Evropska komisija za Al Jazeeru: Evropski odbrambeni fond neće pomoći Ukrajini protiv ruskog napada

Piše: Hafsa Alami

Vojne operacije u Ukrajini, koje je prošlog četvrtka pokrenula Rusija, naglasile su važnost razgovora o tome kako ojačati zajedničku sigurnosnu i odbrambenu politiku Evropske unije (CSDP). To je navelo Evropski parlament da donese rezolucije koje pozivaju na efikasan odbrambeni pristup u suočavanju sa prijetnjama kao što su strano uplitanje, cyber napadi, terorizam i iskorištavanje migracija u političke svrhe.

Ukrajinska kriza pretvorila je ovu političku praksu u konkretnu potrebu koja od Evropske unije iziskuje da izabere svoje mjesto na geopolitičkoj šahovskoj tabli kontinenta. Dok se na Rusiju gledalo kao na prijetnju i partnera u isto vrijeme, vojno djelovanje EU-a više se svodilo na upravljanje krizama u Africi.

Evropski odbrambeni fond i njegova uloga

Nestabilnost u istočnoj Evropi učinila je sigurnosna pitanja prioritetom kako bi se izbjegao rat u cijeloj Evropi. No, ima li Evropska unija, koja želi biti geopolitička sila, i vojnu misiju? Je li Evropski odbrambeni fond pokazao neuspjeh u zaustavljanju ruskog napada na Ukrajinu?

Evropski odbrambeni fond (EDF) je inicijativa Evropske komisije za podršku i finansiranje zajedničkih istraživanja i razvoj odbrane, sa budžetom od osam milijardi eura za period 2021.-2027. Iznos od 2,6 milijardi eura bit će izdvojen za finansiranje istraživanja u novim tehnologijama i 5,3 milijarde eura za razvoj zajedničkih odbrambenih projekata.

Kako bi se upotpunila nastojanja zemalja članica, EDF jača saradnju između kompanija i istraživačkih tijela u državama članicama EU-a u istraživanjima i razvoju najnovijih odbrambenih tehnologija i opreme. Također, podržava konkurentne i kooperativne projekte za razvoj evropskih odbrambenih kapaciteta.

Samo novčana pomoć

Evropski parlament je, na prijedlog Evropske komisije, odobrio prošle srijede novu novčanu podršku Ukrajini u iznosu od 1,2 milijarde eura. Od toga, 600 miliona eura je spremno za slanje odmah, ”kako bi se pružila brza podrška u situaciji ozbiljne krize i ojačala otpornost Ukrajine”, navodi se u saopćenju.

Dok se ruske snage nastavljaju širiti, evropska pomoć je ograničena samo na davanje finansijskih zajmova i humanitarnu podršku, uprkos tome što je ukrajinska vlada uputila zahtjev prošlog utorka Evropskoj uniji da je podrži oružjem i da joj pruži garancije za buduće članstvo.

U ekskluzivnim izjavama za Al Jazeeru, zvaničnici Evropske komisije naglasili su da “pokretanje Evropskog odbrambenog fonda ni na koji način nije povezano s Ukrajinom ili njenom odbranom u suprotstavljanju ruskoj prijetnji. Dakle, rad EDF-a nije potaknut aktuelnim dešavanjima, već nastojanjem da se dugoročno poboljša tržište odbrambene industrije u državama članicama i Evropskoj uniji”.

Zvaničnici su istakli da je EDF ograničen samo na zemlje članice, što znači da Ukrajina ne može imati koristi od njega.

To se može zaključiti i iz izjave glasnogovornika francuskog ministarstva odbrane Hervea Gradjeana za Al Jazeeru, kada je objasnio da je ”u okviru zajedničke saradnje Evropske unije i Sjevernoatlantskog saveza (NATO) ), Pariz predložio raspoređivanje stotina vojnika u Rumuniju, zemlju koja graniči s Ukrajinom, kako bi uvjerio i pružio sigurnosne garancije državama članicama koje bi se mogle osjećati ugroženima od Rusije.”

