Mogući kineski napad na Tajvan: Rat koji se nikome ne isplati

Ako bi se Kina odlučila na vojnu intervenciju i pokušaj ‘vraćanja’ Tajvana pod njenu upravu, to bi zasigurno zaustavilo kompletnu tehnološku industriju u SAD-u, Evropskoj uniji, kao i širom svijeta.

SAD je 'nezvanični' vojni saveznik Tajvana, te ga u svojoj vojnoj doktrini Pentagon smatra dijelom istog prostora kao i Japan, Južnu Koreju i Filipine (EPA)

Ruska agresija na Ukrajinu preti da pokrene i nove sukobe širom planete. Istorijski gledano, veliki broj zemalja ima nerešene teritorijalne sukobe sa svojim susedima ili otvorene pretenzije na delove drugih zemalja.

Retorika iz Kremlja, kao i samog Vladimira Putina da se „u Ukrajini radi od ispravljanju istorijskih nepravdi“ može biti i politički i vojni okidač da i neke od drugih velikih sila pokušaju da reše svoja „istorijska pitanja“.

Penzionisani američki admiral James Stavridis, koji je i nekadašnji komadant NATO združenih snaga, još pre decenije je upozorio da situacija u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, može dovesti do sukoba većih razmera. Druga velika opasnost, kako je tada predvideo Stavridis, će biti „pokušaj Rusije da od regionalnog igrača ponovo postane svetska sila broj dva, kao i u vreme Sovjetskog saveza“. Stavridis je i 2019. godine prevideo da „postoji izuzetno velika šansa da neki od brodova SAD-a, koji patroliraju u Južnom kineskom moru, bude napadnut od strane kineske mornarice“.

Sa druge strane, nekadašnji američki državni sekretar i uticajni diplomata Henry Kissinger smatra da „iako Kina već decenijama smatra Tajvan njenom teritorijom, ipak neće ići toliko daleko da izvrši i vojnu invaziju, jer bi to u velikoj meri uticalo na njen privredni razvoj, i gotovo sigurno dovelo do velikog pada izvoza, što bi bio veliki ekonomski udarac za kinesku privredu“.

Na terenu, postoje brojne sličnosti između Ukrajine i Tajvana. Obe zemlje su nekada bile deo veće državne zajednice, obe zemlje imaju stanovništvo koje kulturološki i istorijski deli veilki broj zajedničkih crta, i obe zemlje žele potpunu nezavisnost od svog „starijeg brata“, te integraciju u zapadne vojno-političke strukture, Evropsku uniju u slučaju Ukrajine, te direktno partnerstvo sa SAD-om u slučaju Tajvana. Takođe, Rusija od raspada SSSR-a Ukrajinu (kao i Belorusiju, Moldaviju i Gruziju) smatra svojom „legitimnom sferom uticaja“, te je na sve načine pokušavala da uspori ili u potpunosti onemogući evroatlantske ambicije političara u Kijevu. Kina i njena Komunistička partija, sa druge strane, nikada nisu ni priznali posebnost Tajvana na bilo koji način, te ga smatraju kineskom teritorijom, iako tamo nemaju de jure vlast, niti svoje vojne snage.

Tehnički i dalje u ratu

Vekovima je kineska dinastija Qing vladala ovim ostrvom, a nakon prvog kinesko-japanskog rata 1895. godine, potpisan je mirovni sporazum po kome je ostrvo Tajvan prešlo pod upravu Japana, što će biti slučaj sve do 1945. i kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Građanski rat koji je usledio u Kini, između komunista Mao Zedonga i nacionalista (Kuomintang) Chiang Kai-Sheka, odlučiće i sudbinu samog Tajvana. Komunisti su bili pobednici i osnovali su Narodnu Republiku Kinu 1949. godine. Nacionalisti, poraženi i desetkovani, povukli su se na Tajvan. Do danas, između Kine i Tajvana još uvek nije potpisan bilo kakav mirovni sporazum te su, formalno, dve strane i dalje u ratu.

