Jane Goodall: Mi ljudi nismo jedina živa bića na planeti

Za program ‘Roots&Shoots’, kojem je vizija zdrava planeta na kojoj ljudi žive u harmoniji sa životinjama i zajedničkim okruženjem, primatologinja Jane Goodall je imenovana za UN-ovu ambadoricu mira.

Dr Jane Goodall kaže da je strašno razmišljati o prijetnji nuklearnim, hemijskim i biološkim oružjem (Reuters)

Ovo leto su obeležile strašne poplave, koje su ostavile trećinu Pakistana pod vodom, ali i izuzetno nizak vodostaj evropskih reka, kao i sve češći požari, širenja pustinja i ozbiljne posledice zagađenja. Visoke temperature u velikoj meri nepovoljno utiču na zdravlje svih živih bića, uključujući i čoveka. Dr. Jane Goodall, UN-ova ambasadorka mira i primatolog, izmenila je način na koji smo doživljavali naše čovekolike rođake, a poslednjih decenija neumorno putuje svetom i edukuje o značaju očuvanja prirode koja nas okružuje.

Herbert Marcuse u svojoj knjizi Čovek jedne dimenzije pita se da li pretnja atomske katastrofe, koja bi mogla da zbriše čovečanstvo, ne služi očuvanju baš samih sila koje održavaju ovu opasnost. Ratovi i sukobi čak i danas zasenjuju brige o životnoj sredini, a svet proizvodi sve razornije oružje. Goodall u tom kontekstu kaže da je strašno razmišljati o pretnji nuklearnim, hemijskim i biološkim oružjem.

“Rat u Ukrajini ne samo da izaziva užasnu patnju, već će hiljade projektila i druge ratne mašinerije koja se trenutno koristi sigurno imati ogroman negativan uticaj i na životnu sredinu. Klimatske promene i gubitak biodiverziteta su neposredne pretnje. Razmišljanje o tome šta bi se moglo dogoditi ako se planeta zagreje za više od 1,5 stepen je zastrašujuća”.

Treba razlikovati prave potrebe od lažnih, piše Marcuse, a te lažne potrebe pojedincu nameću neki društveni interesi da bi ga obuzdali. Društvene kontrole upravo insistiraju na potrebi za proizvodnjom i potrošnjom. Umovi masovnih korporacija imaju tendenciju da budu nehumani i antiekološki, ali kult novca je veoma moćan. Goodall smatra da, na sreću, postoji sve veća svest o opasnosti ideje da može postojati neograničen ekonomski razvoj na planeti sa ograničenim prirodnim resursima i rastućom ljudskom populacijom.

“Imamo vremenski okvir tokom kojeg bismo mogli da usporimo klimatske promene i gubitak biodiverziteta, imamo znanje, ali imamo li volje da delamo”, pita.

Tata, kažu mi da to što radiš šteti planeti’

Goodall tvrdi da moramo da se okupimo i da delujemo odmah.

“Najbolji način da se promeni nečiji stav nije iznošenjem činjenica, svakako nije ni upiranjem prsta, već pronalaženjem načina da se dođe do srca”.

Ona to uspeva pričama.

“Nakon što sam razgovarala sa grupom direktora velikih multinacionalnih korporacija, jedan od njih mi je rekao da je poslednjih pet godina naporno radio da svoju kompaniju učini ekološki i društveno odgovornijom. Zašto je ovo radio? Jedan od razloga je zato što je video natpis na zidu: koristimo mnoge prirodne resurse planete brže nego što priroda može da ih obnovi. Drugi razlog je zbog pritiska potrošača – sve veći broj ljudi želi etički proizvedenu robu. Ali ono što ga je zaista pokrenulo je to što se njegova ćerka od osam godina jednog dana vratila iz škole, pogledala ga i rekla: ‘Tata, kažu mi da to što radiš šteti planeti. To nije istina, zar ne tata? Jer to je i moja planeta'”.

Goodall kaže da je neverovatno što i dalje postoje ljudi koji negiraju klimatske promene, i pored ozbiljnih suša i poplava koje su nas pogodile ovog leta.

“Naučnici već godinama upozoravaju na opasnosti globalnog zagrevanja, zbog nagomilavanja gasova staklene bašte i uništavanja životne sredine. Vremenski obrasci se već menjaju, razorne oluje, strašne poplave, periodi suše, toplotni talasi i divlji požari su sve češći. Led se topi, i kao rezultat toga nivo okeana raste. Sve to utiče na prirodu, čiji smo mi deo, prirodu od koje zavisimo. Zavisimo od zdravih ekosistema, a ekosistem od složene međuzavisnosti životinja i biljaka, od kojih svaka ima određenu ulogu. A ako previše njih izumre na nekom području, ekosistem će se urušiti”.

