U New Yorku sve po starom: Jesu li Amerikanci svjesni svijeta van svoje zemlje

Sjedinjene Američke Države su prostrane i velike sa više od 330 miliona stanovnika; imajući u vidu toliku veličinu vjerovatno je teško biti svjestan i samog sebe, a kamoli rata u Ukrajini.

Ruska invazija na Ukrajinu ne pogađa američke građane u širem smislu, osim možda onih koji su porijeklom sa tog područja i čiji članovi porodica i rođaci žive tamo (Ustupljeno Al Jazeeri)

Od njujorškog aerodroma John F. Kennedy International Airport do gornje istočne strane Manhattana, poznatiji kao Upper East Side, potrebno je promeniti četiri linije metroa.

Prijateljica kod koje sam odlazila u posetu mi je potvrdila da je internet besplatan svuda po gradu i da neću imati problema da se snađem. Dok je avion sletao, kako bih bila sigurna u tu njenu tvrdnju, pitala sam ženu koja je devet sati sedela pored mene, da li možda živi u New Yorku i da li bi znala da me uputi do prvog voza, takozvanog Airtraina koji sa aerodroma putnike vozi do podzemne železnice.

Ona i njena majka su tokom čitavog leta pričale na ruskom jeziku, a na moje pitanje, odgovorila mi je na perfektnom engleskom jeziku, da ne zna za taj voz i da uglavnom koristi taksi. Rekla mi je još da u metrou moram da pazim da me ne pokradu i da ne stojim blizu perona dok čekam voz, jer je to opasno i može neko da me gurne.

“Situacija sa beskućnicima se pogoršala tokom pandemije, a tek ćemo videti šta nas očekuje, s obzirom na trenutnu krizu”, rekla mi je dok ja nisam imala vremena da komentarišem, jer je avion uskoro sleteo.

Pretpostavila sam da se kriza odnosila na ovu globalnu, izazvanu ratom u Ukrajini. Takođe sam pomislila da možda njoj i njenoj majci, kao Ruskinjama, verovatno nije previše ugodno ovih dana u Americi.

Svjetleća reklama u bojama Ukrajine

Nisam doživela nikakvu neprijatnost u njujorškom metrou, osim što je neprijatno videti sve te beskućnike na nekim od stanica, zaboravljeni od drugih, dok spavaju u vozovima koji ih voze ko zna gde, dok jedu sa poda ili razgovaraju sami sa sobom. Ostali putnici čekaju na svoj voz, poprilično nezainteresovani za taj podzemni svet. I ja sam glumila nezainteresovanost, kako bih stigla što bezbednije do sigurnijeg dela grada.

Život u New Yorku se odvija brzo, a ta brzina kako kažu se najbolje doživi na Times Squareu, gde odlazim već prvog dana boravka. Nadam se da ću možda upravo tamo da sretnem neke od aktivista koji su prethodnih nedelja protestvovali zbog rata u Ukrajini. Osim želje da vidim kulturne i turističke znamenitosti u ovom velikom gradu, htela sam i da saznam, šta zapravo njegovi stanovnici misle o ratu u Evropi i kako on utiče na njih i njihove živote.

Od podrške Ukrajini i njenom narodu, ostala je jedna velika svjetleća reklama u bojama zastave te zemlje (Ustupljeno Al Jazeeri)

Times Square svakako nije idealno mesto za susrete sa pravim Njujorčanima, već je stecište turista iz celog sveta. Međutim, takođe je i mesto za manifestacije i proteste.

Na žalost nisam srela ni jednog aktivistu tog dana. Bilo je nekoliko maskota, jedna od njih i velika gorila sa kojom je moglo da se slika, kao i nekolicina njih, maskiranih u Disneyeve junake. Od podrške Ukrajini i njenom narodu, ostala je jedna velika svetleća reklama u bojama zastave te zemlje, kao i natpis “We stand with Ukraine” koja u žuto-plavoj boji svetli u izlogu prodavnice luksuznih švajcarskih satova Invicta.

‘Nije to naš rat’

Na najpoznatijem trgu na svetu ipak nisam nikog pitala da li su zaista uz Ukrajince ili ne. Pitala sam to nekoliko Amerikanca, koje sam upoznala iste večeri u lokalnom baru i kraju u kojem živi moja prijateljica. Jedan od njih mi je rekao da ovaj rat nije njihov i da ne treba da se tiče američkih građana. Ovaj tridesetogodišnjak, rođeni Njujorčanin, smatra da u SAD-u postoje mnogo veći i ozbiljniji problemi od trenutnog rata, kao što je recimo povećanje poreza i inflacija.

