Filip David: Rusija bi zbog svojih interesa žrtvovala Milorada Dodika

Poznati srpski pisac Filip David, komentarišući odluku Srbije da podrži Rezoluciju UN-a kojom se osuđuje rusko djelovanje u Ukrajini, kaže da je to vjerovatno ‘postignuto u dogovoru sa Rusijom’.

Zbog svog velikog znanja i iskustva, zbog svoje posvećenosti demokratiji i ljudskim pravima, ali najviše zbog svoje hrabrosti da se suprotstavlja tiraniji i zlu, Filip David je nerijetko bio na meti velikosprskih nacionalista (Al Jazeera)

Kao jedan od najvećih srpskih književnika, dobitnik NIN-ove nagrade i autor desetina knjiga, koje su ostavile ogroman trag u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, Filip David je najpozvanija osoba da iznese mišljenje o odjecima ruske politike na regiju zapadnog Balkana.

Zbog svog velikog znanja i iskustva, zbog svoje posvećenosti demokratiji i ljudskim pravima, ali najviše zbog svoje hrabrosti da se suprotstavlja tiraniji i zlu, Filip David je nerijetko bio na meti velikosrpskih nacionalista.

Filip David bio je jedan od najsnažnijih glasova one Srbije, koja je osuđivala velikosrpsku politiku Slobodana Miloševića, a nakon Miloševićevog pada spremno je kritikovao svako koketiranje sa nacionalizmom i šovinizmom.

Ruska invazija na Ukrajinu ogolila je do kraja prirodu ruskih interesa u tom dijelu svijeta, ali ono što javnost cijele regije posebno zanima jeste hoće li se, i na koji način, ruska politika na zapadnom Balkanu izmijeniti.

U razgovoru za Al Jazeera Balkans Filip David kaže da je upitno tradicionalno rusko – srpsko savezništvo jer Rusija, kao velika svjetska sila, uvijek sprovodi politiku vlastitih geostrateških interesa.

„Nisam siguran u drugotrajnost i večito prijateljstvo između Rusije i Srbije. Rusija ima svoje krupne interese i to je ono što je po meni najopasnije. Ako ste pratili ono što je pisao i govorio Aleksandar Dugin, ruski ultranacionalista, koji je jedno vreme bio savetnik Putinov, on je neprekidno govorio o obnavljanju ruske imperije. Bojim se da ova politika koju Putin vodi zapravo ide tim putem da se to nekadašnje staro carstvo obnovi na jedan drugačiji ideološki način“, kaže David.

  • Srbija je u UN-u podržala Rezoluciju kojom se osuđuje djelovanje Rusije u Ukrajini. Kako komentarišete taj politički obrat?

– To nije nikakav obrat. To je, ja mislim, postignuto u dogovoru sa Rusijom, pošto je Srbija u takvoj poziciji da apsolutno finansijski zavisi od pomoći koju dobija od EU-a i nema tu dileme na koju će stranu nego mora da ide prema Evropskoj uniji i da je to jedan očajnički potez da se pokaže da Srbija navodno ne napušta taj put prema EU. A ta osuda koja je formalne prirode i vidimo u UN-u valjda je 140 zemalja je podržalo tu rezoluciju kojom se osuđuje upad u Ukrajinu to je na kraju, što se Srbije tiče, jedna stvar koja je sigurno urađena u dogovoru sa Rusijom, jer vidim da i Rusija nema nikakve oštre kritike na to što je Srbija prihvatila tu Rezoluciju i da se odnos Srbije prema Rusiji suštinski ne menja.

Jer ono što je u čitavom ovom tragičnom slučaju, može se tako nazvati, važno je to da se Rusiji uvode sankcije, jer je to jedino što je delotvorno i što može učiniti da Rusija, u šta malo ko veruje, promeni svoje stavove pod sankcijama. Ništa to suštinski ne menja, to je nešto što se očekivalo od prvog dana kada je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. To samo pokazuje da je Srbija, kao i mnoge druge zemlje u jednoj složenoj političkoj i ekonomskoj situaciji i niko ne zna kako će se stvari dalje razvijati i to ne treba tumačiti kao promenu srpske politike.

  • Srbija se, još od ranije, nije svrstala u koaliciju zemalja koje su uvele sankcije Rusiji, kako to objašnjavate?

