Daniel Bochsler: EU je djelimično izgubila politički kompas

Daniel Bochsler vanredni je profesor za studije nacionalizma i političke nauke pri Centralno-Evropskom Univerzitetu u Beču (CEU) i redovni profesor za političke nauke pri Univerzitetu u Beogradu.

U svom naučnom radu i u nastavi, bavi se demokratizacijom, politikom u etničko podeljenim društvima i političkim institucijama. U razgovoru ističe da Evropska unija nije država sa jednim snažnim premijerom koji sprovodi svoju politiku, nego kompleksan sistem moći, sa saveznim i nacionalnim akterima.

„Na papiru, evropska politika je jasna: imate pristupne kriterijume, takozvani ‘Kopenhaški kriterijumi’. U centralnoj i istočnoj Evropi, gde je Evropska unija vodila tu istu politiku prema novim članicama, ovo je bilo vrlo uspešno, makar do trenutka kad su pristupile Uniji. Ali uzalud da pričamo o Evropskoj uniji, a ne o državama Zapadnog Balkana, gde ja vidim glavni problem u procesu evrointegracije. I dalje postoje otvorena pitanja koja su prouzrokovana od ratova iz 1990. godina, između država, ali i unutar država kandidata. Plus, Srbija se sve dalje udaljila od demokratskih principa, a nije dugo vreme prošlo da su i sve susedne zemlje patile od delimično autokratskih režima“, govori Daniel Bochsler.

Nastavlja da je i Slovačka bila neki poluautoritarni režim tokom devetdesetih, ali onda se vrlo brzo okrenula ka liberalnoj vladi, i uz evropsku perspektivu. Smatra kako i danas imamo nekoliko sličnih primera u jugoistočnoj Evropi, spremnih za nužne reforme.

„Međutim, Evropska unija je delimično izgubila svoj politički kompas: u trenucima različitih kriza, između ostalog kroz navodnu migrantsku krizu, Unija je odstupala od sopstvenih političkih kriterijumima. Počela je da popušta demokratske principe, da bi dobila drugo uzvrat: ekonomska saradnja, ljudska prava, stabilnost, ili sprečavanje migracije. Dok zapadnobalkanske vlade vrlo rado uzimaju evropske kredite, da bi završili na kraju u sopstvenom džepu. S druge strane, pojedinačne članice Evropske unije u ključnim trenucima blokiraju evropsku politiku prema regiji, zbog unutrašnjih problema. Time izbori u Bugarskoj postaju prepreka evrointegracije, kao i pitanja bugarskog i grčkog nacionalnog identiteta i istorije“, navodi sagovornik.

Proces evrointegracije mora opet postati prioritet

Potom dodaje da su tu i nerešeni problemi evropskih institucija.

„Ako pričate sa zapadnjacima, njihova noćna mora je da sutradan neki kum ili dvojnik Viktora Orbana, ali poreklom iz Srbije, Bosne i Hercegovine ili Severne Makedonije, sedi sa stolom u Briselu. Zamislite sebi da Aleksandar Vučić, Nikola Gruevski ili Milorad Dodik sede sa stolom u Briselu, gde se važne odluke, poput reakcije na rusku agresiju, moraju doneti jednoglasno. Tako da put prema članstvu, i demokratski uslovi na tom putu, postoje uglavnom na papiru.“

Tvrdi da se može dugo pričati o manama u Evropskoj uniji, ali da integracija regiona zavisi od domaćih politika u državama Zapadnog Balkana.

„Ne treba da zaboravimo da je najbitnija prepreka u tome domaća politika u državama Zapadnog Balkana: nevolja i nesposobnost da rešavaju probleme sloboda, demokratije, korupcije, i povezanost vlada sa organizovanim kriminalom. Ali nakon ponovne ruske agresije prema susedima, i sa dve novim kandidatskim državama na Istoku Evrope, proces evrointegracije mora opet postati prioritet“, kaže Daniel Bochsler.

Komentarišući diplomatske tenzije na Zapadnom Balkanu, smatra da su mnoge od njih vrlo kratkoročne političke računice.

