Kamere pametnije od snimatelja

Brzi razvoj procesora, sve bržih memorijskih čipova i veštačke intelligencije nije uticao samo na nove mogućnosti naših računara i smartfona, već i na pojavu pametnih kućnih uređaja (IoT), pametnih automobila sa autonomnom vožnjom, te na novu generaciju foto aparata i kamera.

Ovi novi hibridni uređaji podjednako su namenjeni i fotografisanju i snimanju videa, a sam uređaj se više ne mora menjati svakih par godina – unapređenja stižu sa novim softverom, baš kao i kod računara.

Kako zaustaviti vrijeme

Kada je nemački izumitelj i naučnik Oscar Barnack počeo da radi u novoj kompaniji za izradu dvogleda za nemačku vojsku ‘Ernst Leitz’, početkom dvadesetog veka, već je u glavi imao ideje kako bi se ove, dotada prilično jednostavne, naprave mogle značajno unaprediti, ali i kako unaprediti tadašnju fotografiju.

Oscar je nekoliko godina eksperimentisao sa raznim vrstama sočiva, kućišta od mesinga i aluminijuma, i raznim metalnim sklopovima. U to vreme, dvogledi i foto aparati su i dalje bili velike drvene kutije, zasnovane na prvobitnom ‘Daguerrotype’ sistemu. To je zapravo bio prvi pravi fotografski proces, koji su mogli da reprodukuju svi fotografi, sa jednakim rezultatima. Pre njega su postojale razne srebrne ploče, koji bi se premazivale raznim kiselinama kako bi nastala fotografija. Ne samo da je ovakav proces bio opasan za fotografe-početnike, već je i davao veoma različite rezultate, od kojih su većina bili neupotrebljivi.

Zbog ovoga je čuveni francuski umetnik Lous Daguerre 1839. godine odlučio da napravi ‘standard’, po kome bi funkcionisali svi tadašnji fotoaparati. Iako je davao daleko bolje rezultate, Daguerreotype aparat je takođe zahtevao korišćenje veoma otrovnih isparenja žive prilikom fiksiranja fotografija na ploči. Prva fotografija nastala ovakvim foto-aparatom je bila ‘Pogled sa zamka Le Gras’, nastala sredinom tridesetih godina 19 veka, a koja se i danas smatra prvom pravom fotografijom koja je sačuvana. Najpoznatija fotografija nastala korišćenjem Daguerreotype tehnike je portret američkog predsednika Abrahama Lincolna, nastala 1846. godine, dok je on još bio kandidat za Kongres.

Ocsar Barnack će pola veka kasnije hteti da učini fotoaparat dostupan svima, te da se on može koristiti jednom rukom, od strane nemačkih vojnika na bojištu. Jasno je bilo da bi novi fotoaparat trebao da bude manji – nositi veliki i težak Daguerreotype aparat i stativ nije bilo moguće u uslovima bojišta. Šetajući malim gradom Wetzlar, gde se nalazila fabrika ‘Ernst Leitz’, Barnack je došao na ideju da zapravo slike treba da se pomeraju unutar fiksiranog i svetlo-nepropusnog kućišta. Tako je nastao aparat ‘Model Einz’ (Model jedan), koji je koristio fotografski film, a koji se pomerao horizontalno unutar kućišta. Veličina negativa je bila 24 puta 36 milimetara. Ubrzo je ova ideja primenjena i na novu vrstu kamera – filmsku kameru, koja je ime upravo i dobila po medijumu koji je koristila.

Da bi filmska kamera bila manja, ona je film transportovala vertikalno, a sami negativi su bili manji – 18 puta 24 milimetara. Ubrzo će patenti za filmsku kameru biti kupljeni od strane nekoliko kompanija iz SAD, koje su sve bile bazirane u Los Anđelesu, a vremenom će od njih nastati Holivudski studiji, po imenu brda gde su nalazili. Kompanija ‘Ernst Leitz’ će nakon prvog svetskog rata dobiti novo ime, koje je danas poznato širom sveta – Leica. Leica će ‘Model Einz’ aparat proizvoditi do Drugog svetskog rata, kao ‘Leica model I’.