Pedesetih godina, zahvaljujuči pre svega investicijama u brojne fabrike autodelova, poljoprivrednih mašina i radio uređaja, prvenstveno iz SAD-a i Japana, Tajvan je počeo svoj brzi ekonomski rast. Uz rast životnog standarda i brojna nova radna mesta, na Tajvanu je tokom godina stvoren i novi identitet i nacionalna pripadnost. Kako su nakon Drugog svetskog rata i brojne zemlje indo-pacifika dobile nezavisnost, Tajvan je postao „privredni motor“ šireg regiona. Za to vreme, Kina je bila usred velikih društvenih reformi, po idejama Mao Zedonga, te je dugi niz godina bila praktično međunarodno izolovana.

I današnje rukovodstvo KP Kine zvanično smatra da je „Tajvan pobunjena teritorija unutar Kine“ te da je „Tajvan jednostrano i neosnovano proglasio nezavisnost“. Aktuelni kineski predsednik Xi Jinping je više puta u svom dosadašnjem mandatu izjavljivao da je „ujedinjenje Tajvana sa svojom maticom njegov lični istorijski zadatak, kao i cele Komunističke partije“. Iako se proteklih godina u diplomatskim krugovima smatralo da ovakve „avanture“ nisu moguće u 21. veku, ruska agresija na Ukrajinu ih je, ipak, demantovala. Kina se takođe nikada nije odrekla ni prava na vojnu akciju prema Tajvanu, budući da su tehnički i dalje u ratu.

Zvanična i nezvanična podrška

Tajvanski moreuz, između Kine i Tajvana, je širok oko 180 kilometara u svom najširem delu, te kroz njega redovno patroliraju američki ratni brodovi. Sa druge strane, Ukrajina ne samo da deli granicu sa Rusijom, već se i stanovništvo u pograničnim delovima oduvek izjašnjavalo kao rusko, te lojalno Moskvi. I dok je Ukrajina članica Ujedinjenih nacija i međunarodno priznata, nezavisnost Tajvana priznaje ne više od petnaestak država, poput Haitija, Nikaragve, Hondurasa, Svazilenda, Tuvalua i – Vatikana. Ovaj broj nije veći jer Kina ima strogu politiku prekida diplomatskih odnosa sa svim zemljama koje priznaju Tajvan kao nezavisnu državu.

Budući da je Kina najmnogoljudnija zemlja sveta, ali i druga svetska ekonomija, prekid diplomatskih odnosa bi se u velikoj meri odrazio na trgovinske odnose, te većina zemalja članica UN-a ne priznaje Tajvan – zvanično. Nezvanično, Tajvan ima veliku podršku SAD-a, Kanade, Velike Britanije i Nemačke, sa milijardama dolara investicija kompanija iz ovih zemalja u proizvodnju i razvoj, pre svega čipova i elektronike.

Sjedinjene Američke Države su i „nezvanični“ vojni saveznik Tajvana, te ga u svojoj vojnoj doktrini Pentagon smatra delom istog prostora kao i Japan, Južnu Koreju i Filipine. Proteklih godina, SAD je Tajvanu prodao najsavremeniju vojnu tehnologiju, kakvu nemaju ni mnoge članice NATO-a. U toku ove godine, Tajvan će dobiti isporuku najnovijih modularnih raketnih sistema za dejstvo protiv podmornica ili brodova, a koji se mogu koristiti sa brodova, aviona ili kopna. Uz ovo, američki ratni brodovi i barem jedan nosač aviona patroliraju vodama Tajvanskog moreuza barem dvaput mesečno, a povremeno i jednom nedeljno. Na svojoj inauguraciji, američki predsednik Joseph Biden je izjavio da će „SAD vojno braniti Tajvan u slučaju pokušaja kineske invazije“. Dosada, SAD su odbijao direktno učešće u sukobu u Ukrajini, iako je u pripremi plan vojne pomoći u iznosu od više od 30 milijardi dolara.