S druge strane, njegov prijatelj Michael, stariji dvadeset godina od njega i koji radi kao programer u jednoj medijskoj kompaniji, ipak smatra da je situacija zabrinjavajuća i da se nada da rat neće eskalirati i postati globalan.

S obzirom na ova dva vrlo različita odgovora i kada sam sumirala utiske posle prvog dana u kojem sam htela da razumem sve, zamolila sam ipak mog poznanika, poznatog američkog političkog analtičara, Andrew Spannausa da mi pojasni koliko su zaista Amerikanci zabrinuti zbog trenutne situacije.

Na prvi pogled, reklo bi se ruska invazija na njihovu susjednu zemlju ne pogađa američke građane u širem smislu (Ustupljeno Al Jazeeri)

Rekao mi je da je Ukrajina važno pitanje za njih samo zato što se tim pitanjem trenutno bave svi masovni mediji. Ali da, u suštini, osim male manjine koja prati i razume međunarodnu politiku, malo je stvarnog interesovanja.

“Posle ratova u Iraku, u Avganistanu, u Siriji i tako dalje, veliki deo američkog stanovništva više ne veruje političarima kada kažu da moraju da intervenišu ili pomognu u udaljenim sukobima”, objašnjava Spannaus i dodaje da većina smatra da političari moraju da se pozabave problemima svojih građana i svoje države, a ne da po svetu traže ili izazivaju ratove na koje se troši ogroman novac i u koje se šalju američka deca i vojnici.

Mala zainteresovanost, ali i zabrinutost

Sjedinjene Američke Države su prostrana i velika zemlja sa više od 330 miliona stanovnika. Imajući u vidu toliku veličinu verovatno je teško biti svestan i samog sebe, a kamoli rata u Ukrajini.

Na prvi pogled, reklo bi se ruska invazija na njihovu susednu zemlju ne pogađa američke građane u širem smislu, osim možda onih koji su poreklom sa tog područja i čiji članovi porodica i rođaci žive na teritoriji te zemlje. Prema najgrubljim procenama, u SAD-u živi nešto više od million građana ukrajinskog porekla, što predstavlja oko 0,3 odsto čitave američke populacije.

Milan Nešić, novinar medijske kuće Voice of America, kaže da su se prvih dana rata u većim američkim gradovima, spontano organizovali protesti nevladinog sektora.

Te proteste su pre svega podržali građani ukrajinskog porekla koji su emigrirali u ovu zemlju, članovi njihovih porodica i prijatelji. Takođe, periodično su se okupljali doseljenici iz ostalih država koje su nekada bile pod okriljem bivšeg Sovjetskog saveza.

“Mi iz Glasa Amerike konkretno, osim američkih Ukrajinaca, imali smo prilike da razgovaramo sa građanima gruzijskog porekla koji ovde žive i koji su nam rekli da njihova država može poslužiti kao jasna najava ili model koliko je Rusija spremna daleko da ide. Jedina razlika u odnosu na Gruziju je to što rat u Ukrajini traje već mnogo duže i znatno je krvaviji”, kaže Nešić.

Dodaje da do sada nije sreo ljude koji imaju nihilističke odnose prema krizi i ovom ratu, a koji bi brzo i lako iz lokalnog formata mogao da pređe u regionalni i globalni.

Sloboda ima cijenu

Za pet dana gotovo je nemoguće obići sve znamenitosti ovog grada. Međutim, ono što obavezno svako ko prvi put dođe ovde i mora da uradi, jeste šetnja mostom od Brooklyna do Manhattana.

Pogled sa ovog najpoznatijeg mosta, sagrađenog 1883. godine, širi se na ceo grad. Neverovatni prizori koje beležim kojom fotografijom. U daljini međutim jedva vidim i simbol grada, Kip slobode usred reke Hudson.