NATO i EDF

Stalna strukturirana saradnja (PESCO) u oblasti sigurnosne i odbrambene politike uspostavljena je odlukom Vijeća Evropske unije 11. decembra 2017. godine između 25 država članica EU-a. Očekuje se da će sljedeća generacija specijalnih evropskih faktora osposobljavanja i drugih sistema naoružanja biti razvijena kroz projekte na kojima rade PESCO i EDF.

To znači da bi NATO mogao postepeno izgubiti primat i poziciju glavnog pokretača operacija planiranja nacionalnih kapaciteta i programa naoružanja, pored sposobnosti zajedničkog djelovanja.

Dakle, NATO se, kada je u pitanju ruska prijetnja, suočava sa dvostrukim izazovom: rastućim sposobnostima Rusije u naprednim sistemima naoružanja i  metodama ”sive zone” ili hibridnim ratovanjem.

U oba slučaja, evropska odbrana može biti u interesu NATO-a, jer okviri PESCO-a i EDF-a mogu olakšati i razviti neke sposobnosti koje evropskim saveznicima itekako nedostaju, pod uslovom da su procesi odbrambenog planiranja Alijanse i EU međusobno povezani i da služe istim interesima.

Drugi uslov, koji je podjednako važan, jeste napuštanje odbrambeno-industrijske saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer bi se u tom slučaju zemlje članice EU-a morale fokusirati isključivo na evropsku saradnju.

Osim toga, zemlje bi trebale imati potpunu slobodu da biraju žele li ići evropskim ili transatlantskim putem kako bi stekle sposobnosti koje su im potrebne.

Historijska ovisnost o SAD-u

Evropa se oslanjala na SAD po pitanju svoje sigurnost od 1945. Sve do kraja Hladnog rata, nije bila spremna da ulaže u svoje sposobnosti i da obezbijedi svoju regionalnu sigurnost bez oslanjanja na Washington.

Takva situacija se nastavila sve do dolaska bivšeg američkog predsjednika Donalda Trumpa, koji je predstavljao šok zbog svojih neočekivanih odluka i poziva bivšoj njemačkoj kancelarki Angeli Merkel i drugim liderima da uspostave evropsku stratešku autonomiju.

Danas je ukrajinska kriza otkrila kako još uvijek ne postoji volja za postizanje ovog cilja. Svaki put kada se stvari zakompliciraju, SAD se pojavljuje na sceni evropskih dešavanja, što Evropsku uniju vraća na slabu tačku u odbrambenoj strategiji, posebno nakon izlaska Britanije iz EU-a, budući da se ta država smatra jednom od najvažnijih vojnih sila u Evropi.

Na klizavom terenu

Rat protiv Ukrajine dolazi u neizvjesnim okolnostima; Britanski premijer Boris Johnson suočava se sa skandalom na domaćoj sceni, Emmanuel Macron se priprema za predsjedničke izbore zakazane za april, a u novoj koalicionoj vladi Njemačke ne postoji jedinstven stav protiv Rusije. Pored toga, sve je veća inflacija, a rastu i cijene energenata u cijeloj eurozoni. Takva situacija je dovela do toga da se sigurnosni i diplomatski napori prepuste Bijeloj kući.

Imajući u vidu ubrzana dešavanja, budućnost Evrope stoji na klizavom terenu, dok EU stoji kao ”posmatrač” u sukobu između Rusije i Ukrajine. Tokom sedam mjeseci, Brisel se suočio sa više geopolitičkih izazova, a posebno se ističu kriza u Afganistanu, kriza s prirodnim plinom, priliv migranata preko granica Poljske i Bjelorusije, a sada i invazija na Ukrajinu.

Ovi izazovi prisiljavaju Brisel, više nego ikada prije, da razmotri pitanje uspostavljanja evropskog strateškog suvereniteta koji bi omogućio bloku da bude na čelu svojih geopolitičkih odluka, odbaci svaku vanjsku prijetnju i garantira vojnu pomoć svim evropskim zemljama bez izuzetka.