Velike multinacionalne kompanije često finansiraju političke kampanje u zamenu za otpis poreza i tako dalje… Korupcija je svuda

by Dr Jane Goodall

Goodall objašnjava da lideri stavljaju kratkoročni profit ispred dugoročne održivosti, zbog toga postoji taj profani savez između vlada i industrije.

“Velike multinacionalne kompanije često finansiraju političke kampanje u zamenu za otpis poreza i tako dalje… Korupcija je svuda”, objašnjava.

Najveća nada u mladim ljudima i obrazovanju

Teritorija Balkana izmučena je ratom i siromaštvom, no obiluje šumama, rekama i divljim životinjama. I pored toga, svake zime ljudi se bore protiv velikog zagađenja vazduha, bore se protiv krčenja šuma i prekomerne urbanizacije, ali i uvoza teške industrije. Zagađene su reke, ali i zemljište.

“Nažalost, situacija koju opisujete na Balkanu se ponavlja u mnogim zemljama. Moja najveća nada je u mladim ljudima i u obrazovanju. Ako mladi ljudi razumeju problem, i ako budu imali podršku da preduzmu akciju, počeće da prave razliku. Roots&Shoots program sam počela 1991. godine. Glavna poruka je da svaki pojedinac svakodnevno svojim odlukama utiče na planetu, a milioni etičkih izbora u pogledu toga šta jedemo i nosimo, kako komuniciramo sa životinjama i ljudima, mogu nas pokrenuti ka boljem svetu”.

“Sva industrijska poljoprivreda sa svojim velikim oslanjanjem na hemijske pesticide i herbicide uništava zemljište od kojeg svi zavisimo, pored ogromnih površina koje se gube, jer gubitak biljnog pokrivača dovodi do erozije. Intenzivno stočarstvo ima razarajući efekat na životnu sredinu, jer su ogromne površine očišćene za uzgoj žitarica za ishranu milijardi životinja naguranih u takozvane fabričke farme. Životinjama pod stresom se moraju davati rutinske doze antibiotika samo da bi se održale u životu, one se oslobađaju u životnu sredinu, a bakterije stvaraju otpor, pa mi na kraju dobijamo super bakterije otporne na većinu antibiotika.Odgovor je da se krene ka biljnoj ishrani. I na kraju, dozvolite mi da kažem da mi ljudi nismo jedina živa bića na planeti. Svaka fabrički uzgajana životinja je pojedinac sa svojom ličnošću i sve one poznaju strah, očaj i sigurno osećaju bol. Razmere takve patnje su nezamislive”.

Svaki pojedinac svakodnevno svojim odlukama utiče na planetu, a milioni etičkih izbora u pogledu toga šta jedemo i nosimo, mogu nas pokrenuti ka boljem svijetu

by Dr Jane Goodall

Goodall naglašava da postoji nepovezanost između našeg intelekta i srca, što nas navodi na loše odluke.

“Potrebno je pomoći ljudima da uvide kako su naši postupci naštetili planeti i uticali na budućnost naše dece. Moramo da shvatimo da, iako nam je potrebna određena količina novca za život, ne treba da živimo za novac. Potrebna nam je drugačija definicija uspeha, koja nije zasnovana na sticanju bogatstva i moći, već zasnovana na sreći, vremena provedenog u prirodi (lečenje fizičkih i psihičkih problema), druženju sa porodicom i prijateljima. Pokazalo se da indeks sreće, kako ga je predložio kralj Butana, raste kako se osoba diže iz siromaštva, ali kada teži materijalnom više nego što mu je potrebno, nivo sreće opada. Kako promeniti to?  Neka to urade deca, zato najviše energije trošim na razvoj i inspiraciju mladih”.

Prema Goodall, treba da razvijemo poštovanje prema svim živim bićima, a da bismo to učinili treba da promenimo način na koji donosimo odluke u svakodnevnom životu, pogotovu u vezi sa kupovinom hrane, odeće i drugih proizvoda.

“Moramo da pravimo etičke izbore. Mislim da će ovaj problem biti rešen, jer će se vrednost zdrave, etički proizvedene hrane i odeće sve više ceniti, te će biti jeftiniji i lakši za pronalaženje. I opet, deca pomažu da se promene navike roditelja”.

Za program Roots&Shoots, Jane Goodall je imenovana za UN-ovu ambasadorku mira. Vizija Roots&Shoots je zdrava planeta na kojoj ljudi žive održivo u harmoniji sa životinjama i našim zajedničkim okruženjem.

Izvor: Al Jazeera