No Borders Orchestra: Umjetnici moraju biti buntovnici

Međunarodni muzički ansambl je na 30. godišnjicu spaljivanja sarajevske Vijećnice održao poseban koncert u bh. prijestolnici.

Društvena misija ansambla No Borders Orchestra je da pokaže da je moguće da ljudi budu zajedno, kaže Premil Petrović (Ustupljeno Al Jazeeri)

Nakon koncerta koji je regionalni ansambl No Borders Orchestra održao 26. augusta u sarajevskoj Vijećnici, razgovarali smo sa umjetničkim direktorom ovog muzičkog događaja, i šefom dirigentom, Premilom Petrovićem. Njegov repertoar karakterišu istorijske interpretacije stare muzike, klasično-romantične opere i simfonijski repertoar, kao i brojne svjetske premijere savremene muzike. U Srbiji djeluje kao disident vladajućeg režima bez ikakve podrške.

Petrović ističe kako je društvena misija ansambla No Borders Orchestra pokazati da je moguće da ljudi budu zajedno, da srpski i albanski muzičari, umjetnici mogu da sjede zajedno za jednim pultom i da se ne ubijaju nego da rade na nečemu zajedničkom te da se zajedno može doći do vrhunskih rezultata.

„Ovo je jedna ogromna čast da smo pozvani od strane Vlade Kantona Sarajevo da obeležimo tridesetu godišnjicu stradanja Vijećnice i to je jedna velika čast za nas. Ja dolazim iz Beograda, i to što je Kanton Sarajevo pozvao jednog srpskog dirigenta da diriguje na dan kada su Srbi spalili zgradu Vijećnice govori o tome koliko ovdje postoji jedan oblik emancipacije, pogled na budućnost, jedan pokušaj pomirenja. No, mi u No Borders Orchestra vidimo da u našem regionu već trideset godina vladaju dve centralne negativne emocije, a to je strah od drugog i mržnja, što je jako porazno.“

Ranjivost kao šansa

Kultura je jedan od najboljih alata za liječenje ratom nastalih rana, kako bi došli do nekog zajedničkog imenitelja.

„Za mene je ovo strašno dirljivo, da ja dirigujem na ovaj dan. Ja sebe nazivam postSrbinom, i imam veliki problem s time šta se događa i dalje u toj zemlji. Znate, u 90-im ja sam bio vrlo mlad, ali sam učestvovao u svim demonstracijama protiv Miloševića, ja, moja porodica, prijatelji, mi smo svi bili protiv rata, protiv tog režima. Umetnici su u suštini buntovnici i trebali bi da budu na strani pravde ugnjetavanih, ali nažalost ima mnogo drugačijih razmišljanja.“

Premil Petrović

Ovogodišnja turneja simbolizuje ranjivost. Petrović objašnjava da ranjivost znači vidjeti sopstvenu neperfekciju i ne bježati od toga nego videti to kod drugoga, voljeti drugoga i drugačijeg, prihvatiti sebe i voljeti drugoga, te dodaje:

„Generalno poruka ovog projekta je pozitivna, da progledamo, vidimo ranu kao šansu da iz nje izađemo bolji, da naučimo nešto i da se razvijamo. Nekoliko muzičara je pogledalo izložbu koja je postavljena ovde u sarajevskoj Vijećnici i svi su izašli uplakani. Ponavljam, kao tinejdžer sam išao na demonstracije protiv Miloševićevog režima, osećali smo se nemoćnim da zaustavimo jedno ludilo. I onda kada je sarajevska publika na kraju koncerta ustala i kada smo imali stojeće ovacije, ja sam jednostavno spontano osetio potrebu da ja njima tapšem, jer upravo ti ljudi zaslužuju aplauz, a ne mi.

U javnom diskursu mnogo ljudi priča o tome šta bi trebalo uraditi, mi bi trebalo da budemo zajedno, ima mnogo nekih dobronamjernih ljudi i nevladinih organizacija. Međutim, mislim da nije dovoljno samo kada se o nečemu priča teorijski. Ono što je centralna stvar umetnosti jeste doživljaj, da se zapravo adresira srce, i da se povežu mišljenje i emocije, znači glava i srce. To je ono što umetnost zapravo radi, što vi imate doživljaj. Vi kad dođete na naš koncert, vi ne trebate da samo razmišljate što bi bilo divno da se pomirimo, nego vi imate doživljaj pomirenja, vi vidite direktan primer pomirenja“, kaže Petrović.

