Penzija srpska, formula švajcarska: Inflacija već pojela povišicu

Prosječna penzija u Srbiji prije desetak godina bila je 59 odsto prosječne zarade zaposlenih. Danas jedva doseže 40-ak odsto prosječne plate. Za realno zaostajanje rasta penzija za rastom zarada danas ekonomisti okrivljuju i tzv. švajcarsku formulu za rast penzija (50 odsto stope inflacije plus 50 odsto rasta zarada) koja je navodno trebalo da omogući brži rast penzija u odnosu na zarade.

Istovremeno, vlast uporno ponavlja kako su penzije “nikad bolje” u novijoj političkoj istoriji Srbije jer su penzioneri upravo najveća grupa koja daje daje podršku toj istoj vlasti.

Ima naznaka da će zahvaljujući globalnim kretanjima koja se reflektuju i na mikroplanu doći do korekcije “švajcarske formule”, a možda i njenog potpunog ukidanja. Kakve promjene može očekivati armija od 1,7 miliona panzionera?

Penzioneri oštećeni ‘na kraći rok’

Ivana Pavlović, urednica u beogradskom nezavisnom časopisu Nova ekonomija, izračunala je kako su penzije 2020. i 2021. kumulativno povećane na osnovu “švajcarske formule” za 11,6, a realno za 5,6 odsto i ocijenila kako je to održivo i objektivno povećanje penzija koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta.

Pavlovićeva razlog zbog kojeg povećanje penzija privremeno kaska za privrednim rastom i inflacijom vidi u tome što se presjek za računanje “švajcarske formule” pravi u junu.

“To znači da su na neki kraći rok penzioneri oštećeni, a na duži rok ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023. godini. Uz ažuriranje inflacije, druga mana ‘švajcarske formule’ je to što nije mogla da obuhvati činjenicu da je 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera”, kaže Pavlovićeva.

U Novoj ekonomiji predviđaju da će broj penzionera u 2022. najvjerovatnije biti oko tri odsto manji nego u 2019. i da će za toliko biti smanjeni i izdaci za penzije, te ocjenjuju da postoje “određeni ekonomski argumenti za manju modifikaciju švajcarske formule”.

Povećanje iznad 10 posto u januaru

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić, međutim, izjavio je kako država mora da odluči hoće li primanja najstarijih usklađivati onako kako zakon nalaže i kako je najpoštenije, odnosno da zavise 50 odsto od prosječne zarade i isto toliko od inflacije ili onako kako Vladi odgovara.

“Ako žele da pomognu samo penzionerima, onda bi trebalo da zavise samo od inflacije, pošto plate trenutno svuda u svetu gube trku sa cenama. Potez koji država želi da povuče i da ih uskladi samo sa zaradama je najkorisnije za državu”, smatra Savić.

Problem je što stopa inflacije raste skoro na dnevnom nivou, dok se plate povećavaju jednom godišnje, pa penzionerima nikako nije najpovoljnije da se njihovi čekovi usklađuju sa zaradama.

“Najstariji građani dve trećine novca daju za hranu i baš ih briga što rastu cene stanova, ali kada su namirnice u pitanju, vrlo su zabrinuti. Njih zanimaju samo cene struje, hrane i lekova. Čekovi su povećani na početku godine, ali je u obzir uzeta prošlogodišnja inflacija. U međuvremenu su cene dodatno otišle naviše”, upozorio je Savić.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da je već napravljena velika razlika između zarade i penzije te je očigledno kako bi trebalo penzionerske čekove brže prilagođavati.

“Primanja najstarijih prilično kaskaju, ali smatram da taj jaz ne mora da se rešava samo formulom. U ovim kriznim vremenima bolje je okrenuti se jednokratnim davanjima, i to oprezno, kao i do sada, u vreme fiskalne konsolidacije i pandemije”, kaže Nikolić.

“Penzije će u januaru 2023. porasti za više od 10 procenata. Ovo je čvrsta projekcija na osnovu sadašnjih trendova, a tačan iznos povećanja će se znati tek u septembru kada budu poznati svi podaci o kretanju cena i zarada u privredi”, izjavio je član Fiskalnog savjeta Nikola Altiparmakov.

Prema njegovim riječima, “švajcarsku formulu” bi trebalo nadograditi i razmotriti mogućnost da se zbog inflacije penzije usklađuju dva puta godišnje.

