Rusko društvo sve umornije od mržnje

Pola godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, tokom koje je stradalo desetine hiljada ljudi i milioni su primorani da napuste domove, rusko društvo gleda prilično ravnodušno na vojne ambicije Kremlja te se prilagođava novim ekonomskim teškoćama.

U nedostatku istinitih informacija o dešavanjima u Ukrajini većina ostaje pod uticajem propagande Kremlja, koja se svodi na to da Rusija se bori protiv “ukrajinskih nacista”, braneći civilno stanovništvo. U isto vreme se naglašava kako su Rusi i Ukrajinci jedan narod te da Ukrajina kao država nema pravo na suverenitet.

Prema procenama, u proteklih šest meseci Rusiju je napustilo oko pola miliona ruskih građana. Reč je pre svega o radno sposobnim, imućnim i politički aktivnim ljudima, koji ne žele da budu izloženi posledicama ratne politike predsednika Vladimira Putina.

Radi se ne samo o bogatašima ili brojnim IT stručnjacima čije je iseljavanje privuklo posebnu pažnju medija. Pored onih koji su se bavili politikom, zaštitom ljudskih prava ili novinarstvom ima najviše običnih ljudi koji napuštaju zemlju ne čekajući da se protiv njih pokrene krivični postupak usred jačanja represije.

U strahu od porasta nacionalizma i antisemitizma više od 20.000 Jevreja napustilo je Rusiju od kraja februara, odnosno od početka rata.

Stvarni broj onih koji žele da odu je mnogo veći, ali neispunjene obaveze, strah od neizvesnosti  ili nedostatak sredstava prisiljavaju ih se pomire s nemogućnošću da utiču na događaje.

Bilo kakve naznake masovnog nezadovoljstva ili jačanja antiratnog pokreta nisu primetni u Moskvi, a još manje u udaljenim siromašnim gradovima.

Ruska javnost je uglavnom pasivna, smatraju brojni analitičari. Masovne demonstracije su moguće samo zbog ekonomskog kolapsa koji je još daleko.

Bez slike o pravom ekonomskom stanju

Posmatrač sa strane ili neko koga se sadašnja kriza ne dotiče možda ne bi ni primetio u Moskvi naznake da Rusija vodi rat i trpi ogromne gubitke zbog sankcija.

Glavni grad živi svoj život, a ljudi su uronjeni u svakodnevne poslove i brige. Iako se krajem februara na sve strane tragalo za dolarima, evrima i raznoraznom robom – od elektronike i nameštaja do šećera i toalet papira – danas se toga gotovo niko ne seća. Prazne police u trgovinama su retke, mada više nema nekih namirnica iz predratnog života.

Na moskovskim ulicama polako nestaju logotipi poznatih svetskih brendova, pojavljuju se nova nepoznata imena, a napuštene prostorije često ostaju prazne. U kafićima, restoranima i buticima dosta je manje ljudi, i to zbog pada prihoda i povećanja cena.

Službene statistike i izjave ruskih zvaničnika ne daju potpunu sliku o pravom ekonomskom stanju.

S jedne strane, poznato je da je Rusija odsečena od svetskog finansijskog sistema, izgubila je zapadne tehnologije i preferencije u trgovini, a pored toga i polovinu svojih zlatno-deviznih rezervi (što je oko 300 milijardi dolara).

Zapadne sankcije jako su pogodile ruski bankarski i privredni sektor, od proizvodnje automobila do informacionih tehnologija.

S druge strane, nezaposlenost u Rusiji i nakon šest meseci rata ostaje na najnižem nivou od raspada SSSR-a, odnosno oko četiri odsto. Stručnjaci to objašnjavaju ne samo sumnjivim statistikama, već i masovnim egzodusom radno sposobnih ljudi iz Rusije od početka invazije.

Ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od prodaje energenata, a visoke cene idu u prilog ruskoj vladi koja je zasad uspela da održi situaciju pod kontrolom.

Nakon panike na Moskovskoj berzi u prvih nekoliko sedmica invazije, ruske vlasti su stabilizovale vrednost rublje i inflaciju. Jačanje rublje je povezano s odlukom Centralne banke da izvozno fokusirane kompanije moraju da konvertuju svoje prihode u domaću valutu, dok je potražnja za devizama ograničena pošto je uvoz u Rusiju naglo opao usled sankcija.

Centralna banka smatra da će se ruska ekonomija vratiti u 2025, posle nekoliko godina recesije, na “potencijalne stope rasta” od 1,5 do 2,5 odsto.

U isto vreme brojni posmatrači navode da žestoka ekonomska kriza zapravo tek dolazi.

Grad ratnog herojstva bez heroja

Međutim, za rusku srednju klasu koja se konstantno smanjuje već dugi niz godina teška vremena su odavno došla.

Posledice pandemije i rata s Ukrajinom još brže guraju ljude u siromaštvo.

