Rusija: Svađe, bijes, razočarenje

Vojna ofanziva protiv Ukrajine koja je počela jutros, uprkos apelima mnogih država i brojnih istaknutih predstavnika ruskog društva, najgori je scenario, koji preti katastrofalnim posledicama samoj Rusiji. Ovo je najčešća ocena koja se u Rusiji čuje od hiljada građana, koji su zabrinuti za sudbinu svojih rođaka i prijatelja iz susedne zemlje i strahuju od ekonomskog kolapsa zbog rata velikih razmera.

Ruski predsednik Vladimir Putin okarakterisao je ovaj vojni napad kao “specijalnu operaciju za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine”. Svoju tvrdnju nije potkrepio dokazima ili validnom dokumentacijom u prilog stava da Rusija ima pravo da izvede oružanu operaciju protiv susedne zemlje.

Brojni ruski politikolozi i vojni analitičari su u proteklih dana govorili o invaziji kao o neizbježnom potezu Kremlja, ističući u isto vreme da su njegove krajnji ciljevi nepoznati, dok je mogućnost uticaja na politiku Vladimira Putina unutar ruskog društva izuzetno ograničena. Mnogi su, međutim, i dalje imali nadu da će na kraju prevladati zdrav razum i da će Rusija ostati na putu diplomatije i pregovora. Rusija je uvek spremna za dijalog o situaciji oko Ukrajine, rekao je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Kako živjeti u fašističkoj državi?

Ali, u ovom trenutku, čini se, niko od stručnjaka ne veruje u konstruktivne razgovore sa zemljom koja je u međunarodnoj zajednici gotovo jednoglasno prozvana agresorom.

Stotine ljudi uhapšeno je večeras u Rusiji na antiratnim protestima. Kremlj ne dozvoljava nikakva okupljanja. Mnogi ruski pisci, umetnici i borci za ljudskih prava predviđaju narednih dana jačanje cenzure i političke represije. Međutim, hiljade protivnika Putinovog režima već je završilo u zatvoru poslednjih godina, a gotovo svi nezavisni mediji u Rusiji proglašeni su stranim agentima.

“Rusijom vlada mentalno poremećeni diktator, a što je najgore, ona poslušno prati njegovu paranoju”, napisao je na svom Facebook profilu poznati pisac Boris Akunin.

“Kako živeti u fašističkoj državi? Gde je sada granica između prihvatljivog, iznuđenog i nemogućeg?” pita istoričar Sergej Abašin.

Jednoglasnost elite, podijeljeno društvo

Situacija je eskalirala ubrzo nakon što je Vladimir Putin u ponedeljak objavio dekrete o priznavanju nezavisnosti proruskih teritorija u istočnoj Ukrajini, “Donjecke Narodne Republike” i “Luganjske Narodne Republike”, te potpisao “sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći”. Dve ove regije proglasile su nezavisnost još 2014. godine, kada je, uz podršku Moskve, na istoku Ukrajine izbila oružana pobuna protiv kijevskih vlasti. Gornji dom ruskog parlamenta u kratkom roku je dao dozvolu da se ruska vojska koristi za podršku “DNR-u” i “LNR-u”.

Ovih dana, kao i 2014. godine, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, ruska politička elita pokazala je potpunu jednoglasnost po pitanju prekrajanja teritorije susedne države po etničkoj osnovi.

U isto vreme, nove odluke Kremlja u kontekstu ukrajinske krize ostavile su brojna pitanja za rusku javnost, koja je godinama podeljena oko politike Kremlja na ovom prostoru. Za razliku od 2014. godine, kada je u ruskom društvu vladala euforija zbog, kako kažu “patrioti”, “istorijske pravde” i “mirnog povratka Krima u rodnu luku”, ovog puta ljudi su zbunjeni i razočarani.

Lična tragedija i govor mržnje

Bombardovanje susedne zemlje otvoreno podržavaju uglavnom ljudi radikalnih stavova, pod uticajem propagande televizije kontrolisane od strane Kremlja. Za većinu ljudi ovo je lična tragedija, s obzirom na bliske veze između ruskog i ukrajinskog društva, ako ne uvod u krvavi građanski rat sa nepredvidivim posledicama. Međutim, od 2014. godine u borbama između ukrajinske vojske i proruskih separatist na istoku Ukrajine živote je izgubilo najmanje 14.000 ljudi.

Nakon potpisivanja dekreta o priznavanju nezavisnosti “DNR-a” i “LNR-a” govor mržnje prema Ukrajini u medijima pod kontrolom Kremlja nije se nimalo smanjio, što je bio jasan signal da Kremlj ne popušta te da će pokušati da reši “ukrajinsko pitanje” vojnim putem. Nacionalistička ofanziva na ruskoj televiziji se nastavlja od 2014., uz pretnje Ukrajincima i najozbiljnije optužbe na račun ukrajinskog rukovodstva. U vladinim ruskim medijima o Ukrajini se često govori kao “veštačkoj tvorevini” koja “nema pravo na suverenitet”, a čija “nacistička” vlada nema nikakvu podršku od strane Zapada.

