Hoće li ‘Amber alert’ konačno zaživjeti i u Srbiji?
Inicijativa za uvođenje ‘Amber alerta, sistema alarmiranja javnosti u specifičnim slučajevima nestanka djece, dobila je ogromnu podršku u Srbiji.
Nekoliko dana prije Nove godine, u Nebraski je uhapšen 26-godišnji mladić zbog otmice 13-godišnjeg dječaka kojeg je putem Robloxa, web-platforme za igranje videoigrica, “namamio” da se nađu. Iako se ranije nikada nisu vidjeli, dječak je pristao da se sastane sa mladićem s kojim se dopisivao, a čak je, prema njegovim instrukcijama, ponio i pasoš.
Nekoliko sati kasnije oglasio se “Amber alert” (sistem koji u slučaju nestanka maloljetne osobe alarmira cijelu državu), zahvaljujući kojem je radnik pumpe na kojoj se mladić zaustavio da naspe gorivo prepoznao dječaka koji je sjedio u autu i to dojavio policiji.
Nedavni slučaj odlično ilustruje efikasnost “Amber alert” sistema, čije je uvođenje inicirano i u Srbiji.
“Ovo su jako čudna i nebezbedna vremena, decu na svakom ćošku vreba jako puno opasnosti – što iz virtuelnog, što iz ovog stvarnog sveta”, ističe Katarina Jonev Ćiraković, stručnjakinja za sigurnost djece na internetu.
U razgovoru za Al Jazeeru ona ističe da se “Amber alert” u mnogim zemljama pokazao kao veoma efikasno rješenje kada je riječ o pronalasku nestale djece.
“Na prvom mestu mora biti odgovornost da se učini apsolutno sve čime bi se stvorilo bezbedno detinjstvo i život naše dece, tako da u tom smislu ‘Amber alert’ zaista jeste jedan od najefikasnijih sistema”, pojašnjava Jonev Ćiraković.
Ogromna podrška za ‘Amber alert’ u Srbiji
Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) je u saradnji sa Fondacijom Tijana Jurić prije nekoliko dana pokrenuo kampanju za uvođenje “Amber alerta” u Srbiji.
U vrlo kratkom vremenu objava pod hashtagom #hocemoamberalert je samo na Instagramu imala 20,4 miliona pregleda i više od 600.000 dijeljenja, dok je na drugim društvenim mrežama zabilježeno više od milion pojedinačnih objava podrške uvođenja “Amber alerta” u Srbiji.
“To pokazuje da su ljudi u Srbiji zainteresovani za uvođenje ‘Amber alert’ sistema”, rekao je Igor Jurić, direktor CNZD-a, u izjavi novinarima.
Ipak, dodaje da ta brojka nikoga ne obavezuje da taj zakon mora ići na Skupštinu Srbije, što im, kako ističe, nije ni bio cilj.
“Mi smo samo želeli da pokažemo da su ljudi za taj sistem, da mi ozbiljno radimo na tome i da je došlo vreme da se krene u akciju i da sistem bude tu kako bi predupredio neke tragične slučajeve koji su se dešavali u prošlosti”, poručio je Jurić.
Od inicijative svakako ne odustaje i najavljuje nastavak kampanje za uvođenje “Amber alerta” u Srbiji. Ističe da je na inicijativu MUP-a u toku formiranje tima za uvođenje “Amber alerta” i dodaje da je u planu i velika akcija na otvorenom, povodom Međunarodnog dana nestale djece.
“Nastavljamo kampanju bez obzira dokle će se stići sa formiranjem tima i radne grupe na samom sistemu. Dokazano poverenje građana koje smo dobili moramo da opravdamo – dok se ne uspostavi sistem mi nećemo stati. Mi od ovog sistema ne odustajemo od 2015. godine, a sada smo jako blizu cilja”, poručio je Jurić.
Šta je zapravo ‘Amber alert’?
“Amber alert”, sistem širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale djece, nastao je 1996. u Sjedinjenim Američkim Državama. Nazvan je po devetogodišnjoj djevojčici iz Teksasa, Amber Hagerman, koja je u januaru 1996. oteta i ubijena.
Sistem funkcioniše tako što se u slučaju nestanka nekog djeteta informacija širi putem notifikacija na mobitelu, SMS-a, interneta, objava na televiziji, radiju, bilboardima, ekrana na bankomatima, autoputevima – sve u cilju da informacija o nestalom djetetu dođe do što većeg broja građana koji će zapamtiti lice djeteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu pomoći u potrazi.
“Amber Alert” se ne objavljuje u svim slučajevima nestanka djece i njegovo aktiviranje mora ispuniti određene kriterije, a najčešće su to sumnja da je dijete oteto i da su njegova sigurnost i život ugroženi.
Ovaj sistem trebalo bi da se aktivira najkasnije sat vremena od prijave nestanka djeteta, a traje maksimalno 24 sata.
Osim u SAD-u, “Amber alert” zvanično funkcioniše u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Njemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Hrvatska ima sličan sistem koji nosi naziv “NENO Alarm”.
Prema riječima Roberta Hoevera iz Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu djecu (National Center for Missing & Exploited Children), gotovo 95 posto “Amber alert” slučajeva riješi se u roku od 72 sata.
Je li ‘Amber alert’ zaista najefikasnije rješenje?
No, bez obzira na visoku efikasnost “Amber alerta” i ogromnu podršku javnosti koju je ova inicijativa dobila, postoje i oni koji smatraju da ovaj sistem nije najefikasnije rješenje zbog čega se protive njegovom uvođenju.
“Nažalost, jako veliki broj ljudi na ovim prostorima nije svestan da potencijalno nešto loše može da se desi i njihovom detetu. Zaista uvek mislimo da će se to desiti nekome drugom”, kaže Jonev Ćiraković.
Dodaje da onima koji se protive ovakvom sistemu uvijek postavlja pitanje: A šta ako se to desi vašem detetu? Šta da dete vašeg prijatelja ili rođaka nestane? Ako je dete oteto ili se jednostavno izgubi?, ističući da “Amber alert” trenutno jeste jako efikasno rješenje.
“Veliki broj dece i mladih i na našim prostorima – procenat je zaista jako veliki – spremni su da se vide i upoznaju sa ljudima s kojima su komunicirali samo posredstvom interneta. To je potencijalna opasnost, posledice zaista mogu biti kobne – može da se desi seksualna eksploatacija, fizičko povređivanje, otmica, trgovina ljudima. To su sve ozbiljna kriminalna dela koja jesu u porastu na globalnom nivou, a žrtve su upravo deca i mladi”, upozorava.
“Prema tome, zaista treba da učinimo sve što je do nas da naprosto preveniramo takve situacije i da u slučaju da se desi nestanak deteta imamo sistem koji će omogućiti da se dete što pre nađe”, dodaje Jonev Ćiraković.
Ona dalje pojašnjava da se protivnici uvođenja “Amber alerta” često pozivaju na slučajeve u kojima djeca u periodu adolescencije pobjegnu od kuće i slične situacije.
“To jesu tinejdžerske ludosti koje ne treba da prođu bez sankcija, ali oni koji se protive ‘Amber alertu’ moraju da razumeju da postoji senzibilitet u godinama i ponašanju deteta. Uverena sam da ‘Amber alert’ može imati odlučujući faktor u odustajanju od takvog čina, jer će dete biti svesno da će javnost biti alarmirana. Zbog toga sistem ima i preventivnu, odnosno odvraćajuću ulogu za takve slučajeve”, zaključuje Jonev Ćiraković.