Američka kompanija Kodak će tridesetih godina unaprediti ovaj film, već nazvan ‘35 milimetara’ novim kućištem koje je štitilo film unutar i van aparata. Prvi model, Kodak Retina, bio je veoma popularan i najčešće korišćen aparat između dva svetska rata, naročito od strane novinara. Iako popularni, Leica i Kodak foto aparati su i dalje bili statusni simbol, i van domašaja većine ljudi.

Ovo je promenila japanska kompanija ‘POI Instrument’ sa svojom verzijom jeftinog i pristupačnog aparata sa 35 milimetarskim filmom. ‘POI Instrument’ će nakon Dugog svetskog rata promeniti ime u ‘Canon Inc.’. Pedesetih godina tražnja za malim i jeftinim foto aparatima naglo ‘eksplodira’, kako u SAD, tako i u posleratnoj Evropi, Japanu i Aziji. Ovome je doprineo i brzi rast srednje klase, te promena navika i načina života. Porodice više nisu smatrale fotografiju luksuzom (što je ona do tada bila za većinu ljudi), te su nastali ‘fotografi amateri’, a fotografije su postale popularne na odmorima, izletima, svečanostima…

Krajem pedesetih i početkom šezdesetih, na tržištu se pojavljuju i prve ‘kućne’ video kamere, sa filmom u kućištu, baš kao i kod foto aparata. Sedamdesetih godina japanske kompanije Canon, Contax i Minolta donose prve modele aparata sa senzorom za merenje osvetljenja, što je umnogome olakšalo posao fotografa. Uz ovo, dogovoren je i novi ‘ISO-ASA’ standard, koji je standardizovao sve ćparametre filma, bez obzira na proizvođača.

Ko je je čovjek na Tiananmenu?

Naučnici Willard Boyle i George Smith su početkom sedamdesetih, radeći u ‘Bell’ laboratorijama, razvili prvi CCD senzor, koji je koristio tzv. ‘MOSFET’ tranzistore za prikupljanje svetla. Ovakav CCD senzor će upotrebiti inženjer Steven Sasson, 1973, za stvaranje prvog digitalnog aparata, radeći u kompaniji Kodak. Ovaj prvi digitalni foto aparat je imao rezoluciju od 100 puta 48 piksela, i zbog sporosti senzora trebalo mu je pet sekundi da snimi sliku, i još gotovo minut da podatke pohrani na audio kasetu, što je bio čest medijum kod prvih kućnih računara. Iako je Kodak planirao da ovakav aparat dodatno razvije i pusti u prodaju do kraja sedamdesetih, očekivana cena od 6000 dolara (18000 dolara danas) je bila prevelika.

Godine 1985. japanska kompanija Olympus će napraviti prvi digitalni senzor slike koji se mogao masovno proizvoditi – ‘NMOS Active’, kasnije nazvan APS. Ovaj standard će brzo biti usvojen od većine kompanija, a pogotovo od tadašnjeg lidera na polju video opreme, kompanije Sony.

Prva globalno poznata ‘digitalna’ fotografija nastala je petog juna 1989. godine na Trgu Tiananmen u Peking. Slika čoveka koji stoji ispred grupe tenkova sa kesom namirnica, smatra se  jednom od najboljih fotografija svih vremena. Fotografija je nastala korišćenjem Sony ‘MVC 2000 Pro Mavica’ kamere, koja je zapravo bila video kamera koja je posebne kadrove (delove snimka ili frejmove) snimala kao fotografije. Devedesetih se vodila i žestoka debata između nekoliko kamermana i fotografa o tome ko je zapravo snimio ‘Čoveka ispred tenkova’ – i danas je čest slučaj da snimatelji i foto-reporteri načine gotovo identične snimke, budući da su obično grupisani na jednom mestu (naročito u kriznim u ratnim situacijama).

Vrhunski snimci za svakoga

Nakon 2000. godine i sve dostupnijeg interneta, desila se još jedna foto-revolucija, ovaj put digitalna. Sve veći broj web sajtova je zahtevao slike i video, a u isto vreme, jeftini čipovi i senzori su omogućili i nove, male i jeftinije uređaje. Prvi masovno dostupni digitalni fotoaparati su imali rezoluciju od nekoliko megapiksela, obično dva ili tri, i koristili su memorijske kartice, dok su digitalne video kamere snimale podatke na ‘MiniDV’ kasete. Ovakav video bi kasnije bio prebačen na računar i obrađen u nekom od softvera za video montažu. Godine 2008, većina kamera usvaja ‘1080p’ standard slike, poznat i kao ‘Full HD’ ili video visoke rezolucije.

