Čine li nas društvene mreže nesrećnima?

Tehnološki stručnjaci, psiholozi i psihoterapeuti već dugi niz godina upozoravaju na veoma negativan uticaj prekomerne konzumacije sadržaja sa društvenih mreža.

Na prvom mestu su Instagram, TikTok i YouTube, sve tri mreže koje akcenat stavljaju na vizuelne sadržaje – video i fotografije. Sa preko milijardu korisnika na svakoj od njih, jasno je da se njihov uticaj na „stvarni svet“ može meriti i sa globalnim medijima, a u mnogim slučajevima ih i prevazilaze.

Instagram je pokrenut krajem 2010. godine, kao aplikacija namenjena samo iOS uređajima – za iPhone i iPad. Osnovna ideja je bila da aplikacija služi kao neka vrsta online servisa za fotografe širom sveta, na kome bi oni razmenjivali svoje fotografije. Aplikacija u to vreme nije podržavala video, a izdvajala se po ugrađenim filterima i alatima za obradu fotografija pre postavljanja na mrežu.

U to vreme, servis Flickr je bio dominantan na internetu kada su fotografije u pitanju. Ipak, sa pojavom smartfona iPhone 4, koji je imao značajno bolju kameru od prethodnika, popularnost Instagrama počinje da raste vrtoglavom brzinom. Za samo godinu dana, broj korisnika je uvećan tri puta, do cifre od 10 miliona. Već u aprilu 2012. godine Facebook kupuje Instagram za nešto više od milijardu dolara, što je u to vreme bila astronomska cifra za jednu aplikaciju. Samo mesec dana kasnije, pojavljuje se i verzija aplikacije za Android uređaje, koji upravo u to vreme počinju da budu dostupni širokom krugu korisnika.

Do 2014. godine, Instagram je već u pet najčešće korišćenih aplikacija (uz Facebook, Gmail, YouTube i Messenger). Do 2015. godine, na mrežu je već postavljeno više od 50 milijardi fotografija, a uvođenje dodavanja kratkih video zapisa samo povećava kreativne mogućnosti. Godine 2018. su video mogućnosti aplikacije dodatno unapređene – predstavljen je Instagram TV (IGTV), koji je jedno vreme imao i svoju posebnu aplikaciju. Danas su svi video snimci, bilo koje dužine, integrisani u jedinstvenu aplikaciju. Opcija „Reels“, sa kratkim video klipovima koji se „vrte“, uvedena je 2020. godine, po ugledu na sličnu opciju u aplikaciji TikTok. Trenutno Instagram ima preko 1,2 milijarde korisnika, što znači da ga koristi čak 28 odsto ukupne svetske populacije sa pristupom internetu.

Svi su lijepi i srećni – u online svijetu

TikTok je, iako dosta „mlađa“ aplikacija i društvena mreža od Facebooka i Instagrama, za kratko vreme uspela da obori mnoge rekorde na internetu, te privuče gotovo isti broj korisnika širom sveta. Kineska kompanija Byte Dance je u septembru 2016. godine lansirala dve „sestrinske“ aplikacije – TikTok za globalne korisnike i Douyin za tržište Kine. U suštini, reč je o istom konceptu i istoj aplikaciji, zasnovanoj na kratkim video klipovima, obično praćenim i muzikom. I upravo je ova jednostavnost korišćenja i kreiranja sadržaja za kratko vreme dovela do meteorskig rasta TikToka. Do 2018, samo godinu i po dana od lansiranja, ona je imala preko 100 miliona globalnih korisnika. Iste godine je u aplikaciju integrisan dotada poseban servis Musical.ly, sa velikim brojem popularnih muzičkih numera koje korisnici mogu koristiti u svojim klipovima. Do 2019. godine TikTok je imao više od 70 miliona korisnika samo u SAD-u i više od dve milijarde preuzimanja sa prodavnica aplikacija.

