Subsaharska Afrika još vodi borbu protiv genitalnog sakaćenja

Zamislite mračnu prostoriju u kući od blata i slame, negde u Somaliji, gde sukob koji traje decenijama još uvek nemilosrdno grabi svoje žrtve. Bez lekara i bez sterilnih instrumenata jedna devojčica se sprema da uđe u svet odraslih. Njena majka je tu, baka, rođake ili žena koja bi trebala da izvrši obrezivanje. Devojčica još uvek ne zna šta je tačno čeka.

Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) navodi da je oko 200 miliona devojaka i žena bilo podvrgnuto genitalnom sakaćenju. Ako se praksa nastavi, 68 miliona devojčica će biti obrezano do 2030. godine, u 92 zemlje sveta.

Prema definiciji UNFPA žensko genitalno sakaćenje se odnosi na sve postupke koji uključuju delimično ili potpuno uklanjanje spoljašnjih ženskih genitalija ili druge povrede ženskih genitalija iz kulturnih ili drugih nemedicinskih razloga.

Koncept identiteta ili seksualnosti

Sakaćenje ženskih genitalija može biti povezano sa konceptima identiteta ili seksualnosti. U zajednicama koje praktikuju žensko genitalno sakaćenje, obrezane žene su cenjene, one lakše pronalaze partnera za brak, dok su neobrezane žene uglavnom stigmatizovane od strane društva, neretko i porodice. Tradicionalna praksa genitalnog sakaćenja žena obavljala se i zbog navodnog smanjenja seksualne želje.

Devojčice iz UNICEF-ovog dokumentarca Sačuvajmo devojčice od genitalnog sakaćenja kažu da je za njih bilo normalno da žele da se podvrgnu obrezivanju. One su to videle kao deo tradicije, te su bez protivljenja prihvatilie običaj. Nakon što ih je uhapsila kenijska policija i edukacije koju im je škola omogućila, saznale su za komplikacije koje im genitalno sakaćenje može doneti, te su odustale. Nadaju se da mogu da promene mišljenje svih mladih devojaka o ovoj praksi, naglašavajući ulogu obrazovanja.

Jaha Dukureh, aktivistkinja za ženska prava i UN ambasadorka, obrezana je kao beba u Gambiji, a sa 15. godina poslata je u SAD da se uda za čoveka koga ne poznaje. Tada je, kaže, shvatila da je obrezana. Prve bračne noći, Jaha je ponovo obrezana da bi se omogućila konzumacija braka. Na taj način je suprug bio siguran u njenu nevinost.

Ovakvo obrezivanje je uobičajeno za žene koje su već bile podvrgnute najtežem obliku ženskog genitalnog sakaćenja. Jaha je uspela da pobegne i odvažila se da podigne glas u borbi protiv ženskog genitalnog sakaćenja.

Bez anestezije, noževima ili žiletima

Jaha kaže da je oko 76 odsto žena u zemlji iz koje potiče obrezano. Obično se genitalno sakaćenje obavi dok je devojčica beba, ili najkasnije do 15 godine. Koriste se noževi i žileti, a anestezija najčešće nije dostupna. Ona naglašava da se promena ne može dogoditi u salama za konferenciju, već se mora proširiti i na religijske institucije i vođe, zbog njihovog uticaja na zajednicu.

Žensko obrezivanje ostavlja ozbiljne posledice na seksualno i reproduktivno zdravlje devojčica i žena. UNFPA navodi da neposredne komplikacije uključuju jake bolove, čak i tokom čitavog života, šok, krvarenje ili infekciju, zadržavanje urina, genitalne ulceracije i povrede tkiva, infekciju rane, groznicu, ali i sepsu. Krvarenje i infekcija mogu biti dovoljno jaki da izazovu smrt, što se neretko i dešava.

Dugoročne posledice su veoma česte i na njih se žali najveći procenat žena koje su preživele obrezivanje. To mogu biti komplikacije tokom porođaja, produžena anemija, formiranje cista, oštećenje uretre koje rezultira urinarnom inkontinencijom, dispareunija, seksualna disfunkcija, preosetljivost genitalnog područja, neplodnost, povećan rizik od prenosa HIV-a, ali i psihičke traume, koje kao i bol, prate žene tokom čitavog života.

Razlozi za genitalno sakaćenje su različiti, navodi UNFPA. Može se posmatrati kao deo inicijacije devojke u odraslo doba ili kao deo kulturnog nasleđa zajednice. U nekim zajednicama spoljašnje ženske genitalije se smatraju prljavim, te se iz tog razloga uklanjanju. U većini zajednica žensko genitalno sakaćenje je preduslov za brak. U zajednicama gde žene ekonomski zavise od muškaraca, gde je i nasilje prisutno, nemogućnost žene da ima neki izvor zarade, time i pravo glasa, glavni je pokretač ove prakse.

Kazna doživotnog zatvora

Žensko genitalno sakaćenje se uglavnom obavlja žiletima ili makazama, no koriste se i specijalni noževi, skalpeli, čak i komadići stakla. Nedavni izveštaji UN-a ukazuju da je starost devojčica koje se obrezuju u nekim oblastima opala, pri čemu je većina devojčica podrvgnuta ovoj praksi bila stara između između nekoliko nedelja i 15 godina.

Izraz „sakaćenje ženskih genitalija“ naglašava zloćudnost ove prakse i potvrđuje da je u pitanju kršenje osnovnih ljudskih prava devojčica i žena.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je identifikovala četiri tipa ženskog genitalnog sakaćenja. Kazne za žensko genitalno sakaćenje se kreću od najmanje šest meseci do doživotnog zatvora. Nekoliko zemalja takođe uključuje novčane kazne u kaznu. Međutim, ovi zakoni se ne sprovode uvek i obrezivanje se uglavnom neometano nastavlja.

Najveći broj devojčica i žena koje su podvrgnute genitalnom sakaćenju žive u podsaharskoj Africi i arapskim državama. Internacionalni dan nulte tolerancije ženskog genitalnog sakaćenja obeležava se svakog 6. februara, kao nedovoljan podsetnik svima da je neophodno da zaštitimo, ali i obrazujemo devojčice i žene.