Ideja otvorenosti

Gradska vijećnica je najveći i najreprezentativniji objekat iz austrougarskog perioda u Sarajevu, izgrađena davne 1892. godine. U noći sa 25. na 26. august 1992. Vijećnica je zapaljena i skoro u potpunosti uništena, zajedno sa 80 posto knjižnog fonda Nacionalne i univerzitetske biblioteke. Obnovljena je i ponovo otvorena u maju 2014. godine.

Davor Branimir Vincze, muzički i umjetnički direktor projekta, kazao je da No Borders Orchestra, ne samo kroz ovaj projekat, već kroz i sve druge projekte prožima ideju otvorenosti prema svim narodima, nacijama, vjeroispovjestima, orijentacijama, spolovima:

„Ideja je bila da izvedemo sedam klasičnih komada. Znači imali smo Bacha, Schuberta, Mahlera, itd. Što se tiče same priče da se sam koncert održi na dan kad je Vijećnica spaljena, moram reći: strašno je da je arhitektonsko remek djelo, Sarajevska Vijećnica, tako brutalno bilo uništeno, ali drago mi je bilo vidjeti je od 2014. ponovo u ovakvom prekrasnom orginalnom izdanju.“

Suočavanje sa prošlošću

Umjetnost je odličan alat da se kroz kulturu razbijaju predrasude. No Borders Orchestra je primjer kulturnih misionara koji promišljaju istinu, vode se pravednošću, iskazuju poštovanje prema potlačenima.

Ovaj kulturni projekat je simbol povezanosti naše regije, suočavanja sa prošlošću i otvoreni korak ka budućnosti. Okruženi stalnim previranjima i globalnim izazovima, pružanjem ruke jedni drugima suočavamo se sa istinom koja je nasušna potreba generacija u postkonfliktnom dobu.

Na samom kraju razgovora, konstatovali smo da je Premil Petrović u određenom momentu iskazao svoj stav kroz kulturu, kao neko ko se ne identificira sa režimom svoje zemlje za sve ono što je taj režim u ime svog naroda uradio Sarajevu i Bosni i Hercegovini. Na pitanje – ko je ovo uradio Sarajevu i Bosni i Hercegovini, Petrović je odgovorio:

„Srpski zločinci, naravno, to je svima jasno i to svi znaju i u Beogradu i u Banja Luci. Neko ko to poriče, to je zapravo kombinacija infantiliziranja celog jednog naroda i zla. I to vam je u osnovi desnog populizma. Istu stvar je radio Trump na neki način, ili Putin, to je u osnovi toga da vi zapravo infantilizirate svoj narod i pravite ga ludim, a s druge strane imate vlastiti interes koji je prvenstveno ekonomski.“

Jasna poruka

Posmatrajući Sarajevo, te povezujući situaciju sa ruskom agresijom na Ukrajinu, pitali smo da li postoji ideja da No Border Orchestra održi koncert u Ukrajini, kao podrška njihovoj borbi za slobodu?

„Mi bismo to rado uradili, samo to iziskuje velike finansijske troškove. Iako imamo vrhunske umetničke rezultate i šaljemo vrlo jasnu poruku našim projektom, rekao bih vam da je ovo prvi put da su nas Sarajevo i Podgorica pozvali odnosno podržali, i to je zahvaljujući bivšoj ministrici vanjskih poslova Hrvatske, uvaženoj Vesni Pusić, koja je u našem boardu i koja je ove godine pokrenula inicijativu povezivanja progresivnih i proevropskih gradova i gradonačelnika da se okupe oko No Borders Orchestra.

Ona je u ovom našem regionu prepoznala Sarajevo, Podgoricu, Rijeku i Zagreb i zato sada sviramo u ta četiri grada sada. Potrebno je napomenuti da mi nikada do sada od vlasti u Beogradu nismo dobili ni centa. Mi smo, na primer, konkurisali kod Ministarstva kulture u Srbiji, ali nismo dobili podršku zato što mi očigledno imamo misiju koja je suprotna od njihove misije“, zaključio je na kraju razgovora Premil Petrović.

Izvor: Al Jazeera