Nijemci raširenih ruku dočekuju izbjeglice iz Ukrajine

Ne čekajući saveznu i pokrajinske vlasti, mnogi građani u Njemačkoj samoinicijativno se organizuju kako bi zbrinuli Ukrajince koji bježe od rata.

Odlukom Evropske unije o masovnom prihvatu izbjeglica iz Ukrajine propisano je i da oni dobiju ne samo boravišne već i radne dozvole na godinu dana (Reuters)

Ruski napad na Ukrajinu izvrnuo je stavove nemačkih političkih partija naglavačke. Od toga da se socijaldemokrate zalažu za naoružavanje, a Zeleni za uvoz gasa iz dalekog Katara, preko toga da liberali traže dodatno zaduživanje države i subvencije na gorivo, do toga da desničari iz antiimigrantske Alternative za Nemačku podržavaju prijem izbeglica iz Ukrajine.

U situaciji opštenemačkog konsenzusa da su otvorena vrata za one koji beže od rata u Ukrajini, u Nemačku je u proteklih mesec dana registrovan dolazak više od 270.000 izbeglica. Međutim, pretpostavka je da je u Nemačkoj ukrajinskih izbeglica duplo više, jer veliki broj njih privatno nalaze smeštaj i u početku se ne obraćaju nadležnima.

To možda i ne čudi, budući da nemačka savezna vlada još nije počela da koordinira prihvat izbeglica, već se sve zasniva na radu pojedinačnih pokrajina, lokalnih samouprava, ali dobrim delom i običnih građana koji samoinicijativno zbrinjavaju izbegle u svojim domovima.

Jedan megafon i mnogo solidarnosti

Čim su Ukrajinci krenuli da beže od rata, nemačko železničko preduzeće Deutsche Bahn omogućilo je svima koji imaju ukrajinski pasoš da dobiju besplatne voznu karte kako bi uglavnom iz Poljske stigli u Nemačku. To je dovelo do toga da vozovi punih ukrajinskih izbeglica uglavnom stižu u Berlin, Hamburg i Minhen. Glavna železnička stanica u Berlinu je tako postala, ne samo glavni punkt priliv ukrajinskih izbeglica, već i simbol nemačke solidarnosti.

Na stotine žitelja Berlina spontano svako veče čeka izbegle na Glavnoj železničkoj stanici, noseći natpise koliko osoba mogu da smeste u svom domu. Natpisi poput “Dvoje odraslih, troje dece, dom” bili su prvih dana način na koji su se povezivali novopridošli Ukrajinci sa svojim berlinskim domaćinima.

Ubrzo su gradske vlasti obezbedile i regularne natpise na ukrajinskom jeziku, ali mnogo efikasnija u smeštanju izbeglica se našla jedna gospođa koja je megafonom objavljivala koliko osoba može da primi “solidarni stanodavac” što je pomoglo izbeglima da se jave i povežu sa dobrotvorom.

Na stanici su se pojavili čak i pojedini vlasnici hotela u Berlinu kako bi izbeglicama pružili besplatan smeštaj u svojim hotelskim sobama.

Iako su i gradske vlasti obezbedile smeštajne kapacitete, čini se da je prva privatna inicijativa građana koji su naprosto želeli da pomognu ljudima u nevolji bila efikasnija.

Prema rečima nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nancy Faeser, Nemačka bi mogla da postane “središte za pravednu distribuciju (izbeglica) u Evropi”. Ona je istakla da Berlin želi da izbegli što kraće putuju i da što pre dobiju medicinsku pomoć i dobar smeštaj.

U međuvremenu je u Frankfurt sleteo i prvi avion, dovezavši 134 izbeglice, koje su iz Ukrajine prvo stigle u Moldaviju. Moldavija je dosad primila više od 350.000 izbeglih, što je najviše u Evropi kada se posmatra proporcionalno broju stanovnika – Moldavija broji 2,6 miliona stanovnika.

Šefica nemačke diplomatije Annalena Baerbock je obećala nemačku podršku Moldaviji, između ostalog, i time što će 2.500 izbeglica biti prebačeno iz Moldavije u Nemačku. Prema njenim rečima, ovo je početak “trajne solidarnosti”.

Lokalne vlasti i dalje čekaju pomoć države

Solidarnošću unutar same Nemačke ipak nisu svi zadovoljni. Na konferenciji saveznog kancelara Olafa Scholza i premijera 16 nemačkih saveznih pokrajina dogovorena je brza registracija i raspodela izbeglica, pružanje medicinske pomoći i brzi pristup tržištu rada i obrazovnom sistemu za decu školskog uzrasta.

Prema rečima Hendrika Wuesta, premijera najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija, prihvat izbeglica iz Ukrajine je “nacionalni zadatak” koji savezna, pokrajinske i lokalne vlasti “mogu da urade samo zajedno”.

“Naše opštine to neće moći da urade same. A važno je da žene i deca što kraće budu smešteni u improvizovanim smeštajima i da ne moraju da stalno sede na spakovanim koferima”, rekao je Wuest, koji trenutno predsedava konferencijom pokrajinskih premijera.

Iako je saopšteno da su savezna i pokrajinske vlasti “udružile snage”, a kancelar obećao pokrajinama i lokalnim samoupravama finansijsku pomoć za prihvat i zbrinjavanje izbeglica, novac još nije stigao.

Najjasnije kritike prvo su stigle iz Bavarske, koja je dosad primila trećinu pristiglih ljudi. Premijer Bavarske Markus Soeder je istakao da je neophodna da kancelarska služba koordinira politiku prihvata izbeglica.

Semafor-koalicija mora da ispuni svoju obavezu da finansira politiku prihvat izbeglica. Mi u Bavarskoj smo sami dali milijardu evra opštinama. Savezna vlada ne može da ostane van ovoga”, istakao je Soeder, koji pripada demohrišćanskom bloku koji je na saveznom nivou u opozicionim redovima.

Na kritike kancelar odgovara da će do 7. aprila biti doneta odluka u kojoj meri će troškove snositi savezna vlada.

Tržište rada ‘žedno’ za doseljenicima

Znatno pre savezne vlade, nemačka udruženja poslodavaca, i to udružena sa sindikatima, zatražila su da se što pre uklone sve birokratske prepreke za to da nemačke firme zapošljavaju ukrajinske izbeglice.

Odlukom Evropske unije o masovnom prihvatu izbeglica iz Ukrajine propisano je i da oni dobiju ne samo boravišne već i radne dozvole na godinu dana. Prepreka naravno da ima – od znanja jezika, preko pitanja kvalifikacija i priznanja diploma do toga da su dominantno izbegle žene sa malom decom te im je neophodna i briga o deci dok su one na poslu.

Što se tiče poslova koji im se nude, oni su raznovrsni – od ugostiteljstva, preko nege starih i bolesnih osoba, do zanatstva i industrije. Budući da takozvana baby-boom generacija odlazi u penziju, procena je da je Nemačkoj neophodno najmanje 400.000 doseljenika godišnje kako bi nadomestila manjak majstora, konobara, medicinskih sestara i ostalih zanimanja.

Priliv izbeglica iz Ukrajine, paradoksa li, odgovara Nemačkoj budući da priliv doseljenika sa, na primer, Balkana ne može ni izbliza da namiri potrebe nemačkog tržišta rada. Pojedini preduzetnici su već preuzeli inicijativu i otvorili internet platformu za ukrajinske izbeglice u Nemačkoj na kojoj mogu da pronađu i berzu slobodnih radnih mesta.

Izvor: Al Jazeera