Internet može i da ubije: U nekoliko klikova do svih informacija o oružju

Iako je razvoj interneta u poslednjih 30-ak godina transformisao gotovo ceo svet i život skoro svakoga od nas, nema sumnje da je „mreža svih mreža“ samo ogledalo čovečanstva, te ono što se dešava u stvarnosti, ima svoj odjek i virtuelnoj, digitalnoj formi.

Mnogi aktivisti, borci za ljudska prava, kao i psiholozi i tehnološki eksperti već godinama upozoravaju na veoma štetno delovanje društvenih mreža, pogotovo na tinejdžere, no negativan uticaj instant globalne komunikacije ima svoje korene još pre četvrt veka.

Kada je Frank Deangelis, direktor srednje škole u malom mestu Columbine, u američkoj saveznoj državi Colorado, krenuo na posao 20. aprila 1999. godine, očekivao je još jedan dosadan radni dan, te nove sastanke sa lokalnom administracijom, kako bi obezbedio popravku krova za sportsku salu. Za vreme ručka, malo pre podneva, u školskom restoranu su odjeknule dve eksplozije. Pola sata kasnije, dva učenika ove škole, Eric Harris i Dylan Klebold, krenuli su u svoj krvavi pir. Naoružani oružjem koje uglavnom koriste američke specijalne jedinice, kao što je puška „Hi-Point 995“ i automatski pištolj „Tec-9“, njih dvojica su usmrtili 12 učenika i jednog profesora, te ranili još 20-ak osoba. Nakon sat i po vremena razmene vatre sa policijom, te ulaska specijalnih snaga (SWAT), oba napadača su izvršila samoubistvo.

U dvorištu škole su kasnije nađena i dva ranca koja su sadržala „pipe“ bombe, napravljene od plastičnih cevi i malih kanistera propana, kao i stotine komada municije. Ovaj događaj je toliko uzdrmao SAD u to vreme, da je stvoren i novi izraz „Columbine Effect“, a tragedija u školi Columbine se često pominje kada se desi neki od novih slučajeva masovnih pucnjava u SAD, i širom sveta.

U kasnijoj istrazi policije i FBI, otkriveno je da su oba napadača već imali dosijee, ali su u pitanju bile manje krađe ili oštećenja imovine. Jedan od napadača, Eric Harris je, ispostaviće se, imao i web sajt na tada veoma popularnom servisu AOL (America Online), gde je objavljivao uputstva kako napraviti domaći eksploziv ili već pomenute „pipe“ bombe. Na ovaj web sajt niko više od tri godine nije obratio pažnju, jer je internet bio relativna retkost u domaćinstvima. Frank Deangelis je danas aktivista protiv nasilja u školama, i često drži predavanja kolegama na temu kako preduprediti ovakve tragedije.

Kako je tinejdžer nabavio oružje?

Pre nedelju dana (i 23 godine nakon masakra u školi Columbine), istorija se ponovila u gradiću Uvalde u Teksasu. Osamnaestogodišnji Salvador Rolando Ramos je ubio 19 učenika i dva profesora, te ranio 17 ljudi. Ranije tog dana je pucao i u svoju baku, nanevši joj teške povrede. Za razliku od događaja u Columbineu, danas je internet sveprisutan, pa su mnogi od roditelja dece iz škole „Robb Elementary“ uživo strimovali događanja. Na snimcima se mogu čuti pucnji unutar škole, te videti učenici koji u panici trče. Takođe, na mnogim video snimcima se vidi i teksaška policija koja ne dozvoljava roditeljima da uđu u školu po svoju decu.

Upravo je zakasnela reakcija policije, po nekim informacijama su kasnili čak sat vremena, jedan od glavnih delova posebne federalne istrage. Posebnu istragu Ministarstva pravde najavio je i sam predsednik Joe Biden. Guverner Teksasa Greg Abbott je izrazio „veliko nezadovoljstvo radom policije i oprečnim izjavama nadležnih“.

Takođe nije jasno ni kako je Ramos uspeo da nabavi prilično skupo oružje kakvo nije dostupno u standardnoj ponudi. Puška „Daniel Defense DDM4“ spada u klasu novih poluautomatskih oružja od kompozitnih materijala i nije dostupna u običnoj prodaji (off the shelf). Po federalnom zakonu SAD-a, osoba mora imati 21 godinu da bi legalno kupila i posedovala oružje. Ne i u Teksasu gde je granica 18 godina, a dozvola se može dobiti i putem interneta. Oružje se takođe može kupiti i sa specijalizovanih sajtova, a jedino za kupovinu municije se mora „otići do radnje“, što je Ramos i uradio, te kupio više od 350 komada municije kakvu inače koriste američke specijalne snage širom sveta.