TikTok se našao i na udaru vlasti u nekoliko zemalja. Bivši američki predsednik Donald Trump je tražio od federalnih službi da „suspenduju“ pristup TikToku, smatrajući mrežu i aplikaciju za „pretnju nacionalnoj bezbednosti“, budući da se većina podataka američkih korisnika čuvala na serverima u Kini. U januaru prošle godine, indijska vlada je uvela potpunu zabranu za TikTok, kao i za još preko 200 kineskih aplikacija iz sličnih razloga – sumnji na cyber špijunažu i neovlašćeno prikupljanje podataka korisnika. TikTok trenutno ima oko 1,1 milijardi korisnika, uz još oko 550 milona korisnika „sestrinske“ aplikacije Douyin u Kini i širom Azije.

Ovoliki broj korisnika na samo ove dve mreže (ne treba zaboraviti da i Facebook, kao najveća društvena mreža, ima preko dve milijarde aktivnih korisnika) nesporno generišu ogromne količine podataka svakog dana. Na Instagramu se dnevno objavi više od 350 miliona novih objava, uz još 500 miliona priča (stories). TikTok, kao platforma sa dosta mlađom prosečnom populacijom, dnevno ima 400 miliona novih objava, a preko milijardu njih stigne do novih korisnika. Više od 80 odsto korisnika posegne za aplikacijom pet ili više puta u toku dana. Ovakva poplava novih sadržaja preti i da se pretvori u pravi cunami – sa više od četiri miliona smartfona prodatih svakog dana jasno je i da se broj (potencijalnih) korisnika i konzumenata ovih sadržaja povećava gotovo eksponencijalno.

Sindrom uspoređivanja

Psiholozi su od 2018. godine počeli da koriste i novi termin comparison syndrome (sindrom uspoređivanja). Kada korisnici društvenih mreža prate sadržaje, oni (najčešće nesvesno) upoređuju sebe i svoje dnevne aktivnosti sa aktivnostima drugih ljudi, bili oni prijatelji ili poznate ličnosti. To ne predstavlja veći problem ako se mreže i aplikacije koriste u razumnom vremenskom intervalu – čak mogu biti i veoma korisne, jer se na jednom mestu mogu pratiti događaji od lokalnih, preko regionalnih, do svetskih.

Problem nastaje kada se ove mreže koriste i po više sati dnevno, te kada se opsesivno „pretražuju“ objave prijatelja i poznanika – čak i one stare nekoliko godina. Mnogi od ovih sadržaja se dalje dele sa širom grupom ljudi – često prijateljima i porodicom, kroz aplikacije za dopisivanje, poput Messengera ili Vibera. To vremenom dovodi do onoga što pshilozi nazivaju others life fatigue (zamor tuđim životom) – mnogi korisnici kroz objave prijatelja počinju da nesvesno „žive“ i njihove živote. Rezultat je stalna depresija, problemi u ponašanju, laka razdražljlivost i anksioznost.

Studija iz Velike Britanije u kojoj je učestvovalo preko 2.000 osoba starosti između 18 i 35 godina, pokazala je da više od 90 odsto njih pokazuje visoke nivoe anksioznosti i česte depresije. Istraživači su ovaj fenomen nazvali FOMO (fear of missing out, strah od izostavljenosti). Ljudski mozak, u osnovi, sadržaje sa društvenih mreža tumači kao i stvarne događaje iz okruženja, te podsvesno stvara osećaj „odbačenosti i izostavljenosti“. Ako je korisnik tinejdžer, to tokom niza godina može dovesti i do LSE sindroma (low self-esteem, osećaj niže vrednosti). Psiholozi upozoravaju i da na vreme treba prihvatiti činjenicu da svet sa društvenih mreža nije stvaran i da to nije onaj svet u kome živimo. Ukazuju i kako su objave često obrađene raznim filterima ili tako prezentovane da nipošto ne odslikavaju prava mesta ili događaje.