„Kroz nacionalne tenzije izazovete veliku buku, da bi pokrivali neke druge probleme. I onda domaći lideri čekaju Zapad da rešava te probleme. To ne ostaje bez štete za međunarodne odnose, a možda i poremećava odnos građana prema politike“, izjavljuje sagovornik.

Mišljenja je da su etno-nacionalizmi u regionu pre svega opasni po ljude koji su žrtve posledice toga.

„U praksi, to obično znači da mnogobrojni građani i građanke ne mogu da steknu njihova prava: pravno na ravnopravno školovanje, na političku participaciju, izborna prava, stambena prava, slobodu putovanja. Ljudi se diskriminišu prilikom zapošljavanja, i deca se u školama štetno i protiv njihove volje dele po nacionalnosti“.

Kako otvoriti političku arenu za sve

Napominje da su etnički identiteti deo društvene realnosti u većini država Zapadnog Balkana, i izražavaju se u politici.

„Nema ništa antidemokratskog oko toga da jedan deo građanki i građana podržavaju političke stranke koje naglašavaju etnički identitet. Ali mora i da postoji politički prostor za građanke i građane koji imaju druge zahteve od politike, nego da predstavlja njihovu veru ili identitet. Bosna i Hercegovina i Kosovo se suočavaju sa izazovom kako otvoriti političku arenu za sve, ali da bi sačuvali posebnu zaštitu za etničke zajednice, koja je neophodna u tim državama. Ali prilikom rešavanja ovog izazova, slobodno se obratite politikolozima, mi tu imamo neka rešenja u fioci koja su političarima nepoznata“, poručuje Daniel Bochsler.

Konstatuje da neki od aktera međunarodne zajednice vrlo očigledno i glasno podržavaju autokratske tendencije na Zapadnom Balkanu te da je potrebno samo zamoliti nekoga ko razume ruski ili mađarski za prevod.

„Onda imate neke druge međunarodne aktere koji pristupaju regionu sa nekom dozom pragmatizma. Neki partneri u demokratskim zemljama kažu da nije po njima da izaberu političke partnere u regionu, nego da sarađuju sa ovima koji su izabrani, jer prihvaćaju države Zapadnog Balkana kao suverene države. Ali imate i aktera iz demokratskih zemalja, koji se vrlo glasno suprotstavljaju autoritarizmu. I sigurno ste u pravu, sećam se i ja takvih epizoda gde značajni akteri iz demokratskih zemalja podržavaju autoritarne lidere, i suprotstavljaju se demokratijskim akterima, jer su se plašili njihove politike. Onda se vratimo na pitanje da bi Evropska unija i Sedinjene Američke Države trebale da zauzimaju konzekventniji prodemokratski stav u regionu“, akcentuje sagovornik.

Potom se dotakao i poveznice između nacionalizma i demokratije.

„Neki ga vole, neki ne, ali nacionalizam je jedna od demokratijskih opcija. Neki političari u regionu međutim nadmetnu i koriste nacionalne tenzije u trenucima kad se plaše naroda, da bi krili neku zloupotrebu vlasti.“

Osvrćući na to jesu li građani na Zapadnom Balkanu svjesni svoje moći i prava glasa kada je riječ o izborima, kaže da su uglavnom građanke i građani podeljeni po tom pitanju.

„Jedno novo istraživanje luksemburških politikologa, oko Michala Mochtaka, pokazuje da na Zapadnom Balkanu pobednici na izborima veruju u moć glasa, dok gubitnici nakon izbora još više sumnjaju u taj proces, nego što su možda već sumnjali prethodno. Meni to veoma liči na Sedinjene Američke Države, i na pristalice Donald Trumpa koji vrte laži o izbornoj krađi. Ali uprkos da su te podele vrlo slične, uzrok toga je potpuno drugi. Tačno je da na Zapadnom Balkanu neke vladajuće stranke korumpiraju izborni proces i zastrašivaju birače“, završava Daniel Bochsler.