Dejan Ilić: Ruski uticaj je izbušio Srbiju

Istina je da EU daje i ulaže mnogo više od Rusije, ali je takođe istina da Rusija s manje sredstava postiže znatno više od EU u Srbiji.

Ilić: To da Srbiju okružuje NATO, nije nešto što podiže popularnost Zapadu u Srbiji (Al Jazeera)

Velike krize često idu naruku aktuelnim vlastima, rekao je Al Jazeeri novinar i kolumnista Dejan Ilić, pa je i ruska invazija na Ukrajinu u tom kontekstu bila od pomoći Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci na izborima u Srbiji 3. aprila.

U Srbiji se, kako je to primijetio Ilić, ponovo desila obnova starog režima koji javno rehabilituje i obnavlja politika iz devedesetih, što može biti dodatno rizično u ionako nestabilnom Zapadnom Balkanu.

Na pitanje boji li se dodatne eskalacije krize u regiji, Ilić je rekao da se boji, ali ne zbog političara u drugim zemljama, nego zbog političara u Srbiji. „Srbija se ni na jedan jasan način nije odrekla svoje agresivne politike iz devedesetih“, rekao je Ilić.

  • Govori se mogućem ponavljanju izbora u Beogradu. Da li bi ponovljeni izbori više odgovarali Aleksandru Vučiću ili opoziciji? Zašto bi se, recimo, opozicija ovog puta imala razloga nadati većem broju glasova, ako ih već nisu dobili 3. aprila?

– Uz sve ograde koje se moraju podići, jer se ne može tačno predvideti šta će biti, sada izgleda da opozicija na novim izborima može da dobije samo manje glasova nego što je dobila 3. aprila. Ako je tako, onda bi ti novi izbori svakako išli naruku samo Vučiću. Moglo bi se ovo i objasniti. Posle izbora od 3. aprila opozicija je uradila sve da razočara svoje birače. Pored toga pokazalo se i da još nije u stanju da efikasno kontroliše izbore. Konačno, izgleda da joj ni resursi za izbornu kampanju nisu bili dovoljni. Ne vidi se kako to može da se promeni za 6 meseci, pa je bolje za opoziciju da tih novih izbora ne bude. Ali, da ponovim, tako sada izgleda.

  • Mislite li da je rat u Ukrajini na neki način išao na ruku Aleksandru Vučiću i njegovom SNS-u, u smislu izbornog rezultata? U jednom trenutku se činilo kao da je masa ljudi koja se pobunila protiv Rio Tinta ozbiljno zabrinula aktuelni režim?

– Obično velike krize idu naruku tekućim vlastima. Neizvesnost navodi ljude da se drže za ono što im je poznato. Nadalje, vlast je u mnogo boljem položaju od opozicije da garantuje da će biti dovoljno, recimo, hrane ili gasa ili nafte. Na sve to, konkretno, rat u Ukrajini praktično je medijski potopio proteste protiv Rio Tinta, s dobrim razlogom, naravno. Režim nije imao odgovor na krizu oko Rio Tinta. Napad Rusije na Ukrajinu u tom smislu im je bio od velike pomoći u kampanji.

  • Srbija trenutno slovi za neku vrstu ruske ekspoziture na Zapadnom Balkanu. Zagrebački profesor Tihomir Cipek, međutim, kaže da ga ne bi iznenadilo ako bi u jednom trenutku Vučić okrenuo leđa Putinu. Vjeruje da će se budući vanjsko-politički kurs Srbije vidjeti iz toga s kim će Vučić praviti koaliciju: koalicija sa Draganom Đilasom bi valjda značila okretanje Srbije prema Zapadu a koalicija sa Ivicom Dačićem ostajanje uz Rusiju.

