Zemlje prožete magijom: Vudu ukorijenjen u identitet

Vetar nije mogao da sakrije miris isušenih delova tela egzotičnih životinja koje su bile uredno naslagane. Ljudi dolaze sa svih strana da bi posetili ovu pijacu. „Ovo je moja apoteka,“ kazao je Samuel, mladić iza jedne tezge. „Kad imaš neki problem, ma bilo kakav, nisi zdrav ili te ostavi muž, posetiš sveštenika, i on će ti reći šta da kupiš. On mora najpre da te blagoslovi, jer se na taj način umilostive duhovi, a onda je sve rešeno.“

Akodessawa je najveća vudu pijaca u zapadnom delu Afrike. Lobanje životinja koriste se za najrazličitije lekove, dok se kosti najpre izmrve, pa samelju i zapale, da bi formirale crni prah koji se uzima oralno ili maze na rane, te ste u slučaju napada zlih duhova, koji najćešće poprimaju oblik ptica, na taj način zaštićeni.

Sve životinje na pijaci imaju posebne moći. Za astmu se koristi med, uz bilje i prah kornjače. Delovi konja pomažu da se brže trči, a ruka majmuna se koristi u borbi protiv elefantijaze, parazitske bolesti, koja se u regijama bez lekara i laboratorija uglavnom otkrije kad delovi tela počinju da otiču. Veliki broj tradicionalnih iscelitelja radi na marketu, a znanje se, kažu, prenosi sa generacije na generaciju. Veliki je i broj razloga koji mogu nagnati osobu da potraži njihovu pomoć.

Deca za koju se veruje da imaju moći, drugačije se vaspitavaju, i njihovo odrastanje je često obeleženo strahom, jer ih se stariji članovi zajednice, često i porodica, veoma plaše. Postoji verovanje da su dete, ukoliko je bebin položaj na rođenju bio sa nogicama napred, zaposeli zli duhovi. Ukoliko je majka preminula na porođaju, veruje se da je upravo dete krivo, te neretko porodica odbacuje tu decu.

Veliki deo populacije Togoa, ali i okolnih zemalja praktikuje plemenske religije, od kojih je vodun najbrojnija. Vodun je zapadnoafrička religija koja uključuje obožavanje duhova prirode i mrtvih ljudi, što je i njen osnovni princip. Vudu predstavlja sinkretizam zapadnoafričke religije Vodun i katolicizma od strane potomaka Dahomeana, Konga, Joruba i drugih etničkih grupa koji su bili porobljeni. Reč vudu znači „duh“ ili „božanstvo“ na jeziku afričkog kraljevstva Dahomej. “Primarni cilj vudua je da se služi duhovima! Vudu spaja siromašne i bogate, mlade i stare, ne pravi razliku, jer svima pomaže, bez izuzetka. Ali prvo moraš da veruješ! Veoma smo vezani za prirodu, ona nam sve daje, i njoj dugujemo sve“, zaključuje Samuel.

Kroz uske ulice, došetala sam do plaže. Vetar je lomio vitke palme, nemirno plesao sa zrcima peska, oživljavajući duhove predaka, koji su vezani teškim lancima baš sa ovakvih plaža ukrcani na brodove, da bi kao robovi otplovili za Novi Svet. Tokom 17. i 18. veka, prodati su milioni robova iz regiona, dok su sebi nosili seme religioznog kulta koji će im kasnije pomoći u borbi za slobodu.

Nakon što je postao francuska kolonija 1697. Haiti je imao najveći broj robova na svetu. Oko 3 miliona duša radilo je na ozloglašenim plantažama sećera. Uz zvuke biča i zveket lanaca, mnogi su umirali od dehidracije i teškog rada, čineći  Haiti najvećim proizvodjačem šećera.  Avgusta 1791. revolucija robova je počela. Poruka je bila da se ubiju robovlasnici i spale plantaže, i jedne noći ubijeno je preko 1000 belaca. Oni koji su preživeli, u strahu su iznova pričali legendu da su robovi, te avgustovske noći, nakon vudu obreda napravili pakt sa đavolom, i da je upravo on bio taj koji je pokidao sve lance i oslobodio ih. Borba je potrajala čitavu deceniju, sve dok Haiti nije postao nezavisna država. “Sve što se dešava, bilo dobro ili loše, dešava se zahvaljujući duhovima“, zaključio je Samuel , „nema veze sa đavolom.”

Te večeri na plaži je gorela vatra. Vreli plamen neumorno se bacao ka svakom novom licu koje mu se približilo. Zatvorila sam oči u trenutku kad se začuo bubanj. Najpre tiho, a onda je sve glasnije odzvanjao snažan udarac šake o zmijsku kožu. “To je zato što zmijska koža na bubnju daje dublji zvuk. Ovako budimo duhove“, objasnila mi je Emanuelle, devojka koja je sedela do mene. “Ples u ritmu bubnjeva je zapravo ples duhova. Plesače su zaposeli duhovi predaka, te se oni ne smeju dotaći, jer je plesač posrednik izmedju sveta živih i mrtvih.“ Tela polu nagih plesača izvijala su se te noći u ritmu koji  prožima svaki aspekt njihove tradicije i kulture, kao da pričaju istoriju svih svojih, u velikim mukama, preminulih predaka.

U zapadnom delu Afrike čini se da je duhovnost i alat i oružje da se sačuva kulturno nasleđe. Vudu, duboko ukorenjen u identitet ljudi sa ovih prostora, njihova je neizbežna baština.