Kako je Mujica savjetovao novog čileanskog predsjednika

Pepe Mujica je među rijetkim penzionisanim predsjednicima kome je obraz ostao potpuno čist, koji nema čega da se postidi i koji je imao šta prenijeti čileanskom čelniku Gabrielu Boriću.

'Donosiš svjež vjetar i otvoreniju viziju progresivnom svijetu', rekao je Mujica Boriću (Reuters)

Sledeće citate iz virtualnog razgovora između Gabriela Borića (35) novog predsednika Čilea (čiji preci su sa ostrva Ugljan u Hrvatskoj doplovili na jug Čilea) i Josea “Pepea” Mujice (87), bivšeg predsednika Urugvaja, u svetu poznatog kao najsiromašnijeg čelnika države, pozajmljujem sa urugvajskog radija M 24 koji su preneli pojedini dnevni listovi iz obe južnoameričke zemlje.

“Verujem u tvoju sposobnost. Ti donosiš svež vetar i otvoreniju viziju progresivnom svetu”, rekao je Mujica Boriću koga čeka težak posao.

Ako uspe da u delo sprovede novi ustav izrastao nakon protesta građanskih organizacija, koji ukida privilegije najjačim i najimućnijim, i pruža podjednake mogućnosti svima, to će značiti da levica ponovo pruža korene po američkom kontinentu.

Mujica mu čestita, hrabri i upozorava: “Mlada krv teče tvojim žilama, mnogo te puta neće shvatiti, nailazićeš na prepreke i nerazumevanja… kad od moćnih tražiš saradnju, skoči iznad egoizma koji mi kao ljudi nosimo u sebi… Zapamti da ostaviš posejano polje”. I pojašnjava: “Ma koliko da bude čudotvorno tvoje delo, ova borba je mnogo duža od životnog veka pojedinca. To je kolektivan cilj i morate da pazite da vaš zadatak, da vaš svakodnevni trud, ne pojede budućnost”.

‘Sa svakim dijeliti materijalne dobrobiti’

Mujica je među retkim penzionisanim predsednicima kome je obraz ostao potpuno čist, koji nema čega da se postidi. Poručuje dalje Boriću: “Vlast uništava stranke, teži njihovom birokratizovanju, jer je tako lakše… Treba  da vladate, ali tako da ne ubijate ono što ostaje posle vas, posle vaše generacije, a to su drugi i drugi novi ljudi”.

U poslednjim minutama virtuelnog susreta, Mujica je dao mladom predsedniku Čilea još jedan savet: “Čuvajte srce, vodite računa o svom moralu, o svom predstavljanju. Kada ste naizgled na vrhu, baš tada, više nego u prethodnim etapama, ne smete da zaboravite one koji su ostali na dnu”.

Po mišljenju Mujice, “oni koji su ušli u borbu protiv nejednakosti, moraju na ličnom primeru da svoju doslednost ispoljavaju u svim gestovima svog svakodnevnog života”.

Mujica je skroman čovek. Iako je ubeđen da su njegove ideje o socijalnoj pravdi i jednakosti ispravne, on je samokritičan. Poverava se svom istomišljeniku: “Mnogo nam je naškodilo što smo ušančeni u rovove naših ideja, donosili sudove o stvarnosti drugih zemalja. Razlike su neizbežne, ne smemo ih produbljivati, jer tako se razdvajamo jedni od drugih i postajemo sve udaljeniji”.

Borić se zahvalio Mujici i na samokritici jer “mnogo puta teret prethodnih generacija prelazi na pleća novih pokolenja i izaziva strah”.

Kritički se osvrnuo bivši predsednik Urugvaja i na situaciju u Čileu, jer ta država makroekonomski napreduje krupnim koracima ali… “Društvo može da beleži velike ekonomske uspehe, a da mu ostanu neizmireni strašni socijalni dugovi”.

Podsećajući na masovne proteste koji su izbili 2019. godine upravo u ekonomski najprosperitetnijoj zemlji Južne Amerike, Mujica je dodao: “Kakvog smisla ima rast ekonomije ako se to ne oseća na dnu društvene lestvice, ako taj prosperitet nije stigao do marginalizovanih slojeva? Moramo širiti dobrobiti ekonomije na sve naše zemljake. Ako zaista, mnogo veruješ u svako ljudsko biće, onda moraš sa svakim da deliš materijalne dobrobiti”.

Treba izliječiti sve boljke ljevice

I u tom smislu, Mujica je samokritičan: “Mnogo nam je naškodilo da iz rova naših ideja sudimo o stvarnosti drugih zemalja. Ako postoje razlike i one su neizbežne, a mi preuzimamo stavove koji produbljuju razlike, jedino što radimo je da se odvajamo. Sve više i više”.

“Veoma sam vam zahvalan što ste nas pozvali da ne pravimo greške koje ste imali. Mnogo puta teret prethodnih generacija dolazi sa prenošenjem straha”, rekao je novoizabrani predsednik Čilea. “Pepe zna da je on referenca za nas i da smo njegove savete, mislim, čuli”.

Nekad je Latinska Amerika bila rasadnik levičarskih ideja. Ovu bujna bašta najčešće je stradala u pučevima desničarskih diktatura iza kojih su ostajali pustoš i strah. Ili bi se, kao u Kubi, Nikaragvi ili Venecueli, socijalizam pretvarao u jednopartijski birokratizovani autoritarizam koji proganja neistomišljenike, krši ljudska prava. Vrlo brzo, u zapadnom kapitalizmu, takvi sistemi postajali su “strašilo” kojim se preti sopstvenom stanovništvu.