– Taj stav je očekivan, mislim slijedi se ona politiku koju ova vlada vodi od kada je Vučić na čelu. Ona je u, suštinu, iako deluje i pokušava da to nametnu kao neko glavno razmišljanje da je izbalansirana politika koja vodi računa o ravnoteži, mi koji ovde živimo pratimo tu politku i znamo da je ta politika proruska. Kako se otvoreno i objavljuje, jer evo recimo Dačić je rekao ranije ‘mi zavisimo od Rusije i Kosovo, ako mi osudimo Rusiju i uvedemo sankcije, izgubićemo Kosovo’. To je jedna politika koja se zasniva na interesu koji u suštini zapravo nije interes ovdašnje politike nego radi protiv interesa, ako hoćete jer stalno govorite da hoćete u EU, a prvi uslov koji koči taj ulazak je rešavanje kosovskog problema, gordijevog čvora i svako zna kako se može i mora to pitanje odmah preseći, kao u priči o Gordijevom čvoru, dakle preseći tako što će se prihvatioti realnost i priznati nezavisnost Kosova.

To je teško izreći i svi se čuvaju da to jasno i glasno kažu i opozicija, a posebno vlast. To bi podrazumevalo jedan dobar dogovor sa kosovskim vlastima o očuvanju svega onoga što je očuvanje srpskog kulturnog nasleđa i obezbeđnje mira za život Srba na Kosovu. To se može samo ako imate dobrosusedske i prijateljske odnose sa susednom državom. A to je priznata država u svetu i još će više ići ka priznavanju. Pritisak u sadašnjoj EU će rasti da oni koji nisu priznali nezavisnost Kosova, Grčka, Španija i drugi da to učine. Na tom se planu nešto radi i neke izjave grčkog predsednika, španskog idu u tom pravcu. Ne može se drugačije završiti ta priča sa Kosovom osim nekog velikog sukoba koji bi upalio ovaj deo Balkana i Evrope u kontekstu ovoga što se dešava sa Ukrajinom i Rusijom.

Verovatno mnogi misle, i u ovdašnjoj vlasti, da promeni neku poziciju, ali ja se bojim iako dođe do promene da će se promeniti za Srbiju na gore. U ovakvom kontekstu stvari, gde je alternativa Treći svetski rat, kao što političari počinju govoriti, to ne može biti dobro ni za Srbiju ni za Kosovo, ni za Evropu ni za Balkan. Mora se imati mnogo više razumevanja za geostrateški položaj i Srbije i zemalja u ovom našem okruženju nego što u ovom trenutku srpske vlasti imaju.

  • Po vašem mišljenju, koliko je jak ruski uticaj u regiji, ili da preformulišem pitanje, koliko je Rusija prisutna u političkom, ekonomskom i vojnom smislu u Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana?

– Sada se radi o jednoj emociji. Dugogodošnja antizapadna propaganda, koju uključuje i odbijanje da se prizna realnost u odnosima Srbije i Kosova dovela je do toga da je zapad u očima srpskih propagandista ovde, u medijima koji slede državnu politku, odnosno koji su pod uticajem vladajuće partije i Vučića predstavljau zapad kao neprijateljsko okruženje. Ako gledate u tom kontekstu, onda je sasvim razumljivo, uzimajći u obzoir i neke stare podele na istok i zapad, još iz vremena hladnog rata. Tu ipak ima jedan paradoks, posle rezolucije imfobiroa ovdje je jedno petnaest godina bilo jako antirusko i antisovjetsko raspoloženje. Međutim, propaganda čuda stvara.

Sve ovo, neko, mišljenje naroda koja ne znamo odakle potiče to je izmišljenja stvar. Sve se nameće propagandom i propaganda stvara taj utisak da su naši prijatelji na istoku i na dalekom istoku, u Rusiji, i da je posle nestanka Sovjetskog saveza Rusija jedini oslonac Srbije na tom području u pogledu Kosova i srpske politike. Što je opet jedan posevban paradoks. Vidite, ovo što se događalo sa Krimom i događa sa Donbasom to je opet suprotno od onoga što Rusi ovde podržavaju, poziciju i politiku Srbije u odnosu na Kosovo, pa čak postoje i neki znaci te politike. Ne verujem u slučaj, ali ovde se sa dosta čuđenja i neprijatenog iznenađenja prikazuje fotografija gde valjda šef ruskog generalštaba stoji ispred neke karte gde je Kosovo obelženo kao nezavisna država.

Znači ni da ta ruska pozicija nije mnogo pouzdana kao srpska saveznička, ali Rusi preko Kosova i preko te podele na prijatelje i neprijatelje zapravo traže neko uporište za svoju politiku; za svoju imperijalnu politiku i obnovu velike panruske države traže i na ovom našem području želeći da tu imaju ne samo saveznik negoe i svoje vojne baze. I zato su u Crnoj Gori tenzije podignute, posle svega ovoga što se događa, jer se ustanovljava da tu postoji dosta ruskih ljudi, špijuna, obavještajaca koji su zauzeli neke pozicije i vrše propagandu u korist ruskih interesa.

  • Koliko će pomjeranje Rusije ka  ekstremno negativnom polu biti udar na politiku Aleksandra Vučića, s obzirim da je srbijanski predsjednik vlastitu popularnost gradio na bliskim vezama sa Rusijim i Vladimirom Putinom lično?

