Zapadna tehnologija u ruskim dronovima

Agresija Rusije na Ukrajinu je usporila rast mnogih tehnoloških kompanija, kao i samog globalnog informacionog tržišta.

'Orlan-10' se veoma često koristi za misije izviđanja još od ruske invazije na Krim 2014. (EPA)

Globalno tržište elektronskih komponenti, od onih za smartfone i automobile do delova za avione i vojnu industriju, u najvećem delu zavise od azijskih zemalja, pre svega Kine. Agresija Rusije na Ukrajinu je usporila rast mnogih tehnoloških kompanija, kao i samog globalnog informacionog tržišta, kako zbog rasta cena sirovina, tako i zbog dosta skupljeg transporta i logistike.

Kada je pre mesec dana ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo da su snage bezbednosti uspele da prizemlje ruski vojni dron bez da ga i oštete ili unište, okrenuta je nova stranica u ukrajinskom ratu. Dron je sa neba prizemljen tehnikom radio-ometanja (GRES, guided radio-emiter), što je dovelo do “otkazivanja” rada elektronskih komponenti za navođenje i kontrolu leta. Dron tipa “Orlan-10” je prošao bez većih oštećenja, što je ukrajinskkm snagama bezbednosti dalo jedinstvenu priliku da “reverzibilno istraže” (reverse engineer) rusku letelicu.

Dron koji košta samo 300 dolara

Kada je dron rastavljen, stručnjake je zapanjilo da je većina unutrašnjosti drona bilo prazno, sa samo par štampanih ploča. Pored motora nalazila se glavna kamera za avio osmatranje – “Canon 750D”. Ne radi se o visoko sofisticiranoj vojnoj opremi – zapravo, u pitanju je amaterski (entry level) komercijalni digitalni foto-aparat japanske kompanije Canon. Iako je u pitanju stari model, lansiran još 2015. godine, u dronu “Orlan-10” je korišćen najverovatnije zbog njegove veoma niske cene od oko 300 dolara. Objektiv (optika) je zapravo i skuplji nego sam aparat, a radi se o “EF 85mm USM” objektivu.

Takođe je zanimljivo da je primerak unutar drona nosio oznaku “Rebel T6i”, što je ime modela isključivo za tržište SAD-a i Kanade. Stručnjaci smatraju da je proizvođač ove kamere naručio “na veliko” putem interneta iz SAD-a, budući da je reč o starijem modelu. Aparat je putem USB konekcije bio povezan sa malom štampanom pločom koja je obrađivala i slala fotografije i video. Takođe, svi dugmići na aparatu su bili zalepljeni industrijskim lepkom, kako zbog vibracija u letu ne bi došlo do promene podešavanja kamere. Neki od delova su bili pričvršćeni “čičak trakom”, a poklopac rezervoara za gorivo je bio isti koji se koristi na jeftinim motociklima iz Kine. Elektronika za navođenje je bila skinuta iz takođe tržišnog modela GPS uređaja marke “Magellan”.

“Orlan-10” se veoma često koristi za misije izviđanja, još od ruske invazije na Krim 2014. godine. Dron je proizvod ruske kompanije STC iz Sankt Peterburga. Za razliku od jeftine unutrašnjosti, sam dron je napravljen od specijalne kompozitne plastike, koja “upija” i umanjuje radarski otisak. Najčešće se koristi u formaciji od dva ili tri drona, kako bi oni pokrili veći deo bojišta ili terena na kome se vrši izviđanje. Unapređena verzija “Orlan 10SC” može i da nosi teret do šest kilograma.

Padali su u Rumuniji i Bjelorusiji

Za razliku od nove generacije dronova (poput turskog Bayraktara ili austrijskog S-100), “Orlan-10” mora biti lansiran sa specijalnog uređaja za katapultiranje, kako bi dobio potrebno ubrzanje za let, a u pitanju je stari dizajn, koji se koristi još iz vremena SSSR-a. Motor je tipa “Saito FA-62” i budući da je dron lak, može da ga ubrza do maksimalne brzine od 245 kilometara na čas. Maksimalna visina leta je 5.000 metara. Takođe, “Orlan-10” ne može da samostalno sleti, već se koristi stara tehnologija spuštanja padobranom.

