Svi Putinovi Nijemci

„Ako dobro razumem ustavni poredak SR Nemačke, postoji samo jedan kancelar, a to sam ja“, ljutito je reagovao na novinarska pitanja Olaf Scholz, ističući da on nije Gerharda Schroedera pitao za savet niti ga je dobio od njega. Ovaj istup aktulenog nemačkog kancelara u prisustvu francuskog i poljskog predsednika možda je najslikovitije prikazao koliko su usred tenzija između Rusije i Ukrajine proruske izjave bivšeg spocijaldemokratskog kancelara zapravo predstavljale nož u leđa aktuelnom šefu nemačke vlade.

Ne pamti se da je ranije neki kancelar u javnosti morao u više navrata da ističe da je on kancelar i da on donosi odluke, ali Scholzu se upravo to dogodilo. Štaviše, on je morao da ističe da je „SPD veoma ujedinjen i podržava politiku koju vodi kancelar“. A sve zbog svog nekada stranačkog šefa a sada samo kolege, koji poziciju bivšeg kancelara unovčava radom za ruske energetske gigante.

Međutim, možda Schroederove optužbe da Ukrajina „zvecka oružjem“ ne bi izazvale toliko interesovanje da na čelu nemačke vlade nisu socijaldemokrate, kao i da u Nemačkoj ne postoji niz bivših političara i poslovnih judi koji su se uhlebili u ruskim državnim gigantima.

Konkretno Schroeder za angažman u nadzornim odbrorima dobija od „Rosnefta“ 600.000 evra godišnje, a od „Nord Stream 2“ oko 250.000. Istovremeno, iz nemačke državne kase dobija mesečnu penziju od 8.000 evra kao i godišnji iznos od više od 560.000 evra za kancelariju, saradnike i službeno vozilo što sleduje svakom bivšem kancelaru. Štaviše, sredinom godine će se saznati da li će ući i u nadzorni odbor „Gasproma“ za koji je nedavno nominovan.

Moć bivših Štazijevaca

Кada je seo na čelo borda direktora „Rosnefta“, Schroeder se sasvim sigurno nije iznenadio što mu je zamenik na toj funkciji bio sunarodnik Matthias Warnig, koji poslednje dve decenije vedri i oblači ruskim poslovnim krugovima. Štaviše, Warnigova senka je bila nad svakom energetskom saradnjom Rusije i Nemačke.

Ovom bivšem agentu ozloglašene istočnonemačke tajne službe Štazi pad komunizma nije naškodio. Naprotiv, on je najpre 1990. dobio posao u Drezdener banci, koju je navodno ranije špijunirao. Godinu dana kasnije, on uspeva da isposluje da ova nemačka banka bude prva strana banka koja će otvoriti ekspozituru u Sankt Peterburgu.

Ovaj uspeh očigledno je zasnovan na tome što je tada za privlačenje stranih investicija u Sankt Peterburg bio zadužen tada novajlija u politici, ali vrlo iskusan obaveštajac – Vladimir Putin. Iako zvanično tvrde da su se upoznali tek u Sankt Peterburgu, malo ko veruje da se ne znaju još iz Drezdena dok je Waring radio za Štazi a Putin za sovjetski КGB.

I dok Waring odbacuje optužbe nemačkih medija da su njih dvojica zajedno regrutovali zapadne Nemce da špijuniraju za sovjetsku tajnu službu, iz deklasifikovanih arhiva Štazija se može saznati da je ovaj bivši agent pod kodnim imenom Artur bio je često nagrađivan zbog uspeha u saznavanju informacija iz Zapadne Nemačke, koja su se ticala energetskog poslovanja, upravljanja preduzećima i brojnih industrijskih tajni.

Dok je bio na njenom čelu, ruska ispostava Drezdner banke je brzo dobila unosne poslove sa „Gaspromom” i „Rosneftom”, a Warnig postaje veoma uticajan u ruskim poslovnim krugovima. Verovatno najznačajnije je to što je od 2006. do 2016. bio je generalni direktor kompanije „Nord stream”, koja je od Rusije do Nemačke izgradila gasovod Severni tok, a od 2015. je i na čelu kompanije koja je izgradila drugi krak ovog gasovoda, koji još nije pušten u rad. Osim toga, u poslednje dve decenije on je bio u nadzornim odborima Rosija banke, potom ruske državne banke VTB, nemačke energetske kompanije VNG i „Rosnefta“, potom je predsednik borda direktora ruske državne kompanije za distribuciju nafte „Transneft” i aluminijumskog giganta „Rusal”, kao i predsednik administrativne uprave švajcarskog ogranka „Gasproma”.