Sa predstavljanjem ‘iPhone 4s’ smartfona, video visoke rezolucije se preselio i na mobilne uređaje. Ubrzo će kompanije Samsung, Huawei i LG početi “rat” mogućnostima snimanja videa – stabilizacija slike, efekti i obrada na samom smartfonu, snimanje u filmskom 16:9 formatu, i druge. Do danas, iPhone se smatra smartfonom sa najboljim kvalitetom videa, iako i smartfoni drugih proizvođača imaju slične opcije. U SAD postoji čak nekoliko festivala dokumentarnog i igranog filma, koji su snimljeni korišćenjem iPhonea. Danas se takođe i mnoge reklame i muzički video spotovi snimaju korišćenjem ovog smartfona, uz eventualno korišćenje uređaja za stabilizaciju i dodatne rasvete.

Nikola Miladinović, IT stručnjak, kaže da svako od nas danas može imati ‘svoj Holivud u džepu’ :

“Danas se Holivudski filmovi snimaju iPhoneom – neki od njih su ‘Tangerine’, ‘Unsane’, ‘9 Rides’, kao i dobitnik nagrade Oscar ‘Searching for sugar man’. Živimo u doba kada svojim telefonom možete snimiti kratak film, i odmah ga obraditi korišćenjem neke od brojnih aplikacija. Čest je slučaj i da se smartfoni koriste kao druga kamera, tzv. ‘B Cam’, na komercijalnim snimanjima. Ono gde su smartfoni danas naročito korisni je uloga foto reportera, snimatelja i izveštavanje sa terena. Većina medija koristi smartfone za snimanje priloga u situacijama gde korišćenje velike kamere nije moguće, ili pak za izveštavanje uživo. Brojni katastrofalni događaji poslednjih godina, kao i izveštavanje iz ratnih područja, ne bi bili mogući, ili snimci ne bi nastali, da nije bilo smartfona” objašnjava Miladinović.

Najnovija generacija uređaja iz Canona, Nikona, Sonyja ili Olympusa su po pravilu hibridni. To znači da imaju i fotografske i video mogućnosti, a vrhunski modeli više naginju ka snimanju filmskog (cinema aspect) videa. Tako je moguće snimati i u rezolucujama od 8K i 4K – ultra visokoj definiciji (UHD).

Tu su i razni softverski dodaci (nazvani LOG), koji omogućavaju da snimak izgleda slično ili jednako kvalitetu slike dugometražnih filmova. I cenom su ovakve foto-video kamere postale daleko pristupačnije. Za par hiljada dolara se može nabaviti Lumix GH5 ili Sony A7III, koji imaju vrhunski kvalitet slike.

Najnoviji aparati, poput Canon R3 ili Nikon Z9 koriste veštačku inteligenciju da predvide uslove snimanja ili fotografisanja, fokus, osvetljenje i sve druge parametre slike. Ovo umnogome olakšava posao osobe ‘iza kamere’, koja se može u potpunosti posveti kreiranju dobrog kadra ili fotografije.

I profesionalne (često nazivane filmske) kamere nisu više rezervisane samo za velike studije i produkcije. Kompanije RED Digital, Black Magic i Z-Cam imaju brojne modele kamera koje snimaju u ‘filmskom formatu’ , u aspektu i sa parametrima potrebnim za filmsku distribuciju. Za manje od deset hiljada dolara se može sastaviti kompletni sistem za snimanje filma – do skoro je najskromnija filmska produkcija stajala barem 50-ak hiljada dolara.

I velike tehnološke kompanije su prepoznale ovaj trend u industriji. Tako Google nudi besplatnu aplikaciju ‘Snapseed’, u kojoj je moguće obrađivati fotografije načinjene u profesionalnom RAW formatu. I YouTube, kao najveća zbirka video snimaka na planeti, nudi čitav niz opcija unutar same platforme, za obradu snimaka, dodavanje efekata i teksta, te čitavu biblioteku audio efekata i muzike za svaki žanr filma.