Bivšeg urugvajskog predsednika mnogi današnji moćnici žele što pre da skrajnu, prikazujući ga kao egzotičnog lika iz zemljice sa mnogostruko manjim brojem državljana od broja stočnog fonda.

Pre četiri godine reditelj Emir Kusturica je, posle Venecije, doveo i u Srbiju Pepea Mujicu i šetao ga po Mokroj Gori, gde su se sjatili njegovi režimu prilježni novinari. Mujica je možda mislio da je, dolazeći u rediteljev posed, zabasao u neko tipično lepo uređeno selo. A nije znao da je dospeo u zemlju gde radnici nose pelene. I gde oni koji sebe zovu socijalistima još od devedesetih falsifikuju svoje ime, u simbiozi sa profiterima desničarskog nacionalističkog pljačkaškog patriotizma.

Kako se razilaze litijum i zeleni socijalizam

Ključni zadatak Gabriela Borića na čije ispunjenje ga obavezuje novi ustav, a ne samo njegova predizborna obećanja, jeste zaustavljanje i ublažavanje klimatskih promena koje su izazvale ogromne poremećaje. U sastavu Borićevog kabineta prvi put u istoriji pretežu žene (14 ženskih i 10 muških ministara), a među njima glavna uloga pripada Maisi Rojas (49), svetski poznatoj naučnici, sa oksfordskim doktoratom iz geofizike, predvodnicom najkompetentnijih međunarodnih foruma koji se bave klimatskim promenama.

Dolazak takve vlade – em levičarske em zelene, em stručne, i povrh svega toga pretežno ženske osobe – kod mnogih izaziva paniku.

Jata grabljivica nadleću “litijumski trougao” (na području Čilea, Argentine i Bolivije nalazi se polovina ukupnih rezervi litijuma na svetu) kako bi u niskom letu što pre ulovile još poneki unosni rudarski ugovor. U korporacijskim i političkim krugovima se zna da će levica biti mnogo restriktivnija u davanju dozvola za eksploataciju sirovina kojima Južna Amerika obiluje. I da će za svaku sledeću iskopinu po novom ustavu, pre svega morati da se pita stanovništvo koje u tim predelima živi. Korporacijski džipovi neće moći da špartaju po terenu i da upadaju u kuće ljudi ovako kako se to radi u dolini Jadra.

Levica će u Čileu ugroziti Bidenovu zelenu agendu i može da uspori obećani energetski transfer na obnovljive izvore, upozorava New York Times. Vrhovni sud u Čileu doneo je odluku da se do daljnjeg zamrzne tender koji je vlada Sebastiana Pinere, čileanskog milijardera, u poslednjim mesecima na vlasti raspisala.

Pinera je u prošlog oktobra pozvao korporacije da se takmiče u pružanju ponuda za iskopavanje po 400.000 tona čileanskog litijuma godišnje u periodu od 30 godina. Ali je nova vlast, mesec pre nego što će biti inaugurisana, to uspela da zaustavi.

Njujorški dnevnik konstatuje da je ekološka šteta od ovakvih rudnika velika da nije do kraja ispitana, ali da je dokazano da je za njegovo ispiranje potrebna ogromna količina vode koju postaje zatrovana i nemoguće je koristiti.

Dug je loš drug

Zahvaljujući mnoštvu građanskih organizacija iz čijeg se bunta i stvorila baza za demokratski izbor novih vlasti, Čileanci danas postavljaju pitanja slična onima koja se sve češće i glasnije čuju u Srbiji i u regionu: zašto bismo mi ostajali bez pijaće vode, ribnjaka, vinograda i poljoprivrede da bi se u bogatim zemljama vozili automobile na baterije?

Na ova i mnoga druga pitanja nisu dobili odgovore ni pripadnici 18 zajednica sastavljenih od autohtonih naroda koji žive na visoravni Atacama odakle dve multinacionalne kompanije već godinama izvlače dragocenu sirovinu, dok u njihovim selima ostaju pustoš i jalovišta.

Hoće li se cela teritorija Čilea, sada kada zeleni socijalisti dođu na vlast, pretvoriti u jedan veliki nacionalni park? Ministarka za ekologiju Maisa Rojas odgovara odrečno. Kompanije koje se bave rudarenjem moraće da ulože neuporedivo više novca za zaštitu životne sredine i dobrobit stanovnika, nego do sada. Iako Čile ima najveći ekonomski rast u regionu, socijalne nejednakosti skaču još brže. Ili kako je rekao stari i skromni Mujica – država koja se hvali prosperitetnim brojevima, napravila je ogromni društveni dug.

A dug je loš drug. Došlo je vreme da počne da se izmiruje.

Iz svoje baštice, Mujica je od nedavno pristao da za Deutsche Welle emituje redovne desetominutne video poruke. U jednoj od najnovijih ocenjuje da je globalizaciju do sada pokretala samo sila tržišta i da u tom procesu nije bilo političke svesti. Kao i korona virus, tako je i liberalizam mutirao i napustio humanizam. Kaže da je pandemija upozorenje za homo sapiensa. Predskazuje siromaštvo, rast autoritarizma, šovinizma i nacionalizma.

“Pitam se da li mi ljudi dostižemo biološku granicu svog političkog kapaciteta? Hoćemo li moći da se preusmerimo kao vrsta, a ne kao klasa ili država”, govori Pepe Mujica na nemačkom mediju.

I čini mu se da ima razloga za veru u ljudskost i spas prirode. I to baš u ovom južnoameričkom regionu, oduvek smatranim za zadnje dvorište Severne Amerike, pa i sveta. Regionu koji se vraća Pachamami, ili Majci Zemlji, tom vrhunskom božanstvu starosedelaca čiju je sudbinu čovekova pohlepa ugrozila.

Izvor: Al Jazeera