Pogled sa najpoznatijeg njujorškog mosta, sagrađenog 1883. godine, širi se na cijeli grad (Ustupljeno Al Jazeeri)

Pokušavam da ga uslikam najbolje što mogu i razmišljam o konceptu slobode i na razgovar koji sam prethodno obavila sa analitičarom Spannausom. Zaboravila sam da ga pitam šta misli o tome, da li je dovoljno visoka cena kojom su plaćeni američki vojnici. Međutim, sećam se da mi je u jednom ranijem razgovoru rekao da većina istih tih vojnika zaista veruje da se bori za slobodu.

Medijski pluralizam i opijenost društvenim mrežama

Dok sam sam presedala sa voza na voz, kako bih stigla iz jednog u drugi deo grada, posmatrala sam sve te ljude i njihovu različitost. Jedino što ih je činilo sličnima, jeste ta nezainteresovanost za ono što se dešava oko njih. Većina svoje vreme koje provede u metrou posveti isključivo svom telefonu. Osim beskućnika, koji ne gledaju u telefone, jer pretpostavljam da ih nemaju.

Milan Nešić kaže da prosečan Amerikanac pred sobom ima medijski pluralizam oličen u brojnim mainstream televizijskim mrežama, dnevnicima, nedeljnicima i naravno internet portalima koji neprestano nude sadržaje konzumentima u savremenom i užurbanom društvu. Tu naravno za svakoga, u skladu sa njegovim sistemom vrednosti i opredeljenjem, ima ponešto.

S druge strane, kada je reč o mladima, kao i svuda u svetu, oni su okrenuti pre svega društvenim mrežama koje su postale nezamenjiv deo njihovih života.

Elizabeth Bardon studira novinarstvo na njujorškom Pace University i kaže da se trudi da prati više različitih izvora iz kojih dobija informacije. Posebno je vrlo oprezna u trenutnoj situaciji, zbog lažnih vesti koje mnogi ne prepoznaju. Uglavnom koristi Twitter preko kojeg prati medije kojima veruje. Ona još kaže da ima puno prijatelja koji su Rusi i da su u ovoj situaciji, oni isto žrtve kao i Ukrajinci.

S druge strane, njena koleginica Mairead Shanahan ne veruje u objektivnost zapadnih medija. Trenutno najviše prati određene kanale na  platformi YouTube preko kojih se informiše. Osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali da ne vidi nikakvu razliku između ovog rata ili ratova koje je poslednjih decenija vodila njena država.

“Jedina razlika je ta što SAD nikad nije dobio sankcije kada je recimo okupirao Irak”, kaže Shanahan.

Da nije siromašnih ne bi bilo ni bogatih

Nedaleko od fakulteta na kojem sam razgovarala sa ove dve studentkinje i na kojem predaje prijateljica kod koje sam bila u poseti, nalazi se i Rockfellerov centar, zapravo trgovački centar kojeg čini 19 nebodera.

Kada sam već bila u blizini, odlučila sam da prošetam i vidim to nacionalno dobro čiji je idejni tvorac bio jedan od najbogatijih Amerikanaca ikada, John Davison Rockefeller.

Pomislila sam da bih na tom mestu mogla nekog i nešto da pitam o krizi i evropskom ratu. Međutim, sav taj luksuz kojim sam na trenutak bila okružena, ostavio me je bez reči da sam skoro i zaboravila da se u nekom drugom kraju sveta vodi bilo kakav rat.

Život u New Yorku se odvija brzo, a ta brzina kako kažu se najbolje doživi na Times Squareu (Al Jazeera)

Iako je za sobom ostavio mnogo toga, Rockefellerovo beskrupolozno bogaćenje učinilo ga je i ne tako omiljenom osobom u društvu u kojem je živeo. Setih se tada rečenice jednog mog kolege, koji mi je rekao da zapadni svet ne bi bio danas toliko bogat, da na drugom kraju sveta nema siromaštva.

Na jednoj mermernoj ploči čitam citate ovog industrijalaca, naftnog magnata, ali i filantropa. Jedan od njih kaže: “Verujem da su istina i pravda fundamentalne za trajni društveni poredak”. Uverenje je to u koje je verovatno zaista verovao isti Rockfeller, kao i njemu slični koji, svidelo se to nama ili ne, neminovno kreiraju svet u kojem živimo.

Svakako, znam da New York nije ogledalo SAD-a, ali svi ti stereotipi da su Amerikanci glupi, nezainteresovani ili debeli, barem iz mog ugla i iskustva posete ovom fenomenalnom gradu punom kontrasta, ne stoje.

Izvor: Al Jazeera