Marija Ratković: Put do besplatne HPV vakcine dug 13 godina
Kada postoji vakcina koja štiti od nekoliko vrsta raka, ne treba propustiti da se zaštitimo, kaže aktivistkinja Marija Ratković.
Statistički podaci govore da manji broj građana i građanki odlazi na preventivne preglede u cilju očuvanja zdravlja. Najčešće se lekarima obraćaju sa već razvijenim bolestima, što umnogome otežava proces lečenja. Taj postotak je veći kada je reč o marginalizovanim grupama. Svakako su najugroženiji najmlađi. Godinama se govori o velikom broju mladih koji obolevaju od karcinoma grlića materice i genitalija izazvanih humanim papiloma virusom (HPV).
Pre više od 15 godina u svetu je otpočela primena HPV vakcine koja štiti od nekoliko vrsta karcinoma. Procedura da HPV vakcina bude besplatna za sve devojčice i dečake u Srbiji nije bila laka.
Aktivistkinja Marija Ratković je intenzivno govorila o potrebi za vakcinacijom i sa vodećim stručnjacima uspela je da edukuje deo stanovništva o značaju ove vakcine, ali i da omogući da ona bude o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
U ovom razgovoru Marija Ratković iznosi detalje o HPV vakcini i njenom značaju.
- Šta je HPV vakcina i koji su njeni benefiti?
– HPV je vakcina protiv raka. Kada postoji vakcina koja štiti od nekoliko vrsta raka (karcinomi orofaringijalne i anogenitalne regije) ne treba propustiti da se zaštitimo. Pored toga, kako HPV virusi izazivaju niz ćelijskih anomalija i oboljenja poznatijih pod nazivima „ranica na grliću materice“, CIN i CIL ćelijske promene, lezije, papilomi, kondilomi, važno je istaći da sve ove predkancerozne i benigne promene mogu postati deo prošlosti uz HPV vakcinu.
- Od kada se vakcina primenjuje u svetu i koji je postotak uspešnosti?
– Vakcina se u svetu primenjuje više od 15 godina. Prve programe je uvela Australija. Njihovo desetogodišnje istraživanje je završeno 2015. i rezultati su pokazali da kod mladih devojaka koje su vakcinu primile između 12 do 14 godine procenat HPV uzrokovanih oboljenja pao na oko 1,1 odsto što praktično znači da one neće nikad razviti teža oboljenja kao što je rak. Već posle prvih godina uvođenja državnih programa u kojima je vakcina besplatna videli su se rezultati, ubrzo su se uveli programi koji štite i dečake, a kako su istraživanja napredovala proširene su imunizacije i na starije. Danas se u Britaniji ljudi imunizuju i do 45 godine, a mnoge zemlje pa i naša ukinule su starosnu granicu. Jer HPV nije sistemski virus, ne ostaje zauvek u organizmu. Većina ljudi ga ima nekad u svom životu, ali moguće je zaraziti se ponovo. Svako ko je zdrav, ko u sebi nema virus može da se zarazi ali može i da se zaštiti. Odraslima se preporučuje da se pre vakcinacije testiraju. Naravno redovni pregledi i siguran seks ostaju važne vrste prevencije, jer HPV nije jedina seksualno prenosiva infekcija koja nas plaši iako je možda najčešća i vrlo opasna.
- Koliko je proceduralno bilo zahtevno uvesti HPV vakcinu u zdravstveni sistem u Srbiji?
– Vakcina je u zdravstvenom sistemu Srbije prisutna kao i svaki lek, od kad postoji u svetu, ali samo za one koji plate. Tek 2019. godine, uvedena je u redovan kalendar vakcinacije kao preporučena za decu uzrasta do devet do 13 godina. A najveći problem je bio taj što RFZO ne finansira preporučene nego samo obavezne vakcine, pa ona faktički nije bila dostupna nikome jer je skupa. Rešenje ovog problema, po mom mišljenju, ubrzala je COVID pandemija jer se pokazalo koliko nema nikakve razlike u tome što je neka vakcina preporučena, a ne obavezna – kada štiti od potencijalno smrtonosne bolesti.
Kada su u pitanju seksualno prenosive infekcije, to su pitanja kojima se do sada nisu bavili mejnstrim mediji pa stoga nije postojao gotovo nikakav pritisak da se ovaj problem rešava. Mi imamo od 2009. Nacionalnu strategiju za borbu protiv raka u kojoj se jasno navodi da je HPV vakcina imunološki lek koji štiti od jedne od tri najsmrtonosnije vrste raka, ali kao što vidimo put do toga da ovaj lek bude uključen u obavezno osiguranje – odnosno za sve dostupan i besplatan – bio je dug skoro 13 godina.
- Čini se da građanke i građani nisu bili upućeni u značaj HPV vakcine. Kakve su bile reakcije tokom kampanje i koliko su mlade žene svesne karcinoma, ali i svih načina da se zaštite?
