Otrovna osveta iz Kremlja

Ukrajinska vojska tvrdi da je Rusija već upotrebila ‘zasad nepoznatu supstancu’ u borbama u Mariupolju; navodi nisu nezavisno potvrđeni, no Rusija ne može negirati da ima ‘dugu i bogatu’ historiju razvoja hemijskog oružja.

Ujedinjeni narodi su do sada popisali više od 70 supstanci i jedinjenja koja se koriste u slučajevima hemijskog ratovanja (EPA - Ilustracija)

Ukrajinske snage bezbednosti su do sada više puta upozorile Ujedinjene nacije i međunarodna tela na postojanje obaveštajnih podataka u kojima se navodi da će “Rusija u slučaju većih gubitaka upotrebiti i hemijsko oružje”.

Nedavno je ukrajinska vojska na terenu iznela tvrdnje da je Rusija već upotrebila “zasad nepoznatu supstancu” u borbama u gradu Mariupolju.

Iako ovi navodi još uvek nisu nezavisno potvrđeni, Rusija ne može negirati da ima “dugu i bogatu” istoriju razvoja hemijskog oružja.

Disidenti prvi na meti

Početkom septembra 1978. godine, bugarski disident Georgi Markov je čekao autobus na stanici Waterloo, u centru Londona. Nakon bekstva iz tadašnje komunističke Bugarske radio je u Londonu kao novinar i producent na televiziji BBC. Markov je bio dobro poznat u svojoj zemlji – kao istaknuti pisac, scenarista i intelektualac bio je žestoki kritičar tadašnjeg komunističkog režima, kao i šire politike Sovjetskog saveza. Zbog toga, nekoliko godina je bio “državni neprijatelj broj jedan”, a nekoliko puta je bio privođen i ispitivan u Sofiji.

Ulazeći u autobus, Markov je osetio oštar bol u desnoj nozi, sličan ujedu insekta, ali tome nije pridavao veću pažnju. Kada je stigao na posao, bol u nozi je bio sve jači, a zabrinute kolege su ga savetovale da se obrati lekaru. Do večeri, Markov je već bio u nesvesti i primljen je u bolnicu “St. James”. Četiri dana kasnije, Markov je preminuo.

Prvobitna dijagnoza je bila “teško trovanje povezano sa ujedom zmije”, budući da je Markov imao sve simptome ujeda otrovnih životinja. Ipak, šef katedre za toksikologiju, doktor Bernard Riley je bio skeptičan – šansa da vas tropska zmija ujede u centru Londona je bila gotovo ravna nuli. Riley je svoje sumnje izneo i inspektorima iz policijskog odseka Metropolitan, koji su naložili autopsiju. Tokom autopsije je bilo jasno da se ne radi o nikakvom ujedu, već o napadu hemijskim oružjem.

Uzorci su poslati u strogo čuvanu vojnu laboratoriju “Porton Down2, čije je samo postojanje do tada bilo najviša vojna tajna. Naučnici su uz pomoć elektronskog mikroskopa pronašli nekoliko nano-kuglica, prečnika samo 1,7 milimetara. One su bile sastavljene od veoma neobične legure platina-iridijum i imale su mikroskopske otvore. Analizom je utvrđeno da su ove nano-kuglice sadržale veoma jak otrov ricin, koji se dobija iz semenki ricinusovog ulja.

Još jedan disident, bivši general KGB-a Oleg Kalugin, koji je prebegao u SAD, nekoliko godina kasnije je otkrio da se u slučaju Markova radilo o agentu bugarske tajne službe, poslatom u London da izvrši likvidaciju Markova. On je koristio specijalni kišobran, koji je na vrhu imao poseban uređaj za ispaljivanje nano-kuglica sa otrovom. Oružje je razvio sam KGB u svom “Odeljenju 4” još krajem šezdesetih godina, a takođe je korišćen i u pokušaju atentata na drugog bugarskog disidenta, Vladimira Kosova, u Parizu.

Samo za uništavanje žive sile

Ujedinjene nacije su do sada popisale više od 70 supstanci i jedinjenja koja se koriste u slučajevima hemijskog ratovanja. One mogu biti u tečnom, gasovitom ili čvrstom stanju, a vojske ih koriste na razne načine – kao deo municije, raketnih sistema, artiljerijskih oružja, avio bombi i projektila, te u improvizovanim napravama. Mnoga od ovih hemijskih jedinjenja su tako razvijena da imaju visok “parni pritisak”, što znači da za kratko vreme isparavaju i šire se preko veče površine da bi naneli što veće gubitke neprijatelju.