Ali, „Artur” je zapravo samo jedan od niza bivših agenata i neformalnih saradnika Štazija koji su napravili lukrativne karijere posle pada komunizma. Tako je otkriveno da je dugogodišnji finansijski direktor nemačkog ogranka „Gasproma“ Felix Strehober zapravo bio agent Štazija, a direktor za ljudske resurse te kompanije Hans-Uve Kreher neformalni saradnik ove službe.

Kadrovi socijaldemokrata na ruskoj plati

U nizu menadžera nemačkih korporacija i državnih institucija, koji su prešli na rusku platu, nalazi se znatan broj kadrova nemačkih socijaldemokrata. Primera radi, nekadašnji predsednik Bundesbanke Ernst Welteke je morao je da podnese ostavku jer je otkriveno da mu je Drezdner banka platila hotelski račun u iznosu od 7.600 evra. Posle ostavke, on angažman, između ostalog, dobija u upravnom odboru ruske Centrinvest banke u Rostovu na Donu.

Još lukrativnije je prošao bliski Schroederov prijatelj i šef nemačkih železnica „Deutsche Bahn” Hartmut Mehdorn, koji je bio prinuđen da podnese ostavku nakon skandala 2009. kada je otkriveno da je rukovodstvo špijuniralo elektronsku poštu i kompjutere zaposlenih. On je brzo našao angažman tako što je prvo savetovao šefa Ruskih železnica Vladimira Jakunjina da bi 2011. postao i član nadzornog odbora te firme, iako je imao važne angažmane u Nemačkoj.

U ruskim vodama je zaplivao i nekadašnji prvi čovek nemačkog energetskog koncerna „EON-Ruhrgas”, Burkhardt Bergmann, koji je uporedo sa ovim angažmanom bio i član nadzornog odbora „Gasproma” a potom još jedne ruske gasne kompanije „Novatek”.

Nekadašnji direktor „Deutsche Telekoma” Ron Sommer posao je našao u ruskom mobilnom provajderu MTS gde je postao predsednik nadzornog odbora, a član nadzornog odbora je u najvećem akcionaru MTS-a, kompaniji „Sistema” ruskog milijardera Vladimira Yevtushenkova. U nadzornom odboru MTS-a su se našli i Thomas Holtrop, bivši šef nemačkog mobilnog provajdera „T-mobile” i član uprave „Deutsche Telekoma”, kao i Regina von Flemming, koja je od 2005. do 2015. bila direktorka ruske ispostave nemačkog novinskog izdavača „Axel Springer”.

Među „Putinovim Nemcima“ smatra se i Marion Scheller, koja je savetnica u kompaniji „Nord Stream 2“, a prethodno je radila u nemačkom ministarstvu ekonomije i energetike.

Schroederovo lobiranje podriva Scholza i SPD

Međutim, Schroederovo otvoreno lobiranja za ruske interese, i to ne samo energetske, u nemačkim medijima nailazi na najveće interesovanje i kritike. Naročito je došlo do eksplozije kritika kada je politički magazin Spiegel otkrio da se bivši kancelar 5. januara u Hanoveru sastao sa nekoliko istaknutih socijaldemokrata kako bi razgovarali kakav kurs prema Rusiji treba da zauzme SPD i savezna vlada.

Na ovim razgovorima su bili Martin Schulz, koji je na čelu Fondacije Friedrich Ebert, potom savezni poslanik Johann Saathoff, bivši predsednik SPD-a Matthias Platzeck i industrijalac počasni konzul Rusije u Nemačkoj Heine Wiese, inače bliski Schroederov prijatelj.

Ovaj sastanak u Hanoveru je veoma delikatan za kancelara Scholza, jer Schroeder deluje potpuno individualno i bez koordinacije sa partijskim rukovodstvom ili samom nemačkom vladom. To je iskoristila demohrišćanska opozicija u Bundestagu, zatraživši u više najvrata objašnjenje od kancelara i da se jasno ogradi od „ovog nepristojnog mešanja politike i lobiranja“. Čak je u socijaldemokratskim redovima došlo do ideje da se bivšim kancelarima ukine državna apanaža od više od pola miliona evra godišnje, ukoliko lobiraju za interese strane države.

Sve to je nateralo Scholza da se na domaćem terenu pravda i ubeđuje javnost da je on kancelar i da on odlučuje, a ne Schroeder. I to samo mesec i po dana pošto je stupio na dužnost kancelara i tek počeo da se bori da stekne bar deo kredibiliteta koji je na međunarodnoj sceni imala Angela Merkel.