– Rezultati pilot projekta iz 2016/17 godine, kada je 2/3 vakcina ostalo neiskorišćeno jer niko nije ni znao za program ni za to da imamo besplatnu vakcinu protiv raka usporili su sve. Činilo se kao da nikom nije stalo. Ali grupe lekara i stručnjaka za javno zdravlje su se borili, udruženja roditelja su pisala peticije, pričalo se na forumima, lekari su se edukovali, otvorena je Nacionalna kancelarija za skrining, mnogo toga se dešavalo. Kada sam ja počela da se bavim radom na prevenciji 2019. godine, već je puno ljudi znalo – i žena i muškaraca, ali falilo je konkretnih koraka, da se povežu sva znanja u konkretne zahteve i politike. Tako smo došli do peticije “Hoćemo dostupnu zaštitu od raka u Srbiji”, a prvi se zainteresovao Zdravstveni savet u Šapcu. Posle jednog uspešnog predavanja i sastanka, Šabac je počeo da radi na tome da premosti birokratske probleme i da na nivou lokalne samouprave obezbedi finansiranje. Danas imamo to na nivou cele Srbije. Mislim da nema žene koja ne zna kako se sve može zaštititi, ali ono što me oduševljava su mladi koji žele još više obrazovanja iz seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Kao da se uklonila ogromna barijera govora o zdravlju i seksu. Presrećna sam zbog toga.
- A devojčice i žene iz marginalizovanih grupa?
– Besplatne vakcine, dostupni pregledi postoje upravo zbog onih koji su u najvećem riziku. Jer devojčice koje rano stupaju u bračne odnose, nemaju mogućnosti da vode računa o kontracepciji niti novca za kondome – a prva ambulanta je daleko, pod višestrukim su rizicima od razvijanja karcinoma. Zbog toga kažemo da rak grlića materice nije pitanje pojedinačnog već javnog zdravlja, a kako se odnosi na reproduktivne organe – prevencija je važno pitanje populacione politike i bezbednosti zemlje. O kojoj mi budućnosti da pričamo ako ne učinimo svet boljim za sve nego samo za one koji imaju novac da priušte da se zaštite ili otkriju bolest na vreme.
- Da li i dečaci mogu da budu vakcinisani i zaštićeni od humanog papiloma virusa?
– Svi koji mogu da se zaraze mogu i treba da se zaštite. Rak grlića materice je u fokusu jer je to drugi uzrok smrti od raka kod žena i tu muškarce pominjemo kao prenosioce virusa, ali mi ne iznosimo svaki dan u javnost podatke o tome koliko ljudi svake godine umre od karcinoma orofaringijalne (usne duplje i grla) i anogenitalne regije (reproduktivnih organa i analnog otvora oba pola). Ali nije ni potrebno zastrašivati ljude smrću, već samo uputiti na dostupnu zaštitu. Važno je što je Srbija odmah uvela rodno neutralne programe vakcinacije, da ne bismo sutra morali da pričamo zasebno i o zdravlju interseksualnih, transrodnih i nebinarnih osoba. Brigu za zdravlje delimo svi, nezavisno od roda.
- U višegodišnjoj borbi za dostupnost HPV vakcine i aktivizmu na polju zdravstva, ravnopravnosti i kulture učinili ste mnogo, ali to nije kraj. Stoga moram da Vas pitam kako ste i koji je sledeći korak?
– Moj život je komunikacija i neprekidno učenje – bez obzira da li sam u klupi ili pred katedrom, ili na internetu. I sama sebi se smejem, jer sam na mrežama kao propovednica – Dobar dan, da li mogu da vas zainteresujem za… i uvek je to nešto o čemu se nerado priča, bilo da je seksualno zdravlje, akušersko nasilje, neplaćeni rad, prava osoba sa invaliditetom, nasilje, LGBT+ teme ili rodno senzitivni jezik. Najviše radim na istraživanjima i edukaciji iz oblasti javnog zdravlja, posebno vezano za COVID i za seksualno i reproduktivno zdravlje – pružamo besplatno znanje organizacijama, zdravstvenim centrima, medijima, školskim pedagozima, mladima i svim zainteresovanim da saznaju više o tome kako da se bore protiv lažnih vesti, gde da saznaju sve što ih zanima o zdravlju. Radim dosta i sa mladima, kao mentorka i edukatorka, mladima je najpotrebnije da imaju adekvatno seksualno obrazovanje u školama. Sada radimo na implementaciji programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2022. do 2025. godine jer mislim da je važno za zdravstveno obrazovanje uđe u sistem. Naravno moje saradnice i saradnici su brojni, članica sam mreže Naučnici protiv Covida. Svet nauke je divan i predivan – nadam se da ću ove godine odbraniti doktorat i to su neki planovi. Pored zdravlja, najvažnija mi je ljubav.