– Znate šta, to su neka prijateljstva u kojima se uočavaju i ozbiljne pukotine. Poznato je i od ranije da nije Putin imao nekih velikih simpatija prema Vučiću i prema nekim njegovim razmišljanjima i stavovima. Tu i tamo se to plasiralo i u javnosti. Nisam siguran u drugotrajnost i večito prijateljstvo između Rusije i Srbije. Rusija ima svoje krupne interese i to je ono što je po meni najopasnije. Ako ste pratili ono što je pisao i govorio Aleksandar Dugin, ruski ultranacionalista, koji je jedno vreme bio savetnik Putinov on je neprekidno govorio o obnavljanju ruske imperije. Bojim se da ova politika koju Putin vodi zapravo ide tim putem da se to nekadašnje staro carstvo obnovi na jedan drugačiji ideološki način. To je jednostavno i razlog što zemlje u ruskom okreuženju Estonija, Letonija, Finska pogotovo, Posljka, evo i Ukrajina strepe od takvih tendecija. Mislm da su u pozadini svega te tendencije koje se na kraju svode na politiku sile, na jednu osvajačku politiku koja u svakom trenutku može izazvati Trteći svetski rat.

  • Kada kažeta da u novoj ruskoj geostrategiji obnova imperijalne moći iga ključnu ulogu kakvo je mjesto zapadnog Balkana, BiH, Crne Gore, Srbije i Kosova u tom njihovom „obnovljenom ruskom carstvu“?

– To će se tek pokazati, na koji način će se organizovati ovaj deo sveta jer u ovom trenutku Evropska unija je, bili smo svedoci toga, skoro do same ruske agresije na Ukrajinu, bila u nekom previranju, pokazala se neodlučnom i pokazuje se u nekim kritičnim situacijama. Međutim opšte je mišljenje da je sada opasnost od tih imperijalnih težnji ba nekin način ujedinila Evropu i staro savezništvo Evrope i SAD-a koje je za vreme Trumpa bilo dovedeneo u pitanje.

Ali, u kom će se pravcu to razvijati i dokle može ići ruska agresija tog tipa obnove starog ruskog carstva na novi način teško je predvideti, jer živimo u atomsklom dobu gde je svaki svetski rat velika opasnost po čitavo čovečanstvo. To nije važilo za Drugi  svetski rat kada nije bilo atomskog oružja. Danas je to daleko opasnije i buđenje tenzija i imperijalnih strasti može svet dovesti zaista u veliku opasnost.

  • Po mišljenju mnogih analitičara, Milorad Dodik je glavni Putinov „igrač“ u cijeloj regiji. Koliko će njegov secesionizam i njegova ideja da u BiH od Republike Srpske pravi nekakvu Donjecku republiku sada dobiti vjetar u leđa ili će biti osujećena?

– Dodikova pozicija, duboko sam uveren u to, zasniva se na njegovim ličnim interesima i očuvanju onoga što je stekao na problematične načine.  Govorim o imovini, o novcu koji ima. Setimo se samo toga da je on na taj položaj u BiH došao kao proevropski čovek. I podržan je bio od Evropske unije da bude tu kao neka brana mogućem oživljanju nacionalizma. A on je radio sve suprotno, ali je shvatio da mora imati neko jako zaleđe. Siguran sam, u trenutku kada neki interesi prevladaju, u nekom mogućem, da kažemo  ili nadajmo se dogovoru, da će bez ikakvih problema Dodik biti žrtvovan.

Jer, Bosna i Hercegovina tako kako sada izgleda i kako je sada organizovana očigledno je država koja nikako da se organizuje na pravi način, organizuje kao prava država i ni jedna značjna odluka ne može da se donese jer je tu stalna kočnica Dodik. Međutim, ako stvari krenu na loše, naopako, suprotno od onoga što bismo želeli i ako ojačaju nacionalističke strasti onda može doći do velikih katastrofa ne samo u Bosni i Crnoj Gori nego i na Kosovu i u Srbiji, ali u tom scenariju ne bih želeo ni da govorim ni da mislim jer bi to  značilo ugrožavanje ne jedne, ili tri države to bi značilo neku vrste apokalipse.

  • Ako sam Vas dobro razumio kažete da će Dodik biti veoma lako žrtvovan, ako je to interesu Rusije?

– Apsolutno, u to sam siguran, nije on tako veliki igrač, on je sada potreban da Rusija ima svoje ljude na čitavom ovom području – i u Crnoj Gori i Bosni, u Srbiji pogotovu, ali ako se konfiguracija bude menjala, odnosi među velikim silama budu menjali, ako dođe do nekog sporazuma, onda će mislim, na kraju, se menjati i neki odnosi u regiji.

Izvor: Al Jazeera