– Sasvim je sigurno da neće biti koalicije s Đilasom. Ne samo zato što je Đilas izričito rekao da je neće biti, nego i zato što Vučić ne bi pored sebe mogao da trpi Đilasa. Važi i obrnuto. Vučić voli da dominira. Đilas takođe. Ali, Vučić se može okrenuti Zapadu i bez Đilasa. I to zajedno s Dačićem. To nisu ljudi od čvrstih uverenja i principa. Ako Dačić nađe način da nadomesti ruske resurse u svojoj stranci, eto i njega na Zapadu. Ako se to dogodi, to bi bila i dobra i loša vest za Srbiju. Bilo bi dobro da Srbija konačno pređe – da tako kažem – na Zapad. Ali ako to uradi s Vučićem i Dačićem na čelu, u samoj Srbiji lako može ostati sve isto. Ovde je rašireno uverenje da će Vučić to uraditi. Meni se ne čini da je to tako izvesno.

  • Je li, po vama, utjecaj Rusije u Srbiji uopće toliko snažan koliko se predstavlja? Srbiji je ipak glavni vanjskotrgovinski partner Zapad, a i okružena je NATO članicama.

– Jeste snažan. To se videlo i u kampanjama za izbore od 3. aprila. Ruski uticaj je izbušio Srbiju na razne načine – medijski, politički, finansijski. Istina je da EU daje i ulaže mnogo više od Rusije, ali je takođe istina da Rusija s manje sredstava postiže znatno više od EU u Srbiji. Možda bi neko na Zapadu trebalo to da analizira i promeni pristup Srbiji. To da Srbiju okružuje NATO, nije nešto što podiže popularnost Zapadu u Srbiji. Naprotiv, to samo jača ovde inače rašireni stav da je Srbija okružena neprijateljima.

  • Nakon jednog perioda stabilizacije, na vlasti u državama skoro cijele regije Zapadni Balkan ponovo imamo desne političare. Bojite li se dodatne eskalacije krize, naročito u Bosni i Hercegovini?

– Da, bojim se. Ne zbog političara u drugim zemljama, nego zbog političara u Srbiji. Srbija se ni na jedan jasan način nije odrekla svoje agresivne politike iz devedesetih. Od 2012. nadalje, imamo obnovu takozvanog starog režima. S obnavljanjem režima iz devedesetih, javno se rehabilituje i obnavlja politika iz devedesetih. Ta politika gurala je Srbiju u rat sa susedima čitavu deceniju. Naravno da se treba bojati da bi se i sad moglo nešto slično dogoditi. Zato bi bilo dobro da Srbija osudi agresiju na Ukrajinu i uvede sankcije Rusiji. To bi bila i svojevrsna posredna ograda oko politike devedesetih. A možda bi se tako oslabila i pozicija Dodika u jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.

  • Od političkog kursa Srbije poprilično zavisi stanje u većem dijelu regije. Pa, zašto lijeva opozicija u Srbiji ne može izgradit autentičnu politiku i postati važan politički faktor. Recimo, u predizbornoj kampanji je čak i zeleno-lijevi blok bio vrlo oprezna kada govori o ratu u Ukrajini, ili o ulozi Srbije tokom raspada Jugoslavije devedesetih. Jesu li strahovi od tih tema opravdani?

– Teško je kratko odgovoriti na ovo pitanje. Rekao sam da Srbija nije povukla liniju i odustala od svoje politike iz devedesetih. Za tu politiku urađena je široka ideološka osnova. Ideologija srpskog nacionalizma na ražne načine prožima obrazovanje, kulturu i politički prostor u Srbiji. Ako izlazite na izbore, vi morate da računate na glasove birača koji su se formirali u takvom miljeu. Ako idete protiv onoga što su ovde raširena uverenja – recimo, da su Srbi uvek bili žrtve i da nikada nisu vodili nepravedne ratove – to je svojevrsno političko, to jest izborno samoubistvo. Vrtimo se u krug: ako hoćete da dobijete izbore i vršite vlast, morate ići u susret dominantnim pogledima na stvari. Ako ste spremni na to, teško ćete se odlučiti da ta raširena uverenja menjate jednom kada ste na vlasti. Tim pre što bi takva promena tražila mnogo više vremena od jednog mandata.

Izvor: Al Jazeera