Malo dublji pogled na moskovski život otkriva da je gotovo nemoguće dobiti kredit ili prodati nekretnine bez značajnog gubitka, dok putovanje u inostranstvo postaje privilegija isključivo bogatih ljudi. A da ne govorimo da u apotekama nedostaje kvalitetnih lekova.

Najveći strah je vezan za smanjenje plata i mogući gubitak posla u narednih meseci. I agencije za zapošljavanje na jesen očekuju porast nezaposlenosti.

Čini se da mnogi Rusi zapravo nisu shvatili novu realnost koju je nametnuo rat sa Ukrajinom.

Sliku ruskog života u ratno doba u najvećoj meri kreira državna televizija pod kontrolom Kremlja i u toj slici gotovo nema prostora za žrtve, ruske neuspehe, ekonomske poteškoće, pa čak ni za reč “rat”, jer cenzura dozvoljava samo definiciju “specijalna vojna operacija”. Zbog toga nije ni čudno da u Moskvi nema masovnih antiratnih skupova, niti skupova u znak sećanja na poginule.

Na nekim ruskim vozilima primetno je slovo “Z”, što je simbol vojne operacije, i to je u suštini jedini način na koji se iskazuje podrška invaziji.

Imena brojnih poginulih vojnika, za koje propaganda tvrdi da su heroji, ostala su nepoznata široj javnosti. Što se antiratnog pokreta tiče, on je ograničen na mali deo hrabrih pojedinaca.

Vlasti od početka invazije ograničavaju pristup informacijama. Širenje podataka i stavova koji se razlikuju od službenih kažnjava se novčano, a i zatvorskom kaznom.

Stotine ljudi privedeno je samo zbog isticanja antiratnih simbola ili objavljivanja antiratnih poruka na društvenim mrežama.

Najmanje 224 osobe dobile su krivične prijave, dok je njih sedam osuđeno je na zatvorske kazne zbog antiratnih stavova.

Najpoznatiji je među privedenim bivši gradonačelnik Jekaterinburga Jevgenij Rojzman, koji je optužen za “diskreditacije ruskih oružanih snaga”.

Rojzman je poznat ne samo kao političar, već i kao javna ličnost. Sve do 2014. godine vodio je fondaciju “Grad bez droge” koja se bavila rehabilitacijom narkomana. Bio je veoma aktivan na društvenim mrežama i često kritikovao rat i propagandu. Sada rizikuje pet godina zatvora.

Ugašen televizor kao ključ mira u porodici

Od početka rata prijateljski krug mnogih Rusa se znato smanjio, dok se u brojnim porodicama dogodio pravi raskol.

Mnogi sagovornici priznaju da se suočavaju sa ozbiljnim problemima unutar porodice zbog ratnih i političkih dešavanja, pa čak i prekidaju komunikaciju, što nije bilo tipično za poslednje postsovjetske generacije.

Pojedine javne ličnosti su se odrekle svoje dece, poput senatora Eduarda Isakova i poznatog glumca Vladimira Maškova. Obojica su usko povezani sa ruskim vlastima i javno optužili svoje ćerke za “izdaju otadžbine” zbog njihovih antiratnih stavova.

Porodične veze vezuju milione građana Rusije i Ukrajine: dok neki nastoje da izvuku rođake iz ugroženih područja, brojni drugi se distanciraju ili raskidaju veze pod uticajem mržnje koju vlasti godinama nameću preko kontrolisanih medija.

Ruska državna televizija bez prestanka bombarduje gledaoce vestima o zločinima ukrajinskih “nacista” i “spasilačkoj misiji” ruske vojske.

Glavne TV stanice u poslednih nekoliko meseci ostale su gotovo bez zabavnog sadržaja, gledaocima se nudi isključivo ratna histerija uz veliku dozu dezinformacija. Uz takvu televiziju i zakone, teško je očekivati ​​da će se većina ruskih građana izjasniti protiv rata.

Najnovije ankete pokazuju kako većina Rusa podrzava specijalnu operaciju, drugim rečima odobrava svaku akciju ruskih vlasti.

Iako je rusko društvo često optuživano za “nedostatak empatije i humanosti”, stručnjaci, a među njima je istaknuti moskovski sociolog Lev Gudkov iz Levada centra, delimično pripisuju taj problem “nasilnoj totalitarizaciji masovne svesti” koju sprovodi Putinov režim od ranih 2000-ih.

U Rusiji se godinama radilo na veličanju vojske i FSB-a, promociji autoritarnih ideja, kao i rehabilitaciji sovjetskog diktatora Josifa Staljina.

Rat će se završiti jednog dana, ali brze promene u Rusiji zapravo niko ne očekuje, za to su potrebne godine ili čak generacije.

Značajan deo ruskog društva ostaje zombiran. Ipak, ima bar jedna dobra vest. Nove studije pokazuju da su ruski federalni TV kanali od februara pa do danas izgubili oko 25 odsto gledaoca. Drugim rečima, umor od mržnje je sve očigledniji.