Kupovina hljeba za digitalne rublje

Oštar pad ruske rublje prema američkom dolaru od početka 2022. godine dodatno je ubrzan vojnom agresijom na susednu Ukrajinu. Suočeni sa sve većim brojem međunarodnih sankcija, obični ljudi širom (prostorno) najveće zemlje na svetu sa zebnjom prate vesti, naročito one vezane za ekonomiju.

Pad vrednosti domaće valute od gotovo 40 odsto u odnosu na američki dolar znači i veoma neizvesnu godinu pred Rusijom kada su u pitanju cene prehrambenih proizvoda, kao i njihov izvoz. U ovom trenutku je jasno da čak i ako agresija stane odmah sankcije prema ruskim kompanijama, bankarskom sektoru i oligarsima te osobama povezanim sa predsednikom Vladimirom Putinom neće biti tako skoro ukinute.

Digitalni novac kao jedini mogući izlaz

Ruska agresija na Ukrajinu predstavlja najveći oružani sukob u Evropi još od vremena Drugog svetskog rata. Naređenje predsednika Vladimira Putina da se nuklearne snage ruske armije stave u stanje visoke pripravnosti dodatno je obeshrabrilo međunarodne investitore, berze i investicione fondove, koji su odmah krenuli da se oslobađaju rublji, kao i vrednosnih hartija na srednji i duži rok izdatih od strane Ruske centralne banke.

Dodatno, zabrana korišćenja međunarodnog sistema za elektronski prenos novca SWIFT za najveće ruske banke u praksi znači da one neće moći ni da podignu svoja sredstva deponovana u inostranstvu. Međunarodno udruženje za komunikaciju između banaka ili skraćeno SWIFT, osnovano je 1973 godine i ima sedište u Belgiji. Ono predstavlja i neku vrstu “finansijskog UN-a” budući da su sve institucije delimični vlasnici ovog udruženja. SWIFT je tokom godina često kritikovan kao tehnološki zastareo sistem, sa puno bezbednosnih “rupa”, naročito u današnje vreme sve češćih hakerskih napada. Ipak, danas SWIFT koristi više od 11.000 banaka,  fondova, berzi i drugih sličnih institucija, u praktično svim zemljama sveta – njih 200. Krajem prošle godine kroz međunarodni SWIFT sistem je u proseku dnevno prolazilo oko 32 miliona transakcija.

Zabrana korišćenja SWIFT-a za ruske banke ipak ne znači i automatski “ključ u bravu”. Transakcije su i dalje moguće, ali na “staromodni” način – telefonom, te slanjem finansijskih dokumenata putem fax uređaja ili emaila. U slučajevima kada samo nekoliko velikih ruskih kompanija i konglomerata dnevno ima na hiljade transakcija, od kojih većina vredi po nekoliko miliona dolara, jasno je da bi ovim “ručnim” metodom prenos novca trajao mesecima.

Sistem ‘spojenih posuda’

Budući da svetska ekonomija i tržišta hrane, energenata i robe široke potrošnje funkcionišu po sistemu “spojenih sudova”, u Evropskoj uniji, a naročito u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji poslednjih dana raste bojazan od prelivanja ekonomske krize iz Rusije na evropska tržišta. Više od 40 odsto zemnog gasa koji se koristi u Evropi dolazi iz Rusije – uglavnom preko ukrajinskih gasovoda. Stručnjaci iz energetskog sektora kažu i da ako ratne operacije uskoro ne prestanu, te ne dođe do garancija za predvidivo snabdevanje gasom, cene energenata širom Evrope mogu da porastu više od 10 puta, pa čak i čitavih 20 puta do kraja godine. Zanimljivo je i da 20 odsto dizel goriva u Velikoj Britaniji dolazi iz Rusije.

Takođe, cena hleba je, za mnoge neočekivano, kao i uvek u ratna vremena postala jedno od ključnih pitanja. Trećina svetske proizvodnje pšenice dolazi iz samo dve zemlje – Ukrajine i Rusije. Rat između njih znači da će na svetskom tržištu biti i do 10 odsto manje ove ključne žitarice, a cena bi mogla da se udvostruči već do leta, dakle i pre nove žetve. Banka Engleske (The Bank of England) je već upozorila finansijska tržišta da će se povećanje cena energenata sasvim sigurno “preliti” na ostale sektore, pre svega tržište kredita i nekretnina. Američki ekonomisti smatraju da će opet doći do “mehura tržišta nekretnina”, sličnog onom iz 2008. godine, koji je izazvao svetsku ekonomsku krizu. Tada je bankrot jedne od američkih kreditnih banaka, Lehman Brothers, srednje vrednosti kapitala, pokrenuo globalnu ekonomsku lavinu. Danas, samo dve od sedam ruskih banaka pod sankcijama su čak tri i pet puta veće od Lehman Brothersa, a imaju i brojne investicije širom Evrope, Bliskog istoka i Azije.