Svi tipovi hemijskog oružja su namenjeni uništavanju žive sile, ali imaju i veoma jak psihološki aspekat, jer nakon njihove upotrebe veliki broj vojnika se odlučuje na napuštanje položaja.

U aprilu 1997. godine donet je međunarodni sporazum o zabrani razvoja i korišćenja hemijskog oružja svih vrsta. Ukupno 193 zemlje su potpisale sporazum, a Egipat, Izrael, Severna Koreja i Južni Sudan su bili uzdržani.

Iako se zvanično ovaj sporazum poštuje i danas, više od 50 zemalja širom sveta i dalje poseduje neku vrstu hemijskog oružja ili ima kapacitete da ga proizvede za manje od mesec dana.

Otrovi ‘Made in Russia’

Možda i najpoznatiji slučaj pokušaja atentata hemijskim sredstvima u poslednjim godinama se desio u Engleskoj 2018. godine. Sergej Skripal, bivši visokorangirani pripadnik ruske vojne obaveštajne službe GRU, i njegova ćerka Julija Skripal, primljeni su marta meseca te godine u bolnicu u gradu Salisbury u veoma teškom stanju. Oni su više nedelja bili u kritičnom stanju i na intenzivnoj nezi, kao i policajac Nick Bailey, koji ih je i pronašao u njihovoj kući.

Kada su komšije i mediji narednih dana uočili prisustvo jakih policijskih snaga oko Skripalove kuće, te vojne kamione sa oznakama jedinica NBCD (jedinice za dekontaminaciju) bilo je jasno da je slučaj veoma ozbiljan. Britanska vlada je par dana kasnije objavila da sumnja na napad hemijskim oružjem, dotad tajnim ruskim otrovom pod imenom “novičok”. Odmah su izdate poternice za dva ruska državljanina, Aleksandrom Petrovim i Ruslanom Boširovim, za koje se sumnjalo da su učestvovali u napadu. Kasnije je saopšteno i da je Ruslan Boširov najverovatnije lažno ime Anatolija Čepika, visoko pozicioniranog pukovnika ruske službe GRU. Dalja istraga je potvrdila da je u napadu učestvovao i treći pripadnik GRU-a, Denis Sergejev.

“Novičok” je nervni bojni otrov, tzv. binarni otrov, a može se koristiti u tečnom stanju ili u vidu praha. Razvijen je u periodu od 1981. do 1993. godine u “Državnom institutu za za hemiju” (GosNIOKT) u Moskvi. “Novičok” se, uz još nekoliko tipova nervnih otrova (prvenstveno VX i njegove podvarijante) smatra jednim od najopasnijih, koga je uz to i veoma teško detetkovati.

Naime, nakon 36 do 48 sati ovaj otrov se meša sa vlagom i drugim gasovima u vazduhu, te dobija koncentraciju manju od jedan u hiljadu, te je gotovo nemoguće dokazati njegovu upotrebu. Iako su im lekari davali minimalne šanse za oporavak, i Sergej i Julija Skripal su se gotovo u potpunosti oporavili od posledica trovanja.

Nekoliko meseci kasnije, u septembru iste godine, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je naveo da “Rusija u potpunosti negira bilo kakvu umešanost u ovaj slučaj, te da je u pitanju antiruska propaganda iz Londona”. Lavrov je tada naveo i da se “čudne stvari konstantno dešavaju beguncima od ruskih pravosudnih organa, kao i bivšim pripadnicima ruskih službi” aludirajući, naravno, i na činjenicu da je Skripal dugi niz godina zapravo bio – dvostruki agent.

Nisu Rusi jedini

Ipak, treba reći da Rusija sasvim sigurno nije jedina velika sila u posedu ovakvih vidova “specijalnog oružja”.

Velika Britanija ima već pomenutu laboratoriju “Porton Down”, koja je poslednjih decenija značajno proširena i unapređena. Zvanični naziv je “Laboratorija za nauku, odbranu i bezbednost” i pod upravom je britanskog Ministarstva odbrane. Sam rad je strogo poverljiv, ali se zna da se radi na čitavom nizu istraživanja, te hemijskih, bioloških i nuklearnih eksperimenata.

Američka vojska takođe ima čitav niz sličnih istraživačkih centara, a često na ovom polju sarađuje i sa brojnim univerzitetima i privatnim kompanijama.

“Fort Detrick” je jedna od najvećih takvih laboratorija, koja se bavi medicinskim istraživanjima, istraživanjima patogena i hemijskih supstanci, kao i bio-medicinskim istraživanjima. Laboratorija je poznata i po svom naučnom doprinosu istraživanju virusa ebole.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada