, koji se, navodno, širi zajedno s inicjatovom “Otvoreni Balkan”, on smatra da je to malo vjerovatno i navodi nekoliko razloga.

“U međunarodnim krugovima se moglo čuti da je incijativa ‘Otvoreni Balkan’ uništena onog trenutka kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio tu inicijativu.Mislim da je tom prilikom učinjena ‘medveđa usluga’ Srbiji. Ne verujem i ne deluje mi da je ‘Otvoreni Balkan’ način na koji bi Rusija mogla da vrši uticaj u regionu. Podsećam da su i Albanija, i Crna Gora, i Severna Makedonija članice NATO-a, Kosovo i Bosna i Hercegovina imaju aspiracije prema članstvu [u Alijansi], tako da taj uticaj, i ako postoji ili postoji namera za njim, verujem da bi bio ograničenih mnogućnosti“, kaže Beširi.

‘Problem je kriminalni momenat, otvaranje granica’

Jasno mu je, dodaje, zašto se na inicijativu gleda izuzetno negativno u pojedinim zemljama regije.

“Razumem zašto se na ovu inicjativu gleda kao na potencijalnu hegemoniju predsednika Vučića, gde će dominirati u incijativi koja je ekonomske prirode, ali deluje mi da je to više umor od čekanja za evropskim integracijama, odnosno neposobnost političara u Tirani i Beogradu da sporovedu reforme za članstvo u EU, da sprovedu ekonomske i političke reforme, i da je ovo način na koji oni pokušavaju da svoje biznise otvore. Tu je mnogo veći problem kriminalni momenat, otvaranja granica“, zaključuje Beširi.

Incijativa “Otvoreni Balkan” razvijena je iz projekta “Mini Šengen” i predstavlja prvenstveno ekonomsku saradnju zemalja Zapadnog Balkana i njoj su se priključile Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo zvanično ne učestvuju u inicijativi, koju su pokrenuli Aleksandar Vučić, Edi Rama i bivši premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev 2019. godine.

Izvor: Al Jazeera