Društvene mreže koristiti umjereno

Slađana Nedeljković, književnica i umetnica, smatra da društvene mreže treba koristiti umereno.

„Kao i za većinu drugih stvari u životu, tako i za korišćenje društvenih mreža treba pronaći balans. Lično, čini me srećnom da ne moram čekati izložbu, već mogu da predstavim svoje radove i komuniciram s mnogim drugim umetnicima na jedan fantastičan način – brže i dostupnije – a to su upravo društvene mreže. Ne bih rekla da nas one čine nesrećnima, već često puta doprinose osećaju povezanosti, razonodi i mogućnosti edukacije.To znači da takav pristup korišćenju društvenih mreža pozitivno utiče na naše raspoloženje. Međutim, one nikada ne bi trebalo da budu zamena za druženje u stvarnom životu, jer pogledi, zagrljaji i ispijanje kafice s prijateljima su nezamenljivi“, navodi Nedeljković.

Akademska slikarka i edukatorka Zorana Jovanović kaže da je korišćenje raznih društvenih mreža neka vrsta ogledala samih korisnika.

„Određene grupe ljudi, koji se često osećaju usamljeno, neispunjeno i neostvareno, pronalaze sebe u ogledalu društvenih mreža i pokušavaju da žive tudje živote, odnosno onu ‘lepšu’ i često iskrivljenu sliku života sa društvenih mreža, i samo takvo gledanje na život stvara usamljene i nesrećne ljude. Sa druge strane, individualisti, ljudi koji rade na sebi, i oni koji su svesni pravih vrednosti u životu, ne dozvoljavaju da društvene mreže utiču na njihov razvoj ličnosti i na njihovu sreću“, kaže Jovanović.

Kako unovčiti emocije

Zavisnost od sadržaja sa društvenih mreža odavno je prepoznata i od strane globalnih brendova i reklamnih agencija. Instagram se sve više pretvara u „oglasnu tablu“ modnih brendova, proizvođača elektronike, pa čak i automobilske industrije. Mnogi novi proizvodi, naročito smartfoni i računari, svoju premijeru prvo imaju upravo na Instagramu ili TikToku, budući da je i njihova ciljna grupa potrošača gotovo u potpunosti ista.

I političke kampanje se sve češće vode u online svetu. Plaćeni politički oglasi se mogu videti na gotovo svim društvenim mrežama, a često ovakve sadržaje postavljaju i sami korisnici, aktivisti raznih stranaka i pokreta. Iako ovakav „gerilski marketing“ može biti veoma uspešan (američki predsednik Trump i mađarski premijer Orban su na funkcije došli upravo pomoću velikih kampanja u online prostoru), previše političkih objava može veoma lako imati i kontraefekat. Brazilski predsednik Bolsonaro, čiji su aktivisti vodili veliku kampanju za njegov izbor na Facebooku, sada se suočava sa praktično jedinstvenom kampanjom otpora sa društvenih mreža.

Psiholozi smatraju da se uticaj Instagrama, TikToka i drugih mreža veoma lako može smanjiti. Treba odrediti određeno vreme u toku dana, nekoliko puta po 10 ili 15 minuta, u okviru kojih se koriste društvene mreže. Takođe, treba smanjiti broj puta kada se smartfon koristi – samo onda kada dobijemo notifikaciju o novim aktivnostima, što podiže i osećaj važnosti. Takođe, mlađima od 12 godina ne treba dozvoljavati korišćenje društvenih mreža, a mlađima od 10 – ni korišćenje smartfona.

Često se citira i milijarder Bill Gates, jedan od osnivača kompanije Microsoft i pionir modernih kompjutera: “Kada smo za stolom ili kada gledamo film, nema korišćenja telefona. Naša deca nisu imala nikakve mobilne telefone pre 14 godina, a nešto kasnije su dobili i svoje prve smartfone – iako su se stalno žalili kako ih druga deca imaju pre njih“.