Stižu nam i bespilotni avioni

Sukob u Ukrajini je u fokus svetske javnosti stavio bespilotne letelice, popularno nazvane dronovima, a njihovi rezultati na bojnom polju menjaju i sam koncept ratovanja.

Ipak, nisu sve bespilotne letelice ujedno i dronovi. Postoji čitav niz različitih UAV (Unmanned Aerial Vehicle, letelica bez pilota), a poslednjih godina se ubrzano razvijaju i potpuno autonomne letelice, nazvane ADP (Autonomous Delivery Platform, samostalna aero platforma).

U praksi, dronovi zapravo imaju pilota, s tim što se on nalazi na zemlji i upravlja letelicom pomoću radio ili satelitske veze. Zbog ovoga mnogi avioinženjeri dronove nazivaju UAS – vazduhoplovnim sistemom, jer je za uspešan let drona i obavljanje misije neophodan i čitav niz dodatnih sistema na zemlji.

Iako se na pomen termina dron prvo pomisli na vojne letelice, a zatim i na male dronove za snimanje i fotografisanje iz vazduha, u praksi postoji još čitav niz sličnih letelica koje se koriste u šumarstvu, za nadgledanje rasta šuma, za prskanje useva u poljoprivredi, pa čak i za gašenje požara iz vazduha.

Prvi ’dronovi’ iz 1849. godine

Bespilotne letelice imaju dugu istoriju, koja traje gotovo koliko i istorija ljudskog leta. Prvom zabeleženom upotrebom letelica bez pilota se smatra austrougarska okupacija Venecije 1849. godine, kada je vojska na grad poslala preko dve stotine balona koji su sadržali malu bombu. Samo nekoliko bombi je palo na Veneciju, a zbog promene smera vetra većina ovih „prvih dronova“ je promašila cilj.

Mnogo kasnije, 1916. godine, engleski inženjer Archibald Low je konstruisao mali avion sa daljinskim upravljanjem, nazvan „Aerial Target“ (vazdušna meta). Ovaj avion je trebao da služi kako bi se britanska armija trenirala u odbrani od napada iz vazduha.

Prvi svetski rat je ujedno bio i prvi svetski sukob u kome su masovno korišćene letelice i vazdušne snage. Kasnije će kompanija De Havilland dalje razviti ovaj koncept, pa će do početka Drugog svetskog rata biti proizvedeno na stotine letelica „Queen Bee“, koje su služile i za vežbu, kao i svojevrsne avio-bombe. Za vreme Drugog svetskog rata je upotrebljeno više od 400 ovih letelica.

I Nikola Tesla je bio veliki zagovornik bespilotnih letelica, a u svojim radovima iz dvadesetih godina je predvideo da će se u budućnosti ratovi voditi „samostalnim avionima“, bez uplitanja ljudi. I Sovjetski savez je tridesetih godina radio na razvoju dronova, a jedina letelica koja se vinula u vazduh je bio modifikovani Tupoljev TB-1, koji je kontrolisan sa zemlje radio vezom.

Vazduhoplovstvo SAD-a je 1951. godine razvilo prvi „pravi“ dron nazvan JB-4. On se koristio i za izviđanje putem fotografisanja iz vazduha i kao navođena raketa. Mornarička verzija MX-607 je bila prva letelica na svetu koja je imala i videovezu sa komandom.

U ratu u Vijetnamu 1964. godine, borci Vijetkonga su zaplenili američki dron koji je do tada bio strogo čuvana tajna. „Ryan M-147“ je bio prvi dron sa mlaznim motorom i sa mogućnostima za noćno snimanje i izviđanje. Devet godina Izrael je u ratu sa arapskom koalicijom koristio na desetine dronova i navođenih aviobombi.

Nakon rata u Iraku 1991, SAD je dodatno proširio svoj program razvoja bespilotnih letelica, a prvi proizvod iz ovog novog programa je bio „General Atomics MQ-1“, letelica poznatija kao „Predator“. Evropska unija je 2002. godine pokrenula svoj program razvoja dronova “Capecon”, čije verzije traju i danas.

Od SAD-a do Turske

SAD i danas ostaje najveći svetski operater dronova i ukupno imaju 7.494 ovakve letelice, na šta još treba dodati još oko 22.000 komercijalnih dronova koje koriste razne federalne službe i agencije. Dronovi se ne koriste samo na Zemlji – „Dragonfly“, projekat agencije NASA uspešno je prošle godine realizovan na Marsu. Radi se o maloj letelici za snimanje, kojom je upravljano iz komandnog centra na Zemlji.

Turska kompanija Baykar svetsku slavu je stekla svojim dronom TB-2 „Bayraktar“, koji se uspešno koristi u Ukrajini i koji je naneo izuzetno velike gubitke ruskim snagama – gotovo dve trećine tenkova, oklopnih vozila i druge mehanizacije je uništeno upravo ovim dronom.