Infra-crvena kamera za noćno snimanje je jedini “moderni” deo letelice – radi se o termalnom senzoru “Pico 640 Gen2” američke kompanije Lynred. Jedan od dronova “Orlan-10” pao je na teritoriji Rumunije sredinom marta ove godine, najverovatnije usled loših vremenskih uslova. Dron je pronađen u polju u regiji grada Bistrica, u Transilvaniji, a istraga je i dalje u toku, iako je sigurno da se radi od ruskoj vojnoj letelici, budući da je ona i jedina armija koja ih koristi.

Takođe, dve letelice istog tipa su se srušile u februaru ove godine u Belorusiji, blizu grada Bresta, na granici sa Poljskom. Ukrajinske snage su u dosadašnjem toku sukoba srušile ili u potpunosti uništile najmanje 53 drona tipa “Orlan”, uz pomoć raketa zemlja-vazduh “Martlet”, britanske proizvodnje, ili korišćenjem PVO mitraljeza “ZSU-24 Shilka”. Dva drona su oborena raketama zemlja-vazduh “Strela 10” ruske (sovjetske) proizvodnje.

Nemanja Kostić, IT stručnjak, kaže da su komponente za tehnološke proizvode “do skoro slobodno putovale”.

Otvoreno tržište Kine, Vijetnama i Tajvana

“U pitanju su OEM proizvođači i proizvodi za prvu ugradnju, uglavnom iz Kine, Vijetnama i sa Tajvana. Nije nikakva tajna da veliki broj smartfona, laptopova, TV uređaja ili muzičkih uređaja u sebi ima iste čipove, procesore ili memoriju. Vi danas možete naručiti gotove uređaje u Kini na koje vam proizvođač može staviti i logo vaše kompanije ili brend. Ovo naročito važi za jeftinije uređaje na tržištu, koji su u 90 odsto slučajeve isti ‘ispod poklopca’.”

“Isto važi i za vojnu, pa čak i svemirsku industriju. Ruske kompanije su do početka rata nesmetano kupovale delove ili čak gotove uređaje na svetskom tržištu. Ne treba zaboraviti ni da su ruski oligarsi i biznismeni još od devedesetih godina ulagali u evropske i američke tehnološke kompanije, a čak su i veliki softverski igrači iz SAD-a imali svoje razvojne centre u Rusiji. Uz ovo, Rusija i Kina su deo BRICS saveza, tako da im je gotovo cela tehnološka industrija Kine i dalje dostupna. Uz to, Kina i Indija nisu uvele nikakve sankcije Rusiji”, objašnjava Kostić.

Rat u Ukrajini utiče na globalnu tehnološku industriju i na mnogo direktniji način, sem preko berzi, pada akcija i nemogućnosti transporta gotovih proizvoda. U proizvodnji čipova i elektronskih komponenti se, uz retke metale, poput zlata i srebra, koriste i “plemeniti gasovi”, poput neona, ksenona i kriptona. Ukrajina učestvuje sa čak 70 odsto u globalnoj proizvodnji neona i 40 odsto u proizvodnji kriptona. Visoko koncentrovani prečišćeni neon (HPCG, highly-purified component grade) se praktično jedino proizvodi u Ukrajini te ona učestvuje sa više od 90 odsto u globalnom snabdevanju. Ostalih deset odsto tržišta pokrivaju kompanije iz SAD-a, Japana i Kine.

Zalihe gasova dovoljne samo do jeseni

Ovi gasovi se koriste u različitim fazama proizvodnje, a primarno za rad lasera koji se koriste u postupku “litografije” ili “štampanja” strukture samog čipa. Većina kompanija ima zalihe ovih gasova samo do jeseni ove godine, što bi dalje moglo da uspori računarsku, telekomunikacionu i automobilsku industriju.

U martu je nemački Volkswagen bio prinuđen da zatvori na nedelju dana dve svoje fabrike usled nedostatka čipova i VCU (vehicle control unit) displeja. Američki Ford je takođe u periodu od februara do aprila morao da stavi “na mirovanje” (assembly idling) svoju fabriku električnih vozila u Detroitu, zbog nedostatka čipova i komponenti.

Izvor: Agencije