“Ponder zarada u ‘švajcarskoj formuli’, koja sada iznosi 50 odsto, mogao bi se povećati na 60 ili 65 procenata, a ponder inflacije smanjiti na 40 ili 35 odsto. Zbog usklađivanja penzija jednom godišnje, penzioneri dobijaju povećanje sa kašnjenjem od oko pola godine”, smatra Altiparmakov.

Penzionere nema ko da čuje

Izjava guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković da je Srbija s međugodišnjom inflacijom od 9,1 odsto na začelju Evrope, te da takav rast cijena “nije slučajnost nego rad”, podigla je na noge penzionerska udruženja. Penzioneri u neuvijenoj formi sve glasnije pitaju je li njihovo januarsko usklađivanje penzija od 5,5 odsto inflacija već “pojela”.

Učešće prosječne penzije u prosječnoj zaradi bez poreza i doprinosa za 2021. godinu, prema statističkim podacima Fonda PIO, za sve kategorije penzionera palo je na 39,3 odsto. Prosječna isplaćena penzija za februar, naprimjer, bila je 30.977 dinara (264 eura).

U Savezu penzionera Srbije tvrde da penzionere trenutno “nema ko da čuje” i da sa nestrpljenjem čekaju formiranje nove vlade. Novim će ministrima odmah poručiti kako ne mogu čekati januar 2023. i novo usklađivanje već da se žele što prije vratiti na nivo od 50 odsto prosječne zarade.

Penzioneri tvrde i da se saopštenjem guvernerke NBS o inflaciji od 9,1 odsto prikrivaju podaci Eurostata o rastu cijena hrane u Srbiji 2021. godine za 14,5 procenata što je tri puta više od prosječnog rasta cijena hrane u Evropskoj uniji.

U Savezu pednzionera navode da je odnos prosječne penzije prema prosječnoj zaradi od 60 odsto u 2012. godini pao za više od 20 procenata. Oni tvrde da su samo u 2022. usklađivanjem po izmijenjenoj “švajcarskoj formuli” oštećeni zbog inflacije i rasta plata u drugoj polovini 2021. za najmanje 6,3 odsto.

Iz ove penzionerske organizacije upozoravaju da je zbog ekonomske bijede oko 15 odsto penzionera u poznim godinama primorano da dodatno radi. Iako je svim penzionerima u predizbornoj kampanji podijeljeno po 20.000 dinara bonusa (170 eura), to nije bilo dovoljno da se stvarnost penzionera uljepša ni na nekoliko dana. Penzioneri podsjećaju na statističke podatke koji kažu da više od 750.000 ili oko 45 odsto penzionera u Srbiji prima manje od 24.000 dinara (oko 200 eura) koliko bi trebalo da iznosi egzistencijalni minimum ili prag siromaštva.

Šta im je Vučić obećao?

S obzirom da do januara 2023. ima još šest i po mjeseci plus još jedan do prve isplate penzija “po novom”, možda je suvislo podsjetiti i šta je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić obećao penzionerima u toku predizborne kampanje poslije koje je osigurao još jedan predsjednički mandat, kako mnogi misle, ponajviše penzionerskim glasovima.

“Država će nastojati da penzije brže rastu i da procenat rasta bude blizu procenta povećanja plata, a trudiće se da pomogne najstarijima na sve moguće načine kroz jednokratnja davanja”, govorio je Vučić.

Potvrdio je i da su penzije u Srbiji “najveće moguće, ali da to ne znači da su dovoljne, dobre i da su rasle dovoljnom brzinom”.

Rekao je i da su najstariji građani “neka vrsta tihe većine koja se najmanje žali”, koja ima najviše razumijevanje za državu, razumije spoljnopolitičke pritiske, potrebu da se sačuva samostalnost Srbije, ali i da znaju da “ako je ekonomija loša ne možete da isplaćujete sve što je obećano i učinjeno”.

“Znam da i danas penzioneri ne žive sjajno, da ima mnogo problema, ali činjenica je da su penzije najveće u savremenoj istoriji. Dobro sam razumeo vaš zahtev da penzije prate rast plata. Nisam siguran da li će 100 odsto moći da bude tako, ali imate moje obećanje da ću se truditi da to pokušamo”, rekao je Vučić.

Sudeći prema izbornom rezultatu, mnogi su mu povjerovali.