Poznati prokremaljski politikolozi su pozdravili vojni napad, a neki od njih pišu reč “Ukrajina” pod navodnicima i malim slovom.

Ekonomske posljedice

Brojni analitičari i politikolozi u Rusiji se aktivno raspravljaju o političkim, ekonomskim i vojnim posledicama. Eskalacija situacije oko Ukrajine skupo košta ne samo obične Ruse, već i učesnike domaće Forbesove liste. Prema podacima Bloomberga, u ovoj godini bogatstvo 23 najznačajnija biznismena u Rusiji smanjeno je za 32 milijarde dolara zbog situacije oko Ukrajine. A najviše je izgubio prijatelj Putina Genadij Timčenko, član Odbora direktora Sibura i Novateka. Njegovo je bogatstvo 2022. godine smanjeno za skoro trećinu (-6,47 milijardi dolara), na 16 milijardi dolara. Novi udar na njihove džepove, po svim procenama, biće još jači.

Napad na Ukrajinu je naglo oborio rusku rublju. Američki dolar trenutno košta 103, dok euro 113 rubalja, i to prvi put u istoriji. Moskovska berza otkazala je jutarnje trgovanje 25. februara. Mnogi građani čekaju u velikim redovima ispred bankomata i žale se na nedostatak gotovine.

Nove oštre sankcije, koje su najavile Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje, dominiraju među top temama. Pored nedavnih ograničenja, koje se odnose na ruske banke te gasovod Severni tok 2 vredan 10 milijardi dolara, najavljene su sankcije protiv Aeroflota i brojnih moćnih kompanija. Pored ostalog, svima je jasno da izdržavanje stanovništva u separatističkim republikama u potpunosti pada na teret ruskog budžeta i poreskih obveznika u Rusiji.

Koliko košta “ruski svijet”

Mnogim analitičarima je već jasno da novonastala situacija dovodi Rusiju do neviđenih finansijskih troškova. Istovremeno, dugi niz godina Moskva snosi velike troškove na okupiranim teritorijama u bivšem SSSR-u. Stručnjaci u Bečkom institutu za ekonomska istraživanja (WIIW) su u 2020. godini procenili minimalni iznos potreban za obnovu Donbasa na 21,7 milijardi dolara. Od 2014. godine Rusija pruža ovim regijama finansijsku pomoć (ali čak i približan iznos teško je proceniti), kroz direktnu budžetsku podršku, te snabdevanje električnom energijom i gasom. Regije Donjecka i Luganska sa nekoliko miliona stanovnika prešli su na rusku rublju od 2015. godine.

Kako je nedavno tvrdio Dmitrij Kozak, zamenik šefa predsedničke administracije, Rusija troši “astronomske sume” na humanitarnu podršku “DNR-u” i “LNR-u”. Ali, ovi troškovi nisu vidljivi u otvorenom delu ruskog budžeta.

Pobunjeni istok Ukrajine nije jedini primer ruske finansijske podrške nepriznatim teritorijama. Rusija, koja je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije nakon rusko-gruzijskog oružanog sukoba 2008., godišnje dodeljuje ovim regijama 12-14 milijardi rubalja, što je više od 130 miliona eura prema kursu na dan pre napada na Ukrajinu.  Formalno, deo ovih sredstava je usmeren na ispunjavanje socijalnih obaveza prema ruskim državljanima koji stalno borave u ovim republikama (masovno izdavanje ruskih pasoša u Abhaziji i Južnoj Osetiji počelo je još 2002. godine).

A da ne govorimo o troškovima zbog anektiranog Krima. Krimska ekonomija zasnovana na turizmu i poljoprivredi gotovo u potpunosti zavisi od bespovratnih sredstava iz ruskog državnog budžeta. Iako su ruske vlasti u proteklih osam godina često govorile o brzom napretku i prosperitetu, u 2022. Krim će Rusiju koštati 200 milijardi rubalja. Otprilike iste troškove Rusija će imati i u naredne dve godine. Nema sumnje: politika prekrajanja granica u bivšem Sovjetskom Savezu skupo košta ruske građane, a Kremlj ih ne obaveštava o stvarnim posledicama borbe za „istorijsku pravdu“. U poslednjih godina milioni građana su, pored ostalog, osetili ove efekte kroz rast cena hrane, te radikalnu reformu penzija, što je dovelo do naglog povećanja starosne granice za odlazak u penziju. Dodatni gubici u ovom trenutku su neprocenjivi.