Čipovi kao bolja odbrana od raketa

Gledano kroz sferu ekonomije, Tajvan je svetska fabrika čipova i elektronike svih vrsta. Vodeći svetski proizvođač čipova, kompanija TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) većinu svojih fabrika ima unutar Tajvana. Ne samo da TSMC proizvodi čipove i poluprovodnike za gotovo sve svetske gigante iz sveta tehnologije, već i same mašine i opremu za proizvodnju čipova u drugim kompanijama. Iako druge kompanije poput Qualcomma, Samsunga, Intela i Foxconna takođe imaju svoje fabrike čipova, nijedna od njih ne može da funkcioniše bez osnovnih tehnologija i procesa proizvodnje iz TSMC-a.

Uz ovo, procenjuje se da je oko 24 odsto proizvodnje tzv. ‘CSD čipova’ (Custom Silicon Development) takođe na Tajvanu. CSD su čipovi specijalne namene, „po narudžbini“, a koriste se pre svega u vojnoj, avio i svemirskoj industriji. Takođe, i proizvodnja specijalizovanih čipova za potrošačku elektroniku (DAC, DVC i DST) takođe je mahom u tajvanskim fabrikama. Ove kompanije su tokom godina postale toliko specijalizovane i napredne, da se smatra je ostatku „tehnološkog sveta“ potrebno barem osam godina da ih sustigne. Mnoge kineske fabrike proizvode čipove koji su jednu ili više generacija iza onih sa Tajvana.

IT stručnjak Dejan Tomić napominje da svi koristimo neke od tajvanskih proizvoda, jer „pametni telefoni, tableti i računari imaju barem nekoliko čipova proizvedenih“. Čak su i same kineske kompanije nakon 2000. godine, podseća, većinu čipova počele da proizvode „kod komšija“, jer su oni imali daleko veće kapacitete, te veći kvalitet finalnih proizvoda.

„Danas nijedan novi automobil, sa svojim brojnim funkcijama koje kontroliše računar, ne može biti proizveden bez čipova sa Tajvana. Već vidimo zastoje u proizvodnji i isporukama, pre svega zbog dugotrajnih zatvaranja u Kini zbog pandemije, ali su čipovi sa Tajvana i tu ključni faktor. Dva od tri nova elektronska uređaja imaju neki od čipova proizvedenih na ovom ostrvu“, dodaje Tomić.

Nekoliko modela moguće invazije

Ujedinjene nacije već imaju i nekoliko potencijalnih modela po kojima bi Kina pokušala invaziju na Tajvan. Svi ovi modeli predviđaju, uz vojne i ljudske, i velike gubitke globalne privrede, a „najgori scenario“ predviđa brisanje ekonomskog napretka u celoj jednoj deceniji, te pad svetske proizvodnje za više od trećine.

Ako bi se Kina ipak do kraja decenije odlučila na vojnu intervenciju i pokušaj „vraćanja“ Tajvana pod njenu upravu, to bi zasigurno zaustavilo kompletnu tehnološku industriju u SAD-u, Evropskoj uniji, kao i širom sveta.

Analitičari procenjuju da bi kinesko-tajvanski rat u koji bi se verovatno uključile i SAD, Južna Koreja i Japan, svetsku ekonomiju koštao najmanje 1,5 triliona dolara. Uz ovo, zamene za čipove i poluprovodnike sa Tajvana nema, jer nijedna druga kompanija „van ostrva“ nije još uvek ovladala svim potrebnim tehnologijama. Koliko je situacija na ovom polju ozbiljna govori i podatak da TSMC trenutno gradi svoju najveću fabriku – u saveznoj državi Arizona u SAD-u. Ovaj projekat je od strane Bele Kuće najavljivan kao „osiguranje daljeg razvoja Sjedinjenih Američkih Država i oslobađanje od zavisnosti tehnološkog uvoza iz Kine“. Fabrika će proizvoditi najnovije čipove (tzv. tri-nanometarske) a u njoj će se vršiti i istraživanja za buduću proizvodnju čipova za kvantne računare i čipove sa mogućnostima veštačke inteligencije.

Izvor: Al Jazeera