Sama „Daniel Defense“ puška spada u „visoku klasu“, sa cenom od najmanje 2.000 dolara za standardnu konfiguraciju. Takođe, Ramos je koristio i najnoviju vrstu „holografskog“ laserskog nišana, koji sam košta iznad 1.000 dolara. Kako je učenik srednje škole koga su, navodno, drugovi ismevali zbog polovne odeće i obuće uspeo da dođe do oružja namenjenog američkim specijalnim snagama, treba da utvrdi zajednička istraga američkog ministarstva pravde i FBI-ja.

Nošenje oružja u javnosti

Na svim društvenim mrežama – Facebooku, Instagramu i Twitteru moguće je u nekoliko klikova naći informacije o gotovo svakoj vrsti oružja koja vas može zanimati. Iako se društvene mreže, barem na papiru, bore protiv ovakvih sadržaja, drugi amandman američkog Ustava, te veoma moćna organizacija NRA, čine da ovakvi sadržaji retko, ako i uopšte, budu uklonjeni.

Takođe, širom interneta postoji na hiljade specijalizovanih web sajtova i foruma na kojima vlasnici i ljubitelji oružja mogu razmenjivati informacije o svom „hobiju“. Takođe, desetak američkih saveznih država još od vremena svog osnivanja neguje „open carry“ tradiciju nošenja oružja na vidnom mestu u javnosti. U pojedinim saveznim državama postoje čak i strelišta gde dolaze čitave porodice, čak i tri generacije, i gde se nakon vežbanja gađanja na različitim metama mogu opustiti uz roštilj i piće.

Mia, 15, in Alexandria, Virginia, has competed in shooting contests since she was seven. pic.twitter.com/Wxrdc6SJuF

— Joey R Johnson 👨‍👨‍👦🏳️‍🌈 (@Johnson__joey) May 28, 2022

Web sajt i neka vrsta društvene mreže 4Chan postoji još od 2003. godine. Ova mreža dozvoljava kačenje gotovo neograničenog sadržaja (sem pornografije) i u redovima američkih republikanaca se smatra za „bastion slobodnog govora“ na internetu. Naročito je popularna „tabla“ (sekcija sajta) pod imenom „/Pol/“, ili „Politically incorrect“ (politički nekorektno). Kao što se može i očekivati, sajt je prepun slika i objava u kojima se ismeva predsednik Biden, te mnogi drugi političari iz redova demokrata (naročito je „popularna“ i Alexandria Ocasio Cortez, kongresmenka iz New Yorka).

Miljenik korisnika 4Chana je bivši predsednik Donald Trump, a postoje i mnoge grupe na sajtu koje i danas objavljuju „dokaze“ za navodnu izbornu krađu na predsedničkim izborima 2020. godine. Na 4Chanu su naročito aktivni i ljubitelji oružja, sa objavama tipa „moja kolekcija oružja“.

Tragedije će se i dalje dešavati

Gotovo svaka administracija u SAD-u je do sada pokušala da se „obračuna“ sa lobijem proizvođača oružja – i u tome nije uspela.

Drugi amandman američkog Ustava navodi da „za bezbednost i slobodu nacije, pravo građana na držanje i nošenje oružja ne sme biti uskraćeno“. Amandman je donesen 15. decembra 1791. godine i od tada je „zvezda vodilja“ svih militantnih grupa u SAD-u. Iako su pisci Ustava najverovatnije imali u vidu tadašnje prilike u zemlji i svetu, kada je posedovanje neke vrste oružja zaista bilo neophodno da se zaštiti porodica i lična imovina, današnji „kolekcionari“ su otišli i dosta dalje. Postoje čak i online takmičenja za „najlepšu kućnu oružarnicu“ (best gun room). Desetine, pa i stotine komada oružja ‘krase’ zidove i vitrine ovakvih soba. Ima tu svega – od lovačkog, preko ručnog oružja, sve do poluautomatskih i snajperskih pušaka, sa pripadajućim nišanskim spravama. Neki kolekcionari skupljaju samo jednu vrstu puške, poput jurišne AR-15.

Sa gotovo pet miliona članova organizacije NRA (i barem još toliko kolekcionara koji nisu u stalnom članstvu), te gotovo 193 miliona komada oružja u cirkulaciji među civilnim stanovništvom, jasno je da su SAD među „najbolje naoružanim“ državama u svetu. Nažalost, to znači i da će se tragedije, poput onih u Columbineu 1999. i Uvaldeu ove godine, dešavati i dalje, a roditelji će strahovati kada na telefonu dobiju poruku „Active Shooter Warning“ (Upozorenje da je pucnjava u toku).