Da ova “savršena finansijska oluja” bude još gora, pobrinule su se i odluke globalnih kompanija za platne kartice – Visa i Mastercard – da suspenduju sve aktivnosti unutar Ruske Federacije. Ruske banke su izmenama u svojim računarskim sistemima omogućile da kartice ipak rade unutar same zemlje, do njihovog isteka, ali Visa i Mastercard kartice izdate u Rusiji više neće važiti van zemlje, niti će strani državljani moći njima da plaćaju unutar Rusije. To takođe znači da gotovo polovina bankomata više neće imati svrhu jer neće “razumeti” vrstu platne kartice, niti će moći da elektronski komuniciraju sa različitim bankama (zbog već pomenute zabrane SWIFT komunikacije). Uz sve ovo, ove kartice neće više važiti ni za online plaćanja, niti će ih moći koristiti ruski državljani koji žive i rade van zemlje. Visa i Mastercard zajedno kontrolišu oko 88 odsto svetskih transkacija ovom vrstom plaćanja (ne računajući Kinu).

Najveća ruska banka sa državnim učešćem, Sberbank navela je da će njene kartice ipak raditi unutar Rusije, korišćenjem domaćeg bankarskog sistema. Visa i Mastercard su takođe ukinule rad svojih sistema i kartica 2015. godine na Krimu, nakon međunarodno nepriznatog referenduma o pripajanju Rusiji.

Moguće i potpuno isključenje

IT stručnjak Dušan Savić smatra da bi Rusija uskoro mogla potpuno da “isključi” svoj finasijski sistem iz svetske mreže, kako bi ga zaštitila od daljih sankcija.

“Pre tri godine, Rusija je sprovela čitav niz testova opreme i domaćih računarskih mreža, kako bi ih u nekom trenutku u potpunosti isključili sa globalnog interneta. Sada je jasno da je Kremlj još tada ‘na stolu’ imao plan invazije na Ukrajinu, te da je predviđao da će se eventualne međunarodne ekonomske sankcije prvenstveno sprovoditi elektronskim putem. Iako je tada Kremlj pravdao donošenje čitavog niza novih propisa, zajednički nazvanih ‘RuNet’, zaštitom od sajber napada sa Zapada i iz zemalja članica NATO-a, jasno je da je pravi cilj ovog sistema bio isključivanje ‘domaćeg’ interneta sa svetske mreže. Sem finansija, jasno je i da će ovaj ‘ruski suvereni internet’ biti u potpunosti pod kontrolom države i federalnih službi, te naširoko cenzurisan”, objašnjava Savić.

“Putin i njegovi saradnici zapravo i nisu prvi koji su ‘setili’ ovakvog rešenja – u Kini ovakav pristup internetu i online uslugama funkcioniše praktično od prvog dana. Nazvan ‘Veliki kineski internet zid’ ili ‘Vatreni zid Kine’, on predstavlja sistem brojnih servera unutar kineskih državnih službi kojima se kontroliše bukvalno svaka aktivnost njihovih građana na internetu, kao i vrsta i tip sajtova koje posećuju. Zbog ovoga u Kini nema Facebooka, Googlea, YouTubea – zapravo nijednog zapadnog servisa, a koje mi u našoj zemlji nesmetano i neograničeno koristimo svakog dana”.

Virtuelna rublja za pravi život

Brojni ekonomisti se slažu da će Rusija sada imati veoma otežan, ako ne i potpuno onemogućen pristup za oko 630 milijardi dolara deviznih rezervi koje drži van zemlje. Švajcarska je takođe nedavno delimično onemogućila prenos ovih sredstava iz banke u banku unutar svog sistema.

Jedini (mogući) izlaz za ruske finansije je okretanje kriptovalutama, digitalnom virtuelnom novcu, kao što je bitcoin ili ethereum, uz još desetak drugih. Budući da su kriptovalute u samoj svojoj osnovi decentralizovane – ne izdaje ih niti kontroliše nijedna banka ili insititucija – tako se trgovina njima iz i ka Rusiji ne može lako i brzo zaustaviti. Svetske berze kriptovaluta Coinbase, Gemini i eToro su već saopštile da će “u potpunosti poštovati sankcije nametnute Rusiji” – to će u praksi ipak biti mnogo teže nego kada je u pitanju SWIFT transfer ili korišćenje platnih kartica.

Podaci sa digitalnih berzi, na kojima vlasnici bitcoina kupuju ili prodaju svoje “novčiće”, pokazuju da je trgovina kriptovalutama iz i ka Rusiji na najvećem nivou u poslednjih godinu i po dana. I sama vrednost bitcoina je od početka godine porasla oko 20 odsto, nakon prethodnog oštrog pada. Ipak, deo ovih digitalnih “novčića” se može zapleniti, budući da blockchain tehnologija na kojoj kriptovalute počivaju, uvek ostavlja i svoj jedinstveni “digitalni potpis”, pa se lako može utvrditi ko je i sa kim trgovao.

Berze Binance i Coinbase imaju i dvostruku proveru autentičnosti i kupca i prodavca kriptovalute, pa će Kremlju biti daleko teže da sakrije ove transakcije od međunarodne zajednice. Američke obaveštajne agencije procenjuju i da je od početka godine u Rusiju ušlo preko 400 miliona dolara u kriptovalutama, a veliki deo ove sume prestavljaju bitcoini “zarađeni” raznim vrstama online iznuda i korišćenjem ransomware računarskih virusa.