Kako je Bugarka izvela jednu od najvećih cyber prevara

Brojni svetski finansijski stručnjaci, trgovci na berzama i investitori već godinama upozoravaju da je ceo sistem kriptovaluta i „digitalnih novčića“ zapravo jedna velika kula od karata, koja bi mogla lako da se sruši i izazove finansijski krah na berzama, sličan onom iz 2008. godine.

Na ove kriptonovčiće, poput bitcoina, treba dodati i rastući trend NFT digitalnih zapisa, koji su, u stvarnosti, neka vrsta „digitalne priznanice“ za objekte ili robu koja postoji samo u digitalnom obliku.

Piramidalne prevare

Pojam „piramidalnih“ finansijskih prevara je veoma dobro poznat u zemljama bivše Jugoslavije, kao i širom istočne Evrope. Na Zapadu nazvan „Ponzi prevara“, ovaj sistem funkcioniše tako što jedan ili više biznismena vode kompaniju ili banku na taj način što nove investitore isplaćuju novcem koji su uzeli od prethodnih (prvih) investitora u neki posao ili projekat.

U slučaju „multi-platformske“ piramidalne prevare, neke od ovih investicija dobijaju i povoljne bankarske kredite, kojima se ili isplaćuju investitori, ili se novac ulaže u nekretnine i slične stabilne garancije. Na ovaj način neke od „Ponzi prevara“ traju godinama, a u nekim slučajevima i čitave decenije.

Takođe, i legitimni poslovi, poput hedge fondova ili brokerskih akcionarskih kuća vrlo brzo mogu postati „Ponzi“ kombinacije, naročito u vreme globalne ekonomske stagnacije. Piramidalne i „Ponzi“ finansijske prevare je najlakše prepoznati po tome što su suviše dobre i uspešne. One često obećavaju zaradu od 30 do 50 odsto uloženog kapitala za manje od godinu dana, što je nemoguće, čak i u najvećim svetskim ekonomijama.

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu Bill Gates, osnivač kompanije Microsoft, koji je takođe i jedan od najvećih svetskih investitora u nove start-up kompanije, od početka ovog trenda upozorava da se pametno ulaže u kriptovalute.

„Ceo taj sistem je zasnovan na teoriji stvaranja novih vrednosti“, navodi Gates misleći na ekonomsku teoriju po kojoj čak iako neki projekat ili proizvod nemaju nikakvu realnu upotrebnu vrednost, njihova vrednost u očima ulagača i investitora će stabilno rasti, ako tih investitora ima dovoljno. Gates navodi da ne poseduje ni jedan bitcoin niti sličnu valutu, te da ni mnoge njegove kolege milijarderi i investitori ne veruju u njihovu dugotrajnost. Sa druge strane, pobornici kriptovaluta navode da se Gates, dok je bio na čelu Microsofta, vodio u najmanju ruku sumnjivom moralnom i biznis praksom, te da je i sam Microsoft bio dugo godina pod istragom u SAD-u i drugim zemljama zbog svog monopolističkog položaja na tržištu.

Od Bugarske do svjetske slave

Situaciju na tržištu kriptovaluta među prvima je primetila Ruja Ignjatova, bugarska i nemačka državljanka, još početkom 2014. godine. Rođena u gradu Ruse u Bugarskoj 1980. godine, Ruja je sa svojom porodicom emigrirala u Nemačku početkom devedesetih. Kao veoma talentovana za matematiku i informatiku, Ruja je završila studije na Oxfordu, a kasnije je odbranila i doktorat iz međunarodnog prava na univerzitetu u Konstanci. Mnogi izvori tvrde i da je ona više od godinu dana radila na visokoj poziciji u jednoj od najuticajnijih svetskih kompanija McKinsey, koja savetuje kako velike korporacije, tako i čitave vlade pojedinih država.

Ruja je 2014. pokrenula kriptovalutu onecoin, u suštini sličnu bitcoinu, ali sa nekoliko velikih razlika. Jedna od najvećih je da je onecoin bio centralizovana digitalna valuta, za razliku od većine drugih koje su decentralizovane. To u praksi znači da je njegovu vrednost formirala sama kompanija OneCoin Ltd, prvobitno registrovana u Dubaiju, sa većinom kapitala (assets) u Bugarskoj i Nemačkoj. Takođe, Ruja Ignjatova je sa svojim bratom vodila i kompaniju OneLife Network, sa sedištem u Belizeu.

Tokom godina, OneCoin je, preko servera kompanije, stekao kapital od gotovo četiri milijarde dolara. Samo u Kini korisnici su kupili onecoina za gotovo 267,5 miliona dolara. Ipak, već 2017. godine, nemačke vlasti su posumnjale da se u suštini radi o „prodaji vazduha“, te potencijalnom pranju novca i masovnoj prevari. Onecoin nije „rudaren“ kao ostale kriptovalute, već ga je kreirao softver na serverima kompanije OneCoin Ltd, što je u praksi ravno štampanju sopstvenog novca. Iako su u to vreme Ruja i njen brat Konstantin tvrdili da je onecoin zvanično registrovan kao valuta u Vijetnamu, te da se legalno kupuje i prodaje na berzama, ispostavilo se da vijetnamske vlasti ne znaju ništa o tome, a da su ovi „sertifikati“ zapravo falsifikat.

Među deset najtraženijih osoba

Pre tri godine Konstantin Ignjatov je pred nemačkim sudom priznao optužbe za prevaru i pranje novca. Tokom sudskog procesa, pronađeni su i digitalni zapisi o transferu više od 400 miliona dolara sa računa onecoin korisnika iz SAD-a i Kanade. Onecoinima se trgovalo i na Balkanu – u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj.

Prošle godine američko ministarstvo finansija je pokrenulo više istraga o poslovanju kompanija OneCoin i OneLife, kao i same Ruje Ignjatove. Do sada je otkriveno i da su mnoge američke banke regularno prebacivale uplate i isplate ovih kompanija, kao i samih pojedinačnih vlasnika onecoina.

Početkom ove godine, Europol je dodao Ruju Ignjatovu na listu najtraženijih osoba, zbog finansijske prevare i pranja novca. U junu, američki FBI je stavio Ignjatovu na listu deset najtraženijih osoba, sa nagradom od 100.000 dolara za bilo kakvu informaciju.

Od početka 2020. godine, Ruja Ignjatova je jednostavno nestala – nisu zabeležena nikakva putovanja avionom ili automobilom niti su njeni dokumenti korišćeni. Neki stručnjaci smatraju da je onecoin bila zapravo dobro smišljena operacija kineskih službi, budući da je sama Ignjatova često putovala širom Kine, a procentualno je najveći broj vlasnika onecoin kriptovalute bilo iz Kine i azijskih zemalja, te da se i ona danas nalazi negde u Kini.