Popularnost ove letelice među armijama širom sveta je tolika da već sada ima narudžbina za naredne tri godine. Kompanija je nedavno obelodanila da radi i na potpuno novom projektu kodnog imena MIUS (tur. nezavisni borbeni aviosistem), a koji ima i drugo ime – „Kizilelma“ (tur. crvena jabuka). Radi se o projektu aviona bombardera bez kokpita za pilote. Avionom će upravljati sistem računara tehnologijom „fly by wire“ (leti kako računar kaže). Radi se „Low RCS“ dizajnu trupa i krila, koji je prisutan i kod najnovije generacije lovačkih aviona pete generacije, a ovaj dizajn sa niskom radarskom vidljivošću daje „crvenoj jabuci“ i karakteristike nevidljive letelice (stealth).

„Kizilelma“ će u finalnoj verziji imati i izuzetno napredan AESA kompjuterski kontrolisani radar, koji će omogućavati aktivno biranje meta i izbegavanje protivničkih raketa. Letelica će moći da nosi do 1,5 tona aviobombi ili drugih navođenih raketa. Motor je proizvod tursko-ukrajinske saradnje, AL-25TLT.

Zbog nedostatka kokpita za pilote, odnos snage motora i težine letelice će biti čak 2,5 veći nego kod standardnih letelica, što znači da će „Kizilelma“ imati supersonične brzine, sa dužinom leta od čak pet sati. Do sada su u letu testirane rakete CIRIS, Gokhan AAM, Tubitak Sage i Roketsan Casir, sve turske proizvodnje, kao i bombe Teber 82 i SARB 83.

Američka kompanija Northtrop Grumman već godinama razvija čitav niz aviona lovaca i bombardera bez ljudske posade. X-47B UCAS i X-47A Pegasus su dve ovakve letelice zasnovane na konceptu „letećeg krila“ (flying wing), poput svoje „starije braće“ F-117 i teškog bombardera B-2 „Spirit“. Obe letelice imaju „automatskog pilota“, računar sa posebnim softverom i veštačkom inteligencijom, koji „uči“ iz prethodnih letova i misija. Ovi bespilotni avioni mogu da lete do visine od 4.000 kilometara, te da izvode manevre pod silom ubrzanja i do 7G, što nijedan ljudski pilot ne može da izdrži.

I kompanija Boeing, još jedan američki gigant vojne industrije ima veoma sličnu letelicu nazvanu X-45A. Zbog nešto drugačije konfiguracije krila, ova letilica se može u budućnosti koristiti i na nosačima aviona. Letelica takođe ima nezavisno računarsko upravljanje, ali može biti kontrolisana i sa zemlje pomoću VR kacige (sistem za virtuelnu realnost) gde pilot ima osećaj kao da se nalazi u letelici. X-45A kao glavno oružje ima tzv. pametne bombe (smart bombs) koje koriste lasersko skeniranje terena i navigacione podatke sa GPS satelita kako bi pogodile cilj.

Na istoku nešto novo

I ruska avijacija već deceniju i po istražuje mogućnosti bespilotnih borbenih aviona i bombardera. „Mikoyan Skat“ je bespilotni lovac-bombarder koji se razvija još od 2005. Koristi turbo-mlazni motor nove generacije, „Klimov-5000B“, sa kompjuterski kontrolisanim uglom potiska. Dizajniran prvenstveno kao „udari i beži“ bombarder, on ima maksimalnu visinu leta od 15 kilometara i jurišnu brzinu od 850 kilometara na čas.

Za razliku od američkih konkurenata, „Mikoyan Skat“ može da nosi preko dve tone bombi, a zahvaljujući „pametnom“ sistemu za gađanje, istu metu može napasti sa više tipova bombi. Unapređena verzija letelice će takođe imati „stealth“ osobine nevidljivosti za radar, te će moći da koristi standardne rakete vazduh-zemlja KH-31, koje se koriste na avionima MiG i Sukhoi.

Kina u fazi razvoja ima nekoliko sličnih aviona bez pilota. „Li-Jian“ (Oštri mač) je letelica takođe dizajnirana kao „leteće krilo“, a pokreće je motor sa mogućnošću „pulsnog leta“, što znači da nema toplotnog ni radarskog otiska. Prvenstvena namena je uništavanje neprijateljskih protivavionskih sistema.

Najnovija letelica nazvana „An-Jian“ (Tamni mač) je avion bez posade veličine standardnog lovca bombardera. Razvoj ove letilice traje još od 2006, a poslednjih deset godina se razvija poseban softver za veštačku inteligenciju, za koga konstruktori tvrde da „razmišlja kao ljudski pilot“. Letelica ima i dva usisnika za vazduh poput lovaca pete generacije, što sugeriše da može da leti supersoničnim brzinama do četiri maha.

Kineska armija navodi da će „Tamni mač“ poletati sa nosača aviona, te da joj je glavni zadatak patroliranje iznad Tajvanskog moreuza i nadzor nad stranim vojnim